Balkan u doba korona virusa: Bez turizma i sezonskih radnika

U nekim državama i atmosfera toksična

28. apr 2020

Na mnoge načine možemo da razumemo izraz Balkan, ali jedno je sigurno da je reč o siromašnijim zemljama od evropskog proseka, kojima je primorje odnosno turizam jedan od glavnih izvora prihoda. Iz više balkanskih zemalja su stanovnici ranije u velikom broju odlazili na Zapad da rade. Kako će ovaj konfliktni region da rukovodi krizom i od čega će da opstane?

Na Balkan, kako god da tumačimo ovaj koncept, različito utiče epidemija korona virusa, ali na prvi pogled se može reći da situacija nigde nije laka.

Medicinski podaci su za sada slični podacima u Mađarskoj; ukoliko polazimo od broja žrtava ili zaraženih, redosledi veličine su isti u srazmeri sa populacijom.

Neke zemlje, posebno Hrvatska, Albanija i Crna Gora imaju posebno velik doprinos od turizmu, za njih bi izostanak turističke sezone u 2020. bio katastrofalan.

Ostale zemlje, poput Bosne i Hercegovine i Kosova, veoma su siromašne, a jedan od glavnih prihoda ovih zemalja bio je novac koji redovno vraćaju stanovnici koji rade u inostranstvu, te ni njima neće biti lako.

U Srbiji i Severnoj Makedoniji, postoji veoma stroga policijska satnica, a drugde, kao što je to u gore pomenutoj Albaniji i Crnoj Gori, opozicija i građani su skeptični prema hitnim merama tokom epidemije zbog oštrih političkih kontroverzi i straha da vlada iskoristi vanredni period da poveća svoju moć.

Karantin i policijski čas

Dok je u ponedeljak nakon Uskrsa, epidemija odnela 109 života u Mađarskoj, situacija je bila slična u većini balkanskih država po broju stanovnika. Upoređujući broj umrlih sa mađarskim podacima, 318 građana Rumunije, 99 građana Grčke, 85 građana Srbije, 39 građana Bosne i Hercegovine, 38 građana Severne Makedonije, 31 građana Bugarske, 25 građana Hrvatske, 23 građana Albanije, 7 građana Kosova i 3 građana Crne Gore – ne nalazimo mnogo povoljniju ili lošiju balkansku državu na osnovu smrtnih slučajeva.

Kada je reč o merama karantina, ukratko, one su mnogo ozbiljnije i većina balkanskih zemalja se značajno više trudi da zadrži svoje građane u svojim domovima, nego što to Mađarska čini.

Tokom Uskrsa, Srbija i Severna Makedonija su uvele zabranu izlaska od 60 do 61 časa, u Srbiji je i radnim danima na snazi policijski čas od 17h do 5 sati ujutro.

Tokom vikenda je zabrana izlaska bila potpuna, samo dva puta su vlasnici pasa mogli da izvedu svoje ljubimce van domova i izlazak iz domova je bio moguć jedino u zdravstvene svrhe. U Severnoj Makedoniji, policijski čas je radnim danima bio umereniji, trajao je samo od 21h do 5h ujutru, ali su ga produžili, i uskoro će građanima od popodnevnih časova do jutra da bude onemogućen izlazak iz domova.

Zabrane u drugim zemljama

Pravila su slična u Albaniji, u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i u Crnoj Gori, gde su dnevna pravila labavija, ali su noćna podjednako stroga. Na Severu Kosova, gde je većinsko stanovništvo srpsko, poštuju se pravila koja su na snazi u Srbiji.

Bugarska, Hrvatska i Rumunija nisu uvele zabranu izlaska, u ovim zemljama građani mogu da izlaze iz svojih domova kako bi odlazili na svoja radna mesta, otišli u nabavku prehrambenih proizvoda i lekova, ali ih policija može zautaviti kako bi proverili njihovo kretanje. Prodavnice rade po skraćenom radnom vremenu, javni prevoz je proređen, a neke linije su i ukinute.

Skoro svaka država ima gradove ili naselja gde je zabrenjen ulazak ili izlazak iz istih, ali je mnogo izuzetaka koji se kreću ovim mestima (nadležni organi, kamioni, povratnici).

Turizam

Rešavanje zdravstvene situacije je svuda prioritet, ali je na Balkanu veoma loša ekonomska situacija tokom korona virusa. Kada spoljni događaji, kao što je u ovom slučaju virus, u potpunosti ugase jednu granu privrede, trenutno je to turizam, onda nije poželjno da se čitava ekonomija države zasniva na jednom sektoru.

Nekoliko zemalja na svetu čak 80-90 posto svog BDP-a crpi iz turizma, a to su Maldivska ostrva, Makao i Sejšeli, u ovim zemljama se više od tri četvrtine BDP-a zasniva na turizmu.

Među većim zemljama, koje takođe imaju poljoprivredu i industriju, udeo turizma je isto ogroman, 40-50 procenata, u slučaju Gruzije, Kambodže i Dominike taj udeo je toliko visok.

Neke balkanske države takođe su na čelu lestvice, u Albaniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori turizam zvanično čini između 20 i 30 posto ukupnog BDP-a ovih država.

Međutim, teško da je potrebno previše hrabrosti da se stvarna stopa proglasi još višom zbog crne ekonomije. Umetnici koji slikaju portrete na šetalištu uz more, građani koji izdaju sobe u privatnim kućama, ali ni prodavci sladoleda ne beleže uvek legalno svoje prihode.

Zanimljivo je da nekoliko zemalja, kao što su Južna Koreja, Moldavija i Poljska, imaju poljoprivredu, industriju, što znači značajan BDP, ali pošto zainteresovanost turista nije velika, bez obzira koliko je atraktivan na primer Krakov, sveukupno, vrlo malo turista ih bira za odmor, te je odnos turizma prema BDP-u zanemarljiv.

Balkanske države su za sada optimistične, veruju da će biti turističke sezone, ali to će svakako biti veliki izazov, jer domaća radna snaga čak i u odnosu na težinu BDP-a u velikoj meri živi od turizma.

Pad stanovništva

Drugi značajan problem je što je 200-250 hiljada ljudi poslednjih godina emigriralo sa Balkana u Zapadnu Evropu da bi legalno, polulegalno ili ilegalno radilo na Zapadu da podrži svoje porodice i uspostavi sopstvenu egzistenciju.

Visoka stopa iseljavanja je opasna jer ona osoba koja je sada izgubila prihode na Zapadu zato što je radila u restoranu, kao privremeni radnik u fabrici ili je zarađivala od prostitucije, ne samo da je izgubila sav svoj prihod, već ne može da računa na program pomoći radnicima u zemlji u onoj meri u kojoj će to dobiti državljanin te zemlje.

Neke države su se ranije nadale da bi, ako se približe EU, tako što će započeti pregovore o pristupanju (Albanija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Kosovo, Moldavija, Crna Gora, Srbija, Turska takođe nije članica EU), mogle usporiti ovaj proces, ali u stvari, prethodni primeri (slučaj Rumunije i Hrvatske) to nikako ne potkrepljuju.

Iako tačan broj od 200 do 250 hiljada iseljenika godišnje nije dostupan zbog delimično nezakonitog zapošljavanja, vredi uzeti u obzir sledeće brojeve, iz Albanije, Bosne i Hercegovine i Srbije kao glavnih emitenata – iz tih zemalja godišnje se odseli 50-60 hiljada ljudi, 20-30 hiljada ljudi sa Kosova i Severne Makedonije, dok samo nekoliko hiljada iz Crne Gore.

Nije slučajno da se najozbiljnija situacija uočava upravo u dve najsiromašnije jugoslovenske zemlje, stanovništvo Kosova je u poslednjoj deceniji sa 2,2 miliona oplo na 1,6 miliona, u Bosni i Hercegovini je isti razmer, sa 4,4 miliona je u poslednjoj deceniji stanovništvo opalo na 3 miliona. Dakle, bezmalo trećina stanovništa ove dve zemlje je emigrirala.

Iskustvo je pokazalo da, oni koji su došli iz balkanskih država, za razliku od Afrikanaca, stvarno žele kasnije da se vrate, ali se taj povratak sada prinudno ubrzao.

Politički razlozi

Generalno, najobrazovaniji, oni koji govore više jezika, oni sa preduzetničkim duhom odlaze iz balkanskih država, što znači da bi čak moglo biti dobro i za nacionalne ekonomije dotičnih zemalja da se proces preokrene, ali sada će socijalne sisteme ovih država povratak ovih građana dodatno da optereti.

Prema iseljenicima, Balkan nije samo jako siromašan u poređenju sa Zapadnom Evropom i ne samo da se previše polako približava evropskim standardima, već je u nekim državama atmosfera toksična, politička elita je previše korumpirana i puno je nerešivih nacionalističkih sukoba, čak i puno nezaposlenih, tako da stope opadaju jer mnogi odlaze. Nažalost, međutim, nova radna mesta nisu stvorena, brojač se ne poboljšava, samo nazivnik opada.

Politički sukobi u nekoliko balkanskih zemalja su takođe eskalirali poslednjih nedelja. Stranke na vlasti u Srbiji i Severnoj Makedoniji se ljuljaju jer pokušavaju da drže stanovništvo kod kuće raspoređivanjem vojske.

U Albaniji i Crnoj Gori je uznemirenost prouzrokovana time što vlasti mogu da odrede i zadržavanje u zatvoru onih koji ne poštuju policijski čas, odnosno onih koji šire paniku.

U Crnoj Gori, na primer, ovih dana su uhapšena dva aktivista opozicije, koji su na Facebook-u objavili da je predsednik Milo Đukanović oboleo od korona virusa, pozivajući se na srpske novine.

Pre toga, crnogorski i ruski državljanin već su zatvoreni, od kojih je prvi tvrdio da je bilo zaraženih u zemlji pre nego što je to zvanično saopšteno, a drugi je pisao da verovatno ima značajno više zaraženih nego što je to prijavljeno.

Prema nevladinim organizacijama, nijedan od ovih slučaja nije u toj meri opasan da ih treba kazniti zatvorom.

(index.hu)

Prevela: Kristina Molnar

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Razbibriga
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga