Bešlin: Plagijatori ne smeju ostati na funkcijama

"To bi morao da bude kraj političke karijere"

23. maja 2019

Istoričar Milivoj Bešlin izjavio je da je slučajeva plagijata doktorskih disertacija bilo i u regionu, ali su osobe kod kojih se utvrdili da su plagijatori podnosili ostave na funkcije i to je za njih bio kraj političke karijere, dok se u Srbiji šalje poruka da “ako ukradu malo – onda je to u redu”.

“Bilo je sličnih primera i u regionu, s tom razlikom što bi osobe, kod kojih je utvrđeno da su plagirali radove, podnosile ostavke na funkcije i za njih bi to bio kraj političke karijere. Kod nas se šalje poruka da ako ukrade malo – to je u redu. Međutim, to je tragično i time se urušavaju temelji jednog društva”, rekao je Bešlin na tribini koju je organizovala Fabrika kulture u Kikindi.

Profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Lazar Lazić ocenio je da je “plagijat lepa reč za krađu” i podsetio da slučaj ministra finansija Siniše Malog nije prvi slučaj kojim se bavila stručna komisija kako bi utvrdila da li je bilo plagijerizma ili nije.

On je podsetio i na primer bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, koji je “diplomirao u nedelju”, a da nikome nije bilo upitno “koji to fakultet radi poslednjeg dana u sedmici”.

Pravnik Marko Božić rekao je da je odsustvo institucionalnog reagovanja ono što zabrinjava, jer ovakvi i slični slučajevi ne smeju biti predmet osuda pojedinaca.

On naveo i primer kragujevačkog Pravnog fakulteta, sa kojeg nikada nisu otišli oni profesori za koje je bilo dokaza da su prodavali ispite.

“Ceo slučaj je zastareo zbog odugovlačenja sudije na tom predmetu. Profesori su nastavili sa radom, a ista sudija je kasnije imenovana za predsednicu suda”, podsetio je Božić.

Psihološkinja Ivana Jakovljev ocenila je da primer doktorata Siniše Malog pokazuje kako u suštini ukrasti ili uzeti tuđe nije kažnjivo, već se takvi i slični slučajevi “nagrađuju javnim fukcijama”.

“Takav stav je katastrofalan za nauku, kao i nikakav stav vlasti prema toj pojavi”, ocenila je Ivana Jakovljev.

Na tribini je rečeno da od ukupno 58 naučnih instituta, u Vojvodini ima svega šest dok su svi ostali u Beogradu.

“Vojvodini je oduzeto pravo na nauku. Šest instituta koji postoje služe isključivo za eksploataciju Vojvodine čineći da se njen identitet ubije. A od tih instituta nijedan nije iz domena društvenih i pravnih nauka”, rekao je Milivoj Bešlin.

Lazar Lazić je upozorio da se broj stanovnika neprestano smanjuje, pa tako ova pokrajina danas ima manje stanovnika nego 1971, dok Banat ima manje stanovnika nego 1910. godine.

Svi učesnici tribine su naučnici i doktori nauka.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Hleba i igara
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga