Aleksandar Obradović: Privilegovani trgovci samo jedno poglavlje u zloupotrebama sa oružjem

"Imam ozbiljne sumnje da je najviši vrh države upleten u poslove trgovine oružjem"

13. nov 2019

Poslednjih godina nezamislive stvari su se dešavale u Krušiku, a slučaj sa grupom privilegovanih trgovaca u toj fabrici samo je jedno poglavlje u svim tim zloupotrebama, rekao je za Pressing uzbunjivač Aleksandar Obradović, koji je ukazao na nezakonitosti u vojnoj fabrici „Krušik“ u Valjevu.

On je rekao da ima „ozbiljne sumnje da je najviši vrh države upleten u poslove trgovine oružjem“, da je Krušik svesno poslovao u korist svoje štete i da apsolutno nema nikakve dileme o veličini zloupotrebe.

Fabrika je postala partijski plen dolaskom bivšeg direktora Mladena Petkovića u Krušik u januaru 2014, kazao je Obradović u Presingu.

Na Krušik je stavljena šapa, i papir za kopiranje je morao da dođe iz firme koje je povezana sa Srpskom naprednom strankom.

„Stvar je jednostavna i jasna – grupa privilegovanih kupaca je pune četiri godine (2015, 2016, 2017 i 2018) imala privilegovane cene koje su bile jednake ili niže od cene koštanja proizvoda u Krušiku. Krušik je svesno poslovao u korist svoje štete. Apsolutno nema nikakve dileme o veličini zloupotrebe, to potkrepljujem gomilom dokaza koje imam sve, a imaju ih i sudski organi, nikave dileme tu nema“, rekao je.

Posao se odvijao na sledeći način, nastavlja Obradović: zainteresovana firma poslala bi zahtev za ponudu, službe Krušika formirale bi cenu vodeći računa o interesima fabrike sa cenom koštanja i uračunatim profitom, ponuda bi se prosledila kupcima, a nakon toga potpisao ugovor – gde uopšte nisu primenjene te cene.

„Bile bi cene koje su kao zakucane važile četiri godine. Te cene su važile samo za privilegovanu grupu kupaca, a tu su firma GIM, firma Slobodana Tešića, firma iz UAE koja ima svoje predstavništvo u Srbiji, i još jedna beogradska firma“, rekao je.

Ministarstvo svake nedelje dobijalo informacije o Krušiku

Obradović je objasnio i da on u fabrici nije video Branka Stefanovića, oca ministra Nebojše Stefanovića, ali da zna da je on više puta dolazio u delegaciji kao predstavnik GIM-a, dodajući da postoji dokument koji to i potvrđuje, kao i njegovo prisustvo na događaju povodom 80 godina od pokretanja rada Krušika. On je rekao i da SDPR nikada u Krušiku nije imao cene koje je imala ta grupa privilegovanih trgovaca.

„Institucije koje su morale da brinu o interesu Krušika sve to vreme žmurile su na dešavanja u fabrici, pre svega mislim tu na Ministarstvo odbrane. Sve informacije o poslovanju, sve ugovore od 2015. Uprava za odbrambene tehnologije (Ministrastva odbrane) dobijala je na sedmičnom nivou od Krušika, to je obaveza… sve kopije ugovora, finansijske analize, apsolutno sve“, precizirao je.

Kako je naveo, i Ministarstvo odbrane i predsednik republike bili su obavešteni precizno o onome šta se događa i „nečija je direktiva izgleda bila da se žmuri na sva te dešavanja“.

„Na sedmičnom nivou su dobijali informacije, zašto se time niko nije bavio – ja ne znam“, kazao je.

Privilegovana grupa imala je i druge privilegije

Prema rečima Obradovića, povlašćena grupa kupaca imala je i druge privilegije. „Sve privilegije, sve je bilo podređeno njima, kad se jave da su ugovorili avion, brodski transport, iako to nije prema dinamici isporuke, roba namenjena drugim kupcima prepakivala bi se“, objasnio je.

Sa dolaskom Petkovića na čelo Krušika, koji je, kako navodi Obradović, bio partijski čovek bez iskustva u namenskoj industriji i rukovođenju velikih sistema poput te fabrike, radilo se za interese privatnih trgovaca, ali to je samo jedan segment zloupotreba.

„Ima i čitava grupa privatnih dobavljača koji su smenili višedecenijske dobavljače Krušika, došle su firme osnovane 2016, 2017, izbacili iz igre dugogodišnje partnere Krušika. To je veliki broj firmi, na Krušik je stavljena šapa – i papir za kopiranje je morao da dođe iz firme koje je povezana sa SNS-om.

Kako je rekao, „jasno je da su čudni lavirinti veza vlasnika privatnih firmi i najviših predstavnika vlasti u ovoj zemlji“.

„Ozbiljne sumnje imam da je najviši vrh dražave upleten u poslove trgovine oružjem i zbog toga sam i pritvoren i zatvoren“, ocenio je.

Obradović je objašnjavajući kako se obavljala kupovina oružja, naveo da su se u tom postupku pojavljuju se i ofšor kompanije.

„Pojavljuju se ofšor kompanije gde privatne firme same ostvaruju tu kompaniju ili koriste usluge već postojećih ofšor kompanija, znači same sebi prodaju tu robu da bi posle tu robu prodale krajnjem kupcu, i tako stiču ekstra profit“, naveo je.

Tu se vidi jako bitna nepravilnost, dodao je, a to je insistiranje na što nižim cenama Krušika, a interes je na što većoj zaradi.

„Nisam hteo da budem slep i nem, ovo je potez samotnjaka“

Govoreći o motivima za ukazivanje na dešavanja u Krušiku, Obradović je rekao da je hteo da skrene pažnju na sve nepravilnosti. „Nisam hteo da budem slep i nem na nepravilnosti koje su se dešavale u fabrici“.

On je ponovio da razlog za to nije bilo sticanje novca, rekavši da su njegove finansije „prečešljane i uzorane i da bi mahali time“ da je bilo šta pronađeno.

Nisu to bili, kako je dodao, ni politički razlozi. „Imam svoja politička uverenja, volim sendviče – ali ih sam pravim, niko me ne plaća. Ovo je bio potez samotnjaka“, istakao je.

Obradović je rekao da je prvo pokušao da skrene pažnju predstavnicima Nadzornog odbora Ministarstva odbrane ukazujući na nepravilnosti u fabrici, i da tužilaštvo ima dokaze da je odboru pisao još 2015. godine. „Odbor je ostao nem na to. Vodio sam se dugo željom da sva saznanja podelim sa nadležnim institucijama u zemlji, ali pošto sam znao i imao sumnju da su najviši predstavnici vlasti umešani u trgovinu oružjem, nisam to uradio“, navodi.

On je rekao da je konsultovao sudiju Apelacionog suda Miodraga Majića i upitao ga kome kome može da se obrati, a on mu je ukazao na instrument uzbunjivača. „Pištaljka mi je ponudila svoje advokate i pomoć, ali kod njih sam pročitao iskustva prethodnih uzbunjivača i nisam želeo da izložim porodicu napadima ili odmazdi, i odlučio sam se da to podelim sa istraživačkim redakcijama“, kazao je.

Svaki kontakt sa istraživačkim novinarima, tvrdi, sačuvao je.

„Ništa nisam brisao, sudski organi ove zemlje imaju sve – od prve poruke Slobodanu Georgievu iz BIRN-a, do poslednje poruke bugarskoj novinarki, imaju na uvid. Priroda tih dokumenta iz Krušika nema veze sa odavanjem tajne, priroda je ekonomsko komercijalne prirode i ti dokumenti su pokazivali nemamensko trošenje sredstava“, precizirao je gost Presinga.

Govoreći o trenutnoj situaciji u toj fabrici i nedavnom štrajku radnika koji je ocenio zakasnelim, Obradović je rekao da je sadašnji direktor Ministarstvu odbrane predložio da se zbog manjka posla 700 radnika otpusti, ali da je politička odluka bila da se radnici zadrže po svaku cenu do izbora. „Jer je to izborni potencijal vladajuće partije“, zaključio je.

„Nemam mogućnost da javno kažem sve što znam“

Upitan da li postoje još neke informacije ili saznanja o kojima u Pressingu nije želeo da govori, Obradović je rekao da nema mogućnost da javno kaže sve što zna.

„Ovo možda nije ni mesto gde to treba da se iznese, čekam poziv nadležnih institucija i njima ću izneti sva svoja saznanja o zloupotrebama“, pojasnio je.

„Ovaj stan je sada moja ćelija, ali ni zatvor nije uticao na moj duh“

Komentarišući tvrdnje da njegove akcije predstavljaju osvetu zbog sudbine njegove majke u Krušiku, koja je bila jedna od direktorki, Obradović je ponovio da se radi o spinu i manipulaciji.

„Kad bi se pogledale godine moje majke, jasno je da je tri meseca od kad je generalni direktor Petković došao na čelo fabrike imala uslov za penziju. Ona je jedina od izvršnih direktora ostala u njegovom timu, i on se prema njoj odnosio sa poštovanjem, a nakon dva meseca podnela je zahtev za odlazak u penziju i to se ne može uzeti kao motiv za bilo šta“, istakao je.

Obradović je objasnio da je njegova odluka bila, tokom 20 dana pritvora, da javnost ne sazna o tome.

„To je bila odluka moja, i moje porodica, pošto smo dobili informacije od porodičnih prijatelja da mi je život bio ugrožen, našao sam se između dve sukobljene strane, dve struje trgovaca oružjem, i bila mi je skrenuta pažnja da se sve stiša, da prođe u tišini“, otkrio je on.

Dvadeset provedenih dana u pritvoru u CZ, kako je naveo, iskustvo su koje je intenzivnije od svih filmova, serija ili literature koju je pročitao.

„U ćeliji bez prozora 22 sata, okružen ljudima koje prvi put vidite, živite za ta dva sata kada izađete u blok kad možete da udahnete svež vazduh, prošetate, sav taj beton i sivilo utiču na psihu… Nisam želeo da to sivilo utiče na moj duh, imao sam pozitivne misli, a veliku ulogu u tome su imali i moji zatvorski cimeri, možda je to neki kodeks, ali od njih sam primljen kao da su mi drugari iz detinjstva“, ispričao je.

Obradović je u kućnom pritvoru trideset dana, sa elektronskim nadzorom i bez mogućnosti korišćenja interneta. „Ovaj stan je moja ćelija, iako su rešetke i zidovi nevidljivi, ta atmosfera guši i stvara tenziju. Neuporedive su okolnosti sa kućnim i zatvorskim pritvorom, ali kao što nisam dozvolio da zidovi zatvora utiču negativno tako neću ni ovde“.

Obradović se zahvalio i za podršku javnosti. „Saznanje da niste sami u ovome dodatna je injekcija hrabrosti i inata da izdržite“.

(N1)

BIRN: GIM od bugarske novinarke traži brisanje teksta o ocu ministra policije, ona odbila

Pravni zastupnik firme GIM zatražio je od bugarske novinarke Diljane Gajtandžijeve da sa sajta ArmsWatch skine tekst u kojem je otac ministra policije Nebojše Stefanovića Branko Stefanović prikazan kao predstavnik te firme koja je po povlašćenoj ceni kupovala naoružanje od Krušika, objavila je Balkanska ustraživačka mreža (BIRN).

„Ponovljena tvrdnja da Branko Stefanović zastupa GIM je zlonamerna i potpuno lažna“, navedeno je u pismu upućenom novinarki Diljani Gajtandžijevoj, prenosi BIRN.

U opširnom dopisu na šest i po strana, koji je preko bugarske advokatske kancelarije Emilije Nedeve uputila beogradska advokatica Ljiljana Conić, osim zahteva za uklanjanje teksta sa sajta, traži se i da Gajtandžijeva objavi demanti. Kao razlog za te zahteve navodi se da je namera spornog teksta bila da nanese štetu kompaniji GIM „puštanjem lažnih/proizvoljnih navoda i informacija sa tendencijom da podstaknu medijsku kampanju, u konkretnom slučaju protiv GIM“.

Dalje, navodi se da su neistinite tvrdnje objavljene u tekstu 15. septembra 2019. godine o tome da je Branko Stefanović, otac srpskog ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, predstavnik firme GIM i da „GIM ima svog osnivača i direktora“.

Dilijana Gajtandžijeva:
Neću prihvatiti nikakav pokušaj mešanja u moj novinarski rad

Uz navod kako je „ponovljena tvrdnja da Branko Stefanović zastupa GIM zlonamerna i potpuno lažna“, u demantiju se dodaje da otac ministra unutrrašnjih poslova Nebojše Stefanovića „nikada nije zastupao GIM“. Conić demantuje i tvrdnje da je GIM zbog saradnje sa Stefanovićem zabeležio rast profita, a povezivanje GIM sa ofšor kompanijom preko koje je oružje stiglo do Saudijske Arabije, naziva „senzacionalističkim“, navodi BIRN.

„Ipak, više puta ponovljene tvrdnje da stariji Stefanović nema nikakve veze sa GIM, autor ovog dopisa nije ničim argumentovao, niti je objasnio zašto je Branko Stefanović, zajedno sa direktorom GIM Goranom Todorovićem i poslovnim partnerima iz Saudijske Arabije, aprila 2017. godine posetio ‘Krušik’ da pregleda oružje koje je bilo predmet kupovine, što se vidi u zvaničnom dokumentu Krušika“, piše BIRN.

Istovremeno, BIRN podseća da je taj dokument objavio „još pre godinu dana u prvom u serijalu tekstova o ulozi oca ministra policije u trgovini oružja“.

Isti dokument je 15. septembra ove godine, uz drugu dokumentaciju, objavila i Diljana Gajtandžijeva, podseća BIRN i prenosi izjavu bugarske novinarke da je u odgovoru odbacila svaki pokušaj mešanja u njen rad.

„Vaš zahtev da izbrišem svoj članak je izuzetno šokantan i krši princip slobode govora. Neću prihvatiti nikakav pokušaj mešanja u moj novinarski rad. Ja stojim iza svake reči ovog istraživanja i neću odustati od saopštavanja istine“, napisala je Gajtandžijeva u odgovoru na zahtev advokata kompanije GIM.

Ona je ukazala i da je tvrdnja advokata kako je netačan navod u tekstu da GIM zastupa Branko Stefanović, kao i da nikada nije bio angažovan u toj kompaniji, u suprotnosti sa nedavnom izjavom predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je, gostujući na RTS-u prošle nedelje, rekao da je Branko Stefanović „samo običan zaposleni u GIM“.

„Postoje dva izvora koja potvrđuju da je Branko Stefanović radio za GIM – pismo GIM Krušiku i izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Vaš demanti je u suprotnosti sa ova dva izvora. Zato bih želela da intervjuišem gospodina Branka Stefanovića da bih otkrila ko laže. Biću vam veoma zahvalna ako mu prenesete moj zahtev za intervju“, poručila je beogradskim advokatima bugarska novinarka.

Ona je u pismu advokatima naglasila kako je njen posao da, kao novinar, otkrije „ko laže – predsednik Srbije ili GIM“.

Advokatica Ljiljana Conić je u kratkom telefonskom razgovoru za BIRN potvrdila da firmu GIM zastupa „u određenim poslovima“, ali na druga pitanja nije htela da odgovara. Zatražila j da ih dobije mejlom, ali na njih nije odgovorila, objavio je BIRN.

(FoNet)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Naslednik
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga