ALEKSANDAR POPOV: Četvrt veka nakon Srebrenice – Da se ne zaboravi

Za ozdravljenje ovog društva bilo bi korisno da makar, kao u Nemačkoj šezdesetih, mlađe generacije upitaju: Tata šta si radio za vreme rata?

28. jul 2020

Da, kako je pre neki dan u svojoj kolumni konstatovao Dinko Gruhonjić, na protestima u Beogradu 11. jula ne samo da se niko nije setio da pozove da se minutom ćutanja oda pošta srebreničkim žrtvama, nego je deo demonstranata skandirao Ratku Mladiću. Sramotno, ali ništa novo.

I danas, sem časnih izuzetaka – pojedinih nevladinih organizacija i uglednih intelektualaca – većina građana ili je ravnodušna prema zlu koje se pre četvrt veka desilo u Srebrenici, ili negira da se to uopšte dogodilo. A za ozdravljenje ovog društva bilo bi korisno da makar, kao u Nemačkoj šezdesetih, mlađe generacije upitaju: Tata, šta si radio za vreme rata?

I bez ovog pitanja bilo bi lekovito da se svako suoči sa samim sobom i svojom odgovornošću, makar ona ležala u tome što je na glasanju zaokruživao ime čoveka za koga se već tada videlo da će nas odvesti u krvave ratove, ili što je ostajao neosetljiv na tuđe patnje kojima je i sam doprineo svojim ćutanjem.

Ovo suočavanje sa samim sobom bilo bi potrebno ne zbog toga da bi ostatak života proveli sa osećajem krivice prema sebi, nego zato da nam se ovo nikada više ne bi ponovilo.

Ovo je prilika da podsetim da je pitanje odgovornosti Igmanska inicijativa postavila još na svojoj sesiji održanoj 27. juna 2005. godine u Beogradu.
Pošto se sesija održavala dve nedelje pre desete godišnjice od srebreničkog masakra učesnici sesije su usvojili sledeću IZJAVU IGMANSKE INICIJATIVE O SREBRENICI:

Nevladine organizacije Dejtonskog trougla okupljene u „Igmanskoj inicijativi“ oštro i odlučno osuđuju varvarski masakr nad zarobljenicima i civilnim građanima Srebrenice. Povodom desetogodišnjice tog gnusnog zločina klanjamo se i izražavamo duboko poštovanje senima nevinih žrtava. Njihove porodice, rodbinu, majke, sestre i decu molimo da prime naše najdublje saučešće.
Energično zahtevamo najtežu odgovornost za sve počinioce, njihove podstrekače, inspiratore i autore zločinačke ideje. Osuđujemo još uvek prisutno negiranje ili umanjivanje veličine zločina kao i nespremnost vlasti, da se počinioci uhapse i privedu sudu pravde. Prećutkivanje i pravdanje zločina i samo je zločin. Osuđujemo i njegovu relativizaciju, jer jedno zlodelo se ne može pravdati drugim i svi zlikovci moraju biti kažnjeni.
Ne pristajemo na odgovornost samo neposrednih počinilaca i organizatora, već tražimo i kažnjavanje vođa, komandanata, nalogodavaca, ideologa i kreatora zločinačke politike, državne, stranačke, uređivačke i svake druge. Zahtevamo odgovornost svih koji su prihvatali, podržavali i raspirivali zločinačku ideju. Ne mogu oni danas ostati po strani i tvrditi da sa tim nemaju ništa jer nisu pucali i okrvarili ruke. Njihova ideja pokrenula je horde ubica, pljačkaša i zlikovaca i za njihova nedela snose odgovornost kao da su ih sami počinili.
Srebrenica je već postala simbol velikog i strašnog zločina i opomena generacijama koje dolaze. Zbog toga predlažemo vlastima u Bosni i Hercegovini, Republici Hrvatskoj i Državnoj zajednici Srbiji i Crnoj Gori da se 11. jul proglasi danom sećanja na sve nevine žrtve ratova koji su se vodili na području bivše SFRJ.
Slava srebreničkim žrtvama!
Beograd, 27.06.2005.

Nakon čitanja Deklaracije, prisutni su minutom ćutanja odali poštu srebreničkim žrtvama. Zajedno sa članovima Igmanske inicjative, poštu su odali i tadašnji predsednik Državne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozar Marović, tadašnji predsednik Hrvatske Stjepan Mesić i predsedavajući Predsedništva BiH Borislav Paravac, koji su učestvovali u radu ove sesije.

To je bio prvi i do sada jedini put do sada da su šefovi država umešanih u ratni sukob devedesetih zajednički odali poštu srebreničkim žrtvama. Predlog iz Deklaracije da tri države prihvate 11. jul kao Dan sećanja na nevine žrtve ratova iz devedesetih, kasnije je podržao samo predsednik Mesić. Ona je 2010. inicirana i od strane Evropskog parlamenta i nekih drugih organizacija, ali do danas nijedna od navedenih zemalja nije prihvatila ovu inicijativu. Ova Deklaracija je i sada aktuelna i korisno je pažljivo je pročitati jer neki od sadašnjih glavnih aktera naše političke scene mogli bi se u njoj prepoznati.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Podešavanje
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga