Babišov poraz u Češkoj lekcija za Orbana u Mađarskoj

Da li je populistički talas u istočnoj Evropi sada u povlačenju?

11. okt 2021

Iznenađujući poraz na parlamentarnim izborima češkog premijera milijardera Andreja Babiša nagoveštava da je populistički talas, koji je ojačao tokom migrantske krize 2015. godine u istočnoj i centralnoj Evropi, sada u povlačenju, pišu svetski mediji.

Češka opozicija osvojila je većinu mandata na parlamentarnim izborima u subotu, 9. oktobra, dobivši priliku da svrgne premijera milijardera, ističe Fajnenšl tajms (The Financial Times).

S prebrojanih 99,9 posto glasova, desničarska koalicija Zajedno i centristička PirStan koalicija Piratske partije i Gradonačelnika i nezavisnih na putu su da osvoje 108 od 200 mesta u parlamentu. Babišov Ano bi trebalo da ima 72 poslanika, a krajnje desni SPD 20.

Lideri koalicije Zajedno Petr Fiala i lider Piratske partije Ivan Bartos posle izbora su rekli da njihove grupe imaju priliku da formiraju vladu, ali koliko će se to brzo desiti zavisi od predsednika Miloša Zemana koji je blizak Babišev saveznik i koji je rekao da će prvu priliku za formiranje vlade dati najvećoj pojedinačnoj stranci, i ako neka koalicija osvoji više glasova.

Time bi Babišev Ano imao priliku da pokuša da ostane na vlasti, iako je koalicija Zajedno neočekivano osvojila najviše glasova, sa 27,8 odsto glasova, malo ispred Anoa s 27,1 odsto. Međutim, ukazuje Fajnenšl tajms, koalicije Zajedno i PirStan su isključili mogućnost saradnje s Babišom, čime su njegove šanse za ostanak na vlasti male.

Situacija je, međutim, zakomplikovana u nedelju, 10. oktobra, kada je već neko vreme bolesni Zeman odveden u bolnicu posle razgovora s Babišom.

Milijarder Babiš koji je izgradio carstvo s poslovima od hrane do đubriva pre nego što je 2011. osnovao Ano i ušao u politiku s obećanjem da će svoje iskustvo iskoristiti za vođenje zemlje kao kompanije i da će povesti borbu protiv korupcije.

Ipak, veći deo vremena na vlasti, Babiš je bio pod pritiskom navoda o prevarama i sukobu interesa. On je pretrpeo dodatni udarac prošle nedelje, kada je objavljivanje Pandora papira otkrilo da je koristio ofšor kompanije za kupovinu imovine u Francuskoj pre nego što je ušao u politiku. Takođe je bio pod kritikama zbog značajnog povećanja državnog duga, kao i zbog upravljanje pandemijom COVID-19 tokom koje je umrlo više od 30.000 Čeha.

Na talasu populizma

Babiš je bio na prvoj liniji populističkog talasa koji je zahvatio centralnu Evropu posle migrantske krize 2015. godine, ukazuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

S urušavanjem partija levog centra kao u ostatku regiona, u Češkoj je na scenu stupio drugi najbogatiji građanin te zemlje, stajući uz mađarskog nacionalističkog premijera Viktora Orbana i kritikujući Evropsku uniju kao elitistički establišment, odvojen od briga običnih Čeha.

Tokom kampanje je predložio ukidanje Evropskog parlamenta koji je nazvao „potpuno beskorisnom institucijom“, dok se u jednoj knjizi zalagao za raspuštanje češkog Senata, koji je krivio za zastoj u zemlji. Takođe je, ukazuje američki list, s pohvalama govorio o bivšem predsedniku SAD Donaldu Trampu (Trump) kojeg je posetio 2019. godine i poklonio mu 24-karatni pozlaćeni pištolj.

Ipak, u poslednjoj nedelji kampanje antikorupcijska poruka opozicije je dobila na snazi kada je u Pandora papirima objavljeno da je Babiš koristio ofšor poreska utočišta da kupi dvorac u Francuskoj za 22 miliona dolara.

Babišov poraz će verovatno odjeknuti u Mađarskoj, gde se koalicija partija desnog centra nada da će završiti Orbanovu vlast koristeći sličnu poruku protiv korupcije, navodi Volstrit džurnal, uz ocenu da rezultati izbora u Češkoj takođe pokazuju kako nove koalicije popunjavaju prazninu nastalu raspadom najstarijih partija u regionu, poput češke Socijaldemokratske partije i komunista koji nisu uspeli da uđu u parlament, što je takođe udarac Babišu koji se na njih oslanjao za većinu u parlamentu.

Uznemirujuća vest za Orbana

Iznenađujući poraz češkog biznismena koji se poredio s Trampom i vodio kampanju protiv migranata ukazuje da se populistički talas u istočnoj i centralnoj Evropi povlači, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times).

Talas populizma, koji je pojačan, mada nije izazvan iznenađujućom Trampovom pobedom 2016, u poslednje vreme gubi na snazi, kako piše list, pred sve većim jedinstvom nekada suprotstavljenih rivalskih partija i krizom poverenja među evropskim nacionalistima posle Trampovog poraza na izborima u SAD prošle godine.

Rezultati izbora u Češkoj biće uznemirujuća vest za Orbana, samoproglašenog lučonošu „iliberalne demokratije“, čiju stranku Fides sledeće godine čekaju izbori na kojima bi mogla da doživi poraz ako njeni protivnici održe obećanja da će formirati jedinstven front.

Slovenački premijer Janez Janša, blizak Orbanov saveznik i kritičar liberalnih elita, koje naziva komunistima, takođe je u problemu pošto je rejting njegove stranke pao u anketama.

Babiš se dugo držao na distanci od često zlobne, antimigrantske retorike lidera Mađarske, Slovenije i Poljske, ali je u nastojanju da mobiliše birače pre izbore, s ushićenjem usvojio antiimigrantske teme, ističe list, ukazujući da je sledeći Orbanov primer, posetio granicu s ogradom koju je Mađarska podigla 2015. kako bi sprečila ulazak migranata iz Srbije.

Loš rezultat socijaldemokrata, komunista i krajnje desnice

Iako je predsednik Zeman najavio da će od lidera najveće pojedinačne partije tražiti da formira vladu, matematički će biti nemoguće da Babiš i Ano ostanu na vlasti, ako opozicione koalicije održe svoje obećanje, ukazuje BBC.

Izbori su takođe doneli loš rezultat najstarijoj partiji u zemlji, socijaldemokratama. Osnovani 1893. godine, sada su ušli ili, dodaje BBC, možda se vratili u istorijske knjige, pošto nisu uspeli da zadrže nijedno mesto u parlamentu. Komunisti, naslednici totalitarne partije pre 1989. godine, takođe su istorija.

Glasanje je isto tako donelo razočaranje krajnje desnoj stranci SPD, koja se nadala da će biti u poziciji da odredi ko će biti na vlasti, s konačnim ciljem da iznudi referendum o izlasku iz Evropske unije. Oni nisu uspeli da osvoje nove poslanike i ako ne bude Babišove nove vlade, ocenjuje BBC, oni neće imati nikakvu ulogu u vlasti i biće uglavnom nebitni.

Predsednik u bolnici

Predsednik Zeman u nedelju, 10. oktobra, odveden je na intenzivnu negu u bolnicu, što je izazvalo neizvesnost u vreme kada treba da vodi političke razgovore o formiranju nove vlade posle izbora, ukazuje Rojters (Reuters).

Lekari su rekli da je sedamdesetsedmogodišnji Zeman primljen zbog komplikacija povezanih s hroničnim stanjem, mada nisu rekli koliko je ozbiljno stanje predsednika.

U Češkoj predsednik vodi razgovore s partijskim liderima posle izbora kako bi se ustanovila većina. Prema ustavu, ovlašćenje da imenuje premijera prelazi na predsednika donjeg doma ako nema predsednika.

Predsednička kancelarija ranije je saopštila da je Zeman bio bolestan i prošlog meseca je proveo osam dana u bolnici.

Iako je Babiš priznao da je koalicija Zajedno osvojila više glasova, on nije naznačio da prelazi u opoziciju: „Ako me predsednik ovlasti, ja ću voditi razgovore o formiranju kabineta“.

Predsednik Češke prema Ustavu može imenovati bilo koga za premijera i tražiti od njega da predloži vladu, ali će se novi kabinet suočiti s glasanjem u donjem domu u roku od mesec dana, ukazuje Rojters, dodajući da su za formiranje vlade u Češkoj obično potrebne nedelje ili meseci.

(RSE, foto: Wikimedia)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Jamming
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga