Bešlin: Vojvodina dva veka postoji kao politička ideja

“Čedomir Antić zapravo ništa ne zna o prošlosti Vojvodine, a to malo što zna, barata potpuno pogrešnim terminima"

28. sep 2020

Autonomna pokrajina nije plod istorije, ustvrdio je nedavno Čedomir Antić, istoričar i predsednik organizacije Napredni klub. O ukidanju Vojvodine Antić je govorio i ranije, navodeći da je to “nedemokratska tvorevina preuzeta iz nekadašnjeg totalitarnog režima”.

Da li pokrajina u kojoj danas žive pripadnici 27 nacija, a šest jezika ima službeni status, zaslužuje autonomiju? Po Čedomiru Antiću, ne, jer autonomija Vojvodine nema istorijsko uporište.

Zloupotreba istorije u političke svrhe – to je ono što u Antićevom izlaganju vidi istoričar Milivoj Bešlin. U razgovoru za Istinomer Bešlin kaže da se autonomija Vojvodine ne može delegitimisati tvrdnjom da Vojvodina nikada nije bila posebna oblast, jer taj argument ne stoji.

“Ako nije bila neka posebna oblast, onda bi bilo dovoljno da je 1918. u novembru ušla srpska vojska i rekla ovo je Srbija, a nije, nego je organizovana skupština. Velika narodna skupština u Novom Sadu donela je odluku o priključenju vojvođanskih teritorija, odnosno Bačke, Banata i Baranje Kraljevini Srbiji. Da to nije bila posebna oblast s istorijskim karakteristikama, ne bi bilo potrebno da se pravi poseban akt prisajedinjenja i organizuje skupština”, kaže Bešlin.

Naš sagovornik podseća da su slične skupštine organizovane i 1945. godine kada se takođe odlučivalo o prisajedinjenju Srbiji.

“Legitimno je da Čedomir Antić kao politička ličnost zagovara ukidanje Vojvodine, mada je to protivustavno. Time se, međutim, legitimiše i to da neko, isto tako ne poštujući Ustav Srbije, zagovara suverenizaciju Vojvodine. Jedna vrsta ekstremnog stava nužno rađa i drugi ekstremni stav”, upozorava Bešlin.

To što Vojvodina u Kraljevini Jugoslaviji nije postojala kao posebna oblast ne znači da nije bila živa ideja autonomne Vojvodine, objašnjava Bešlin.

“Tridesetih godina se upravo zbog tretiranja Vojvodine kao osvojene oblasti stvorio jedan novi autonomistički pokret pod kapom Vojvođanskog fronta. Vojvodina je tada imala ubedljivo najveće poreze i u njoj je stepen ekonomske eksploatacije bio ubedljivo najveći. Taj autonomistički pokret vodilo je liberalno srpsko građanstvo i tad se u stvari dešava promena koncepta Vojvodine.”

Umesto koncepta Srpske Vojvodine iz Habzburške monarhije, stvara se koncept autonomne multietničke zajednice, govori Bešlin i dodaje da je taj novi koncept realizovan u drugačijim okolnostima posle Drugog svetskog rata.

“Nije ga realizovalo liberalno građanstvo koje je konstituisalo taj koncept, nego su to učinili komunistički pobednici”, dodaje on.

Bešlin dovodi u pitanje Antićevo znanje o istoriji Vojvodine.

“On zapravo ništa ne zna o prošlosti Vojvodine, a to malo što zna, barata potpuno pogrešnim terminima. On pominje Mađarsku, a ne Ugarsku iako to, naravno, nije isto u smislu državnog, društvenog uređenja, teritorijalnog opsega… Ne zna ništa o teorijama nacije i kada se one zapravo konstituišu. On ne zna ni kako se zvala krunovina u Habzburškoj monarhiji, dakle Vojvodstvo Srbije…”

Bešlin ističe i da je sve što je Antić rekao o 19. veku zapravo irelevantno za njegov politički cilj.

“Dakle, Vojvodina postoji kao ideja, ona sve vreme kroz 19. vek postoji kao ideja srpske Vojvodine, kao koncept autonomije srpskog naroda unutar Habzburške monarhije. Naposletku, nije ni Srbija bila od srednjeg veka sve vreme država. Ali, postojala je sve vreme kao ideja i dok je bila pod Osmanskim carstvom.”

Biti Vojvođanin?

Čedomir Antić je, između ostalog, rekao i da do 70-ih godina 20. veka “nije bilo moguće biti Vojvođanin, a ne biti Srbin.” Bešlin kaže da mu nije najjasnije šta je njegov kolega time hteo da poruči.

“U Jugoslaviji je to bila odrednica regionalne pripadnosti, poput Šumadinaca i Dalmatinaca.

To je prosto nezvanično moglo da figurira, ali niste mogli na popisu da se nacionalno tako izjasnite. Da li se sad neko privatno ovako ili onako identifikovao u regionalnom smislu, to je privatna stvar. Ali, država Jugoslavija nije dopuštala tu vrstu nacionalnih izjašnjavanja.”

Na kraju, Bešlin podseća da je upravo zbog problema zloupotrebe istorije objavljena Deklaracija o odbrani istorije, kojom se intelektualna javnost i političke elite pozivaju da ne bacaju nauku pod noge zbog političkih ciljeva.

A to je upravo ono što, po Bešlinovom mišljenju, Antić radi.

“Katastrofa je to što se neko ko mladim ljudima na Filozofskom fakultetu predaje Uvod u istorijske studije služi falsifikatima”, zaključuje Milivoj Bešlin.

(Istinomer)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Podešavanje
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga