AP o komemoraciji u Potočarima: Srpski lideri i dalje negiraju genocid u Srebrenici

Neki od međunarodnih govornika takođe su govorili o upornom odbijanju srpskih lidera u Bosni i Srbiji da priznaju razmere srebreničkog pokolja i trajnu patnju preživelih

11. jul 2020

Učesnici današnje komemoracije u Potočarima povodom 25. godišnjice masakra u Srebrenici upozorili su na uporno odbijanje počinilaca da u potpunosti prihvate odgovornost za jedini zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata koji je proglašen za genocid, piše američka agencija Asošiejted pres.

Na komemoraciji hiljadama žrtava genocida u memorijalnom centru Potočari, bošnjački član Predsedništva Bosne i Hercegovine Šefik Džaferović upozorio je da se obim pokolja u julu 1995. godine i dalje sistematski negira, uprkos nepobitnim dokazima o tome šta se dogodilo, navodi AP.

„Pozivam naše prijatelje širom sveta da pokažu, ne samo rečima, već i delima, da neće prihvatiti negiranje genocida i slavljenje onih koji su ga počinili. Srebrenički genocid (lideri Srba) negiraju podjednako planski i sistematski kao što je i počinjen 1995. godine. Dugujemo ne samo Srebrenici, već i čovečanstvu, da se suprotstavimo tome“, rekao je Džaferović.

Specijalni tribunal UN za ratne zločine osudio je ratnog političkog lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića i njegovog vojnog komandanta Ratka Mladića za genocid u Srebrenici. Haški tribunal i sudovi balkanskih zemalja, podseća AP, osudili su 47 zvaničnika bosanskih Srba iz vremena rata na više od 700 godina zatvora za ubistva u Srebrenici.

Medjutim, bosanski Srbi i dalje slave Karadžića i Mladića kao heroje, a neki su čak organizovali proslave „oslobodjenja Srebrenice 1995. godine“ na godišnjicu zločina, dodaje agencija.

Politički lideri bosanskih Srba zapravo su konzistentno sprečavali usvajanje zakona u BiH koji bi zabranio negiranje genocida, a srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik čak je i javno opisao masakr u Srebrenici kao „izmišljeni mit“, navodi AP.

Desetine svetskih lidera, koje je pandemija korona virusa sprečila da prisustvuju komemoraciji u Potočarima, poslali su danas video poruke u kojima su pozvali na toleranciju i pomirenje u Bosni, koja je i dalje duboko etnički podeljena. Medju njima su bili britanski premijer Boris Džonson i princ Čarls, premijeri Kanade i Španije, Džastin Trudo i Pedro Sančes i američki državni sekretar Majk Pompeo.

Neki od medjunarodnih govornika takodje su govorili o upornom odbijanju srpskih lidera u Bosni i Srbiji da priznaju razmere srebreničkog pokolja i trajnu patnju preživelih, prenosi AP.

Predsednik suda UN u Hagu Karmel Adjijus upozorio je u video poruci da žrtve srebreničkog masakra „i dalje muče oni koji pokušavaju da negiraju njihova iskustva, a time i samo njihovo postojanje“.

Slično osećanje izneo je i britanski premijer Džonson.

„Želim da vam se još jednom pridružim u oplakivanju žrtava tih užasnih dogadjaja i da stanem uz porodice u njihovoj borbi za pravdu. Postoje oni koji bi radije zaboravili ili poricali najveći deo onoga što se dogodilo (u Srebrenici 1995. godine). Ne smemo dozvoliti da se to desi“, rekao je Džonson u video poruci.

U julu 1995. godine, srpski vojnici su razdvojili najmanje 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka od njihovih žena, majki i sestara, i ubili ih, što se smatra najgorim masakrom na tlu Evrope od Trećeg rajha. To ubijanje bilo je najbrutalnija epizoda rata u BiH od 1992. do 1995. godine, navodi američka agencija.

U tom ratu izmedju bosanskih Srba, Hrvata i Muslimana, ubijeno je više od 100.000 ljudi, od kojih najveći broj čine bošnjački civili, podseća AP.

Posle ubijanja žrtava u Srebrenici pre četvrt veka, vojnici bosanskih Srba bacali su njihova tela u brojne masovne grobnice po tom gradu u pokušaju da sakriju dokaze zločina. Zahvaljujući naporima medjunarodnih forenzičara, delovi tela se i dalje pronalaze u jamama, povezuju se i identifikuju putem DNK analize. Do sada je pronadjeno i identifikovano blizu 7.000 ubijenih, dodaje AP.

Tela koja se identifikuju sahranjuju se svake godine 11. jula, na godišnjicu početka ubijanja 1995. godine na velikom groblju izvan Srebrenice koje se proširuje. Danas je sahranjeno devet novoidentifikovanih muškaraca i dečaka.

Agencija navodi da je ono što se dogodilo u Srebrenici „predstavljalo sramotu za medjunarodnu zajednicu“ jer je grad 1993. godine proglašen „bezbednim utočištem“ UN za civile.

Medjutim, dve godine kasnije, dodaje AP, „mirovne trupe UN, brojčano manje i slabije naoružane, mogle su samo da gledaju kako snage bosanskih Srba razdvajaju srebreničke muškarce i dečake radi pogubljenja i kako žene i devojke prevoze autobusima na teritoriju pod kontrolom bosanske vlade“.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Prioriteti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga