Basesku kritikovao Srbiju zbog manjina

Srbija "treba da pravi još mnogo koraka da bi postala demokratska država" zbog toga što "na političkom planu" ne shvata da je od "ogromnog značaja" da prizna nacionalne manjine

13. avg 2013

Predsednik Rumunije Trajan Basesku je danas ocenio da Srbija „treba da pravi još mnogo koraka da bi postala demokratska država“ zbog toga što „na političkom planu“ ne shvata da je od „ogromnog značaja“ da prizna nacionalne manjine jer to doporinosi opštem poboljšanju bilateralnih odnosa.

Basesku je naveo da će tokom pretpristupnih pregovora EU i Srbije biti uzet u obzir sporazum mešovite komisije od 1. marta u Briselu kojim se predviđa šta Srbija treba da učini za rumunsku manjinu u Timočkoj krajini.

Bukurešt je potpisivanjem tog sporazuma uslovio svoju saglasnost da se Srbiji dodeli status zemlje-kandidata za prijem u EU. Basesku je o rumunskoj manjini u Timočkoj krajini govorio danas na otvaranju Letnjeg Univerziteta u gradu Izvorul Murešului u Transilvaniji. Taj univerzitet je namenjen školovanju pripadnika rumunske manjine u drugim zemljama.

Predsednik je ocenio da bi odnosi Rumunije i Srbije bili mnogo sadržajniji ako bi „pitanja Rumuna iz Timočke krajine bila tretirana otvorenije“.

Basesku je kritikovao i rumunsku manjinu u Timočkoj krajini što se podelila u nekoliko međusobno zavađenih organizacija. On je pozvao sve Rumune da budu složni i solidarni jer inače im vlasti u zemljama gde žive ne mogu pomoći, a ne može im pomoći ni Rumunija.

Predsednik je naveo da je asimilacija Rumuna u Timočkoj krajini počela pre 200 godina, ustvrdio je da se za 50 godina socijalizma niko nije bavio položajem nacionalnih manjina, te, kako je rekao, zato sada mnogi Rumuni kažu da su Vlasi. To je naziv iz 14. veka za rumunsku pokrajinu Valahiji koja je kasnije postala Tara Romaneaska (Rumunska država) i, zajedno s Moldavijom, bila jezgro ujedinjenja rumunske države.

Basesku je danas kritikovao i Mađarsku zbog mešanja u stvari rumunskih županija gde su Mađari u većini, i zato što ekstremne organizacije traže etničku autonomiju.

„Mađarska je žarište nestabilnosti, ne samo za Rumuniju, već i za region“ ocenio je predsednik.

Rumunija upozorava Mađarsku jer se „stiglo dotle da treba odustati od svih rezervi pošto se ovako dalje ne može“. „Ovo je poslednja godina „kada se neki od mađarskih građana šetaju ležerno po Transilvaniji“, rekao je predsednik.

Basesku je rekao da autonomne pokrajine u Rumuniji nikada više neće biti, i da je „po direktivi Staljina bila stvorena Autonomna pokrajina Mađara u Rumuniji“.

„Mogu vam garantovati da nikada neće biti administrativne organizacije na etničkoj osnovi, te neće postojati autonomna pokrajina u Rumuniji“, rekao je predsednik.

Tokom prošlog vikenda je priređen „Letnji logor mađarske omladine u Žosenji“ (Transilvanija), a došao je i lider ekstremističke organizacije „Jobik“ Vona Gabor čije su izjave uznemirile rumunske vlasti. Lider „Jobika“ je izjavio da se njegova organizacija bori za autonomiju svih Mađara u regionu i da ga manje interesuju odnosi Rumunije i Mađarske, koliko „mađarska nacija“. Ako bi se zato sukobili s Rumunijom, on će – kako je rekao – za to preuzeti odgovornost koju bi trebalo da podeli cela Mađarska.

„Za Mađare je pitanje manjina pitanje Trijanonskog sporazuma kojim je podeljena Austrougarska. To je „tragedija regiona“ koju je nametnula Zapadna Evropa“, rekao je lider Jobika.

Zbog tih izjava lidera Jobika, negodovalo je Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije, a Ministarstvo spoljnih poslova Mađarske mu je odgovorilo da je „Jobik“ u opoziciji, dok vlada poštuje sve sporazume sa Rumunijom i želi dalju dobru saradnju.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga