ALEKSEJ KIŠJUHAS: Srećno odrastanje!

Dnevni list „Danas“ je napunio 21. godinu. Malo li je na ovu skupoću?

10. juna 2018

Dnevni list „Danas“ je napunio 21. godinu. Malo li je na ovu skupoću? Punoletan je tako da čak i u puritanskoj i trezvenjačkoj Americi može da uđe u dragstor i kupi si pivo da proslavi.

Može na glasanje, nije više ni brucoš, i ima vozačku dozvolu, što su sve prava i obaveze koje je ostvario tu negde oko ustoličenja Vučićeve stabilokratije. Jednostavno, Danas je odrastao i ozrelio, i nije više ni dete, ni tinejdžer. Uveliko kontroliše sfinkter, pere zube ujutru i uveče, kao i ruke pre i posle jela, ne jede prstima i koristi escajg. Ume i da pomalo popravi po kući, sam pere svoj prljavi veš, ne baca đubre na ulicu. Pažljiviji je i oprezniji, ima više razumevanja za druge, taktičan je i ne ulazi u rasprave sa baš svim i svačim. Nije preopterećen sopstvenim izgledom i reputacijom, ume da se izvini kada pogreši, ali ga je i sve manje briga za to šta drugi misle o njemu.

U 21. godini, Danas je i uveliko polno zreo i seksualno aktivan. I postaje sve bolji u tom poslu, redovno opšteći sa moćnicima i donosiocima odluka. Preturio je preko glave par bolnih raskida, ali je i prestao da jurca za neuzvraćenim ljubavima. Iako sada već ume da skuva meso, sos, salatu i prilog, još uvek je mlad, te često nedeljom iz kreveta poručuje picu ili „kinesko“. A biftek jede srednje živ, nipošto dobro pečen. Sve više misli na sebe, svoju sreću i blagostanje. Ulazeći u dvadesete, nije više prepaljen i impulsivan, niti radi prvo što mu padne na pamet, ne napija se i ne brljavi svaki vikend. Još manje je povodljiv za „lošim društvom“, dok brine o svom i tuđem (mentalnom i javnom) zdravlju. Što ne znači da ne eksperimentiše sa novom hranom, seksualnim avanturama i lakim drogama, naravno. Ali, baš kao što i crkve imaju gromobrane, i dvadesetjednogodišnji Danas je oprezan i svestan rizika.

Poput svakog zrelog čoveka, Danas u svojoj medijskoj kuhinji, ispod sudopere, uveliko i uredno poseduje jednu plastičnu kesu u koju zatim trpa ostale plastične kese iz medijskog hipermarketa naše stvarnosti. Jer „kesa za kesu“ je krajnji i ultimativni znak te neke matorosti i zrelosti. A ima i zasebnu stolicu u spavaćoj sobi koja služi tome da „pričuva“ odeću koja je još uvek nedovoljno prljava za veš-mašinu. Zato što naravno da se ne može baš sve i uvek štreberski slagati u orman i arhivu. Takođe, sve slabije prati najnoviju modu i trendove. Sa dvadeset i jednom godinom iza sebe, na telu najčešće nosi samo jedan par ideoloških farmerki, i pet-šest kolumnističkih majica koje menja svaki dan. Ali poseduje i odelo i kravatu za posebne prilike. Ima preko 50 hiljada „prijatelja“ na Fejsbuku (zaista!), ali zato veoma mali i pažljivo odabrani broj stvarnih prijatelja u sociopolitičkoj stvarnosti.

Po godini proizvodnje, Danas je zapravo famozni „milenijalac“ ili „milenijumac“, rođen između 1980-ih i 2000-ih godina. Zbog čega ga stariji sugrađani mahom smatraju arogantnim, nadmenim i samozaljubljenim. Iako se, da bi imao za život, tezgaroški snalazi od posla do posla, i od projekta do projekta. Fleksibilan i fluidan, kreditno je zadužen, govori strane jezike, živi na internetu, dobro je obrazovan, zainteresovan za globalne teme, liberalan i progresivan po sociokulturnim pitanjima, i sklon političkoj levici. I nije, niti će, zaraditi svoj prvi milion do 21. godine, već alhemičarski steže i zateže kaiš svojih finansija iz nedelje u nedelju. Dakle, Danas je još jedan izdanak medijskog prekarijata koji nenaivno veruje u prosvetiteljske ideale i vrednosti, i to u jednom antiprosvetiteljskom „postistinitom“ dobu. No, srećom, Danas je i novina koja u Srbiji održava kolektivnu iluziju da su „devedesete“ bile pre samo deset godina, iako su zapravo bile pre čitavih dvadeset.

Kako beše u onom popularnom songu iz 1997. godine (Meredith Brooks, „Bitch“), kada se Danas i bio rodio? On je „kučka, ljubavnik, dete, majka, grešnik, svetac, i ne treba da ga je stid“ zbog toga. Upadljivo odbija da pleše uz umobolni, repetitivni i tehnokratski ritam buke i besa najtiražnijih i prorežimskih medija, radije slušajući nezavisni ili „indie“ rokenrol. Dok ulaže nadljudski napor da u ovako zaostalom i zapuštenom društvu, zaliči na svoje medijske ekvivalente sa modernog Zapada. Gde se, o jeresi, poštuje to neko analitičko i istraživačko, nezavisno i nepristrasno novinarstvo. Zato i namerno i svesno odabira da bude toliko usamljena i izuzetna dnevna novina u pustinji bespuća naše stvarnosti. Sa dvadeset i jednom sunčevom revolucijom iza sebe, „milenijumac“ i nekako „hipster“ Danas na venčanja odlazi bez partnera, a na dečje rođendane u nabujale rođendaonice jalovo ide bez plodova svojih prepona. Na krsne slave ga više ni ne pozivaju, jer je nekako nekršten i bezbožan, pa skandalizuje unaokolo. Jer, „mi ne izgledamo isto kao i vi, mi ne radimo stvari koje radite vi, ali i mi isto tu živimo, o da“, prema stihu DŽarvisa Kokera i „Palpa“ („Mis-Shapes“, 1995.). Najzad, i ovaj sociolog i kolumnista je ostario i ozrelio zajedno sa svojim dnevnim listom, a za koji uredno, redovno i bez izuzetka piše proteklih 12 i kusur godina. Baš u tom periodu, i diplomirao je i doktorirao, zaposlio se kao asistent i kao docent, kupio je stan i oženio se. Bilo je to vraški dobro putovanje. I zato, srećno nam odrastanje, uprkos svemu i svima.

(Danas)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga