- Autonomija - https://www.autonomija.info -

BENGT JOHANSON: Švedski bolesnik je – zdrav

Ratni model protiv virusa u Švedskoj je zapravo model funkcionisanja otvorenog društva. Ukoliko se njihov metod za usporavanje virusa pokaže delotvornim, to će biti potvrda delotvornosti otvorenog društva koja se organizuje odozdo – kaže u intervjuu za „Alapblog“ profesor Bengt Johanson koji se na Geteborškom Univerzitetu bavi psihologijom naroda, medijima i politikom.

On je ukazao na to da je ono što se dešava u njegovoj domovini još jedan pokazatelj toga da se politika povukla u pozadinu i da ne može i ne želi da se upliće u dijalog stručnjaka i javnog mnjenja. Stručnjaci se ophode prema ljudima kao prema partnerima, odraslima i ne zataškava se ništa pred njima. U Švedskoj se život za vreme epidemije zapravo odvija na osnovama saveza između naroda i ekipe stručnjaka. Prema predznacima to će i ostati tako sve do kraja epidemije. Pritom, Šveđani su počeli da se brinu zbog haosa koji će po njihovom mišljenju nastati u ostalim državama.

U Mađarskoj bi najmanje polovina javnosti žestoko kritikovala vlast i vladu ako bi ona išla naspram ostalog dela sveta. Po mom mišljenju ne bi to bilo drugačije ni u ostalim, meni poznatim državama, na primer u Nemačkoj. U vašoj državi – u temi tako kolosalnog značaja kao što je upravljanje epidemijom korona virusa – zašto je narod tako poslušan, kako je moguće da se niko ne buni? Ili se možda bune, ali mediji i političari ćute o tome?

Švedsko društvo je šokirano upravo činjenicom da smo ostali sami. Početkom prošle meseci sedamdeset posto anketiranih Šveđana je smatrao izvesnim da će u slučaju Danaca, Norvežana, Finaca i ne samo severnih naroda, nego uglavnom svugde u Evropi, naročito u razvijenim demokratijama preovladati taj pristup koji je sličan našem. Sve do današnjeg dana većina Šveđana – uključujući i mene samog – ne razume kako je moguće da se u skoro svim državama sveta ne ophode tako prema javnom mnjenju u vezi virusa kao kod nas.

Međutim, u ostalim državama sveta širi se mišljenje da u Švedskoj ljude puštaju da umru, a drugde se čini sve kako bi se smanjio broj smrtnih ishoda. Jedan od Vaših najeminentnijih stručnjaka je najavio da će do maja trećina Šveđana, 600 000 ljudi proći kroz zarazu ili će biti zaraženo.

Ali ovo nije loša vest, nego zapravo odlična. Upravo po tome možemo reći da imamo dobar stručni pristup kočenju epidemije. Strategija „imuniteta stada“ funkcioniše i sporo ali sigurno će pokazati svoje blagodatne posledice. Biće sve manje smrtnih slučajeva.

Kako se može „prodati“ Šveđanima činjenica da među svim okolnim zemljama baš kod vas ima daleko najviše smrtnih slučajeva? Kako je moguće da to ne rađa neku vrstu pobune, želju da se uvodi karantin i da „svako ostane kod kuće“?

Od samog početka su se stvari odvijale na sasvim različit način, nasuprot onome što vaše pitanje sugeriše. S jedne strane – osim političke desnice i radikalne desnice – niko nije smatrao poželjnim uvođenje režima karantina, izolacije, niko nije zahtevao da „svako ostane kod kuće“. Ono što se naziva švedski model i švedska strategija to – naspram onome što uglavnom možemo čitati u međunarodnoj štampi – ne može da se svede na to da se ljudi tom strategijom ohrabruju na omaložavanje i ignorisanje virusa. Naprotiv: od kraja februara mediji jednoglasno govore o tome da nam preti opasna epidemija. Fotografije i reportaže iz Vuhana, pa kasnije Italije, Španije kod nas su imale pedagoški značaj. Ojačali su svest o tome da „mi to činimo bolje od drugih“ i da ljude treba smatrati odraslima. Uloga medija dobija politički značaj na tim mestima gde politika upravlja. Smisao švedskog rešenja jeste – i mi smo očekivali to od svih demokratija – da upravljanje epidemijom nipošto ne prepuštamo političarima i vojnicima. Od prvog trenutka nije bilo dileme oko toga da upravljanje našim sudbinama treba dati u ruke virologa, epidemiologa i lekara, jer se očigledno, zbog njihovog stručnog zvanja, oni najviše razumeju u to. I njima će biti najveće moguće priznanje ako se postignu dobri rezultati u borbi protiv epidemije.

Kažete da ste razočarani zbog toga što drugde nisu stručnjaci ti koji upravljaju situacijom?! Ali to nije tačno… I kod nas su stručnjaci ti koji iznose svoje stavove.

Ne znam kako je u Mađarskoj. Ali u mnogo država po celom svetu stručnjaci su pod pritiskom politike, vlasti i medija. Oni su pod pritiskom zbog prezrivog ponašanja politike, vlasti i medija prema narodu i inteligenciji naroda. Epidemiji se – na našu veliku žalost – skoro svugde pristupa upravljanjem odozgo. Mi smo krenuli od dole – zapravo, sklopio se savez između naroda i stručnjaka. U svakodnevnom životu zapravo i kod nas se prate iste te mere predostrožnosti koja su uvedena „od gore“ u Nemačkoj, Danskoj i u jače upravljanim zemljama. Ratni model protiv virusa u Švedskoj je zapravo model funkcionisanja otvorenog društva. Ukoliko se naš metod za usporavanje virusa pokaže delotvornim, onda će to biti potvrda delotvornosti otvorenog društva koja se organizuje odozdo. Ispitivanja javnog mnjenja nedvosmisleno ukazuju na to da Šveđanima sve više i više imponuje da se afirmiše njihova slobodna odluka, sve što čine spada u njihovu odgovornost, a istovremeno tu odluku mogu da izgrade na osnovama široke informisanosti i znanja. Naglasio bih još jednom: i naši ljudi se čuvaju, isto kao i drugde. Ali su shvatili da škole ne treba zatvarati i smatraju da je dobro što roditelji mogu da rade ako žele i ne moraju da vode brigu o svojoj deci. Niko ne oseća potrebu da prisustvuje masovnim manifestacijama, pa zato i nema takvih manifestacija.

Da li je ovo u stvari psihologija mase?

Da, psihološke osnove takozvane Švedske strategije imaju presudni značaj. S jedne strane tu je jačanje vere u slobodu pojedinca, ljudi saslušaju savete stručnjaka, a što se tiče primene istih, oni to doživljaju kao sopstvenu suverenu odluku. Velika većina ih primenjuje bez oklevanja. Ne samo virolozi i drugi doktori, nego i psiholozi dobijaju sada veliku ulogu pri upravljanju države. Od samog početka su stručnjaci razmišljali tako da su uzimali u obzir i dalju budućnost. Svako je znao da nam sad neizbežno sledi veliki privredni pad i da sa tim dolazi rast nezaposlenosti i još mnogo toga što vređa građansku dušu. Stručnjaci su zato insistirali na tome da trgovinske i zanatske radnje, ugostiteljski objekti ostanu otvoreni, jer to jača dušu i eliminiše psihološki efekat zatvorenosti koji se sada sve više oseća u drugim državama. I pored svega toga, na „terenu“ i mi smo svedoci ogromnog nazadovanja malih i srednjih preduzeća, međutim samo upola toliko kao što je to slučaj u Norveškoj ili Finskoj.

Ali kako to može da bude melem za dušu da je broj umrlih duplo veći nego u Norveškoj ili Finskoj?

Još jednom ću da naglasim: naši stručnjaci su računali sa tim, imunitet stada funkcioniše sve očiglednije, a velika stopa smrtnosti se odnosi na stanovnike staračkih domova i za stare ljude koji su hronični bolesnici. Ali dopustite mi da se vratim na značaj strateškog razmišljanja i psihologije mase: mi tu – gotovo potpuno jednoglasno – tvrdimo da ne trebamo da se brinemo zbog sebe, nego zbog drugih država. Neće da raste stopa smrtnosti u Švedskoj, nego će rasti u ostalim zemljama, i to – po mišljenju naših stručnjaka – radikalno, i to će izazvati nepredvidive posledice za ceo svet i svetsku privredu. Jer ostali sada – nakon karantinskog stanja koji je trajalo više od mesec dana postepeno otvaraju države, sada stupaju u fazu u kojoj se mi nalazimo od samog početka.

Kasno?

S jedne stane kasno, s druge strane prerano i nepromišljeno, dajući prostor improvizacijama. O zakašnjenju ne treba previše raspravljati, a više i nema smisla pričati o tome. Ali itekako treba govoriti o tome da je u ostalim državama – u kojim su stvari tekle tako kako su tekle – kao posledica dejstvovanju stvaralaca medija i politike koji popuštaju raznim unutrašnjim pritiscima i pritiscima određenih interesnih grupa, i kao posledica virusa i međunarodnog političko-privrednog nadmetanja, nastalo je jedno haotično stanje. To stanje zbog gore navedenih okolnosti može još više eskalirati i dovesti do toga da mase deluju nepredvidivo i nepromišljeno. A takvo stanje je predsoblje ponovnom ojačanju pandemije u kojem bi mnogo više ljudi umrlo zbog posledica virusa nego ranije. Države koje su upravljanje situacijom pandemije virusa prepustili političarima, a na nekim mestima političarima i vojsci, preuzeli su na sebe ogroman rizik. Oni su plasirali celu situaciju unutar domena politike, pritom su stručnjake obeshrabrili i primorali ih da nastupe jedni protiv drugih u okviru jedne ideološko-političke borbe. U svakom slučaju, stručnjaci – a zajedno sa njima i celo javno mnjenje – su tako dospeli u situaciju u kojoj mogu da izgube i suverenitet i slobodu mišljenja.

Autor: Peter Zentai (Zentuccio), Izvor: Alapblog

Prevela: Kristina Orovec

Podelite ovu stranicu!