ANDREJ ENGELMAN: Različite uloge glavnog pregovarača i ministra

Nije uobičajeno da član vlade bude član pregovaračkog tima

28. avg 2013

Slovenija je u vreme pregovora sa EU imala ministra za evropske poslove ali je njegova funkcija bila razdvojena od funkcije glavnog pregovarača, kao što je bio slučaj u svim ostalim zemljama u tom procesu, rekao je za EurAktiv slovenački stručnjak Andrej Engelman. Zadatak ministra za evropske poslove je pre svega bio da obezbedi političku podršku i otklanja prepreke za pregovore na unutrašnjem planu, dodao je on. Struktura koja podrazumeva da pregovarački tim automatski čine vođe radnih grupa ministarstava, odnosno državni sekretari, ne bi bila efikasna, smatra Engelman. Srbiju očekuje složeniji proces usklađivanja, između ostalog i zbog novina u pravnoj tekovini EU nastalih zbog ekonomske krize, rekao je slovenački stručnjak ali je dodao da ne očekuje da se zbog toga pregovori bitno oduže.

„U principu, nije uobičajeno da član vlade bude član pregovaračkog tima. Prvo, vođa pregovaračkog tima ima potpuno druge zadatke a ministar za evropske poslove bi bio ono što je sada vođa Državne delegacije na pregovorima“, rekao je Engelman za portal EurAktiv Srbija.

Iskustvo Slovenije pokazuje da je za uspešne pregovore o članstvu sa EU potrebne tri jake institucije – ministar za evropske poslove, kancelarija za evropske poslove i pregovarački tima koji čine stručnjaci, rekao je on.

„To su one tri ključne institucije koje treba da postoje u jednoj zemlji za normalno, brzo i efikasno pregovaranje – jak ministar za evropske poslove, jaka kancelarije za evropske poslove i jak pregovarački ali ekspertski tim“, rekao je Engelman koji je bio zamenik ministra za evropske poslove.

Ministar zadužen za evropske poslove u slovenačkoj vladi bio je bez portfelja, ali je bio na čelu Kancelarije za evropske poslove i imao je dva zamenika, objasnio je Engleman i dodao da je Slovenija išla logikom da ministarstvo treba formirati tamo gde postoje administrativni zadaci, poput pisanja zakona.

„Premdba, da li imate ministarstvo ili vladinu službu u krajnjoj liniji nije toliko bitno. Ono što je bitno jeste da postoji jak ministar koji nadgleda rad drugih i može da pozove drugog kolegu u vladi i kaže mu: ‘izvini, ali to ne ide'“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, glavni zadatak ministra za evropske poslove je bio rad na unutrašnjem planu – otklanjanje problema ili podsećanje ministarstava na preuzete obaveze.

Engleman je rekao da je ministar za evropske poslove u slovenačkoj vladi bio Igor Bavčar, u to vreme, kako je naveo, drugi čovek vodeće partije i jedan od četiri najmoćinija političara u Sloveniji.

Osim toga, Kancelarija za evropske poslove je imala veliku podršku premijera i, kada bi tražila da se preduzmu neke mere u samoj vladi, premijer bi to podržao, dodao je slovenački stručnjak.

Stručnost iznad svega

Engelman je ocenio da struktura koja bi podrazumevala da vođe radnih grupa ministarstava, odnosno državni sekretari, čine pregovarački tim ne bi bila efikasna.

„To znači da vi ustvari nemate pregovarački tim, da radite tako da svako ministarstvo pregovara direktno sa Briselom a to katkad nije optimalno u nekim područjima“, rekao je slovenački stručnjak.

Podsetio je da je zadatak radnih grupa ministarstava da brinu za svoj sektor a pregovaračkog tima da brine u celini, za celu zemlju, odnosno da ponekad mora da ukaže da će nešto biti problem za druge sektore.

Engelman je rekao da je pri pripremi za pregovore važno „pokriti“ stručnjacima ključne oblasti, poput poglavlja 23 i 24, ali i druge oblasti, poput poljoprivrede, regionalnog razvoja ili životne sredine u kojim se može razogvarati o nekim prelaznim periodima.

Slovenija je takođe vodila računa da se u pregovaračkoj strukturu uključe ključne institucije, poput Ministarstva finansija, Narodne banke i privredne komore, odnosno ostvarila je kontakte sa privredom.

Naglasio je da je veoma važno da u pregovaračkom timu postoji i poseban finansijski stručnjak koji bi se bavio ekonomskim posledicama rešenja koje bi zemlja preuzela da primeni.

Engleman je rekao i da poslednjih nekoliko godina ekonomska kriza donela novine u evropskom zakonodavstvu, odnosno da je nastao veliki deo pravne tekovine i da će u tom smislu biti teže Srbiji pri usklađivanju.

On je istakao da ne očekuje da se zbog toga pregovori dosta oduže i dodao da je dobro za Srbiju što je već duže vreme u procesu usklađivanja, ocenivši da je srpska administracija spremnija nego što je možda bila slovenačka u vreme početka pregovora.

Podsetio je da je u pregovorima vrlo važna primena zakona i da će Evropska komisija to veoma pomno nadzirati. „Na kraju, nikog ne zanima da li ste usvojili neki zakon nego da li ga implementirate i to će biti veoma strog nadzor – puno inspekcija u različitim vidovima“, rekao je on.

Slovenački stručnjak je podsetio da je to bitno za zatvaranje poglavlja u pregovorima i objasnio da dovoljna primena zakona podrazumeva da Srbija, ako se nije u potpunosti usaglasila u nekoj oblasti sa Unijom, uveri članice EU da će do ulaska u Uniju uraditi ono što je ostalo.

(Maja Poznatov, EurAktiv)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Erotika
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga