Aerozagađenje i COVID-19: Na Zapadnom Balkanu nevolja nikad ne dolazi sama

Dosadašnja istraživanja pokazuju da aerozagađenje povećava smrtnost od Covida-19 u svetu za 15 odsto, a u Evropi za 19 odsto

04. feb 2021

Jedan od najvećih ekoloških problema sa kojima se zemlje Zapadnog Balkana suočavaju jeste jako loš kvalitet vazduha, a zagađenje vazduha i pandemija COVID-19 doprineli su uvećanju smrtnosti na ovom području, saopštio je danas Regulatorni institut za obnovljive izvore energije (RERI), koji je podržao aktuelnu kampanju Regionalne organizacije Evropski fond za Balkan (EFB) „Ujedinjeni Balkan za čist vazduh“.

EFB je pozvao nadležne institucije u zemljama Zapadnog Balkana i građane da zajedničkim snagama utičemo na unapređenje kvaliteta vazduha i smanjenje smrtnosti usled Covida-19.

„Praškaste materije (PM) i SARS-CoV-2 negativno utiču na iste ćelije i delove ćelija, i zato se kod zaraženih osoba koje su izložene aerozagađenju dešava se dodatno respiratorno pogoršanje usled odgovora na prisustvo SARS-CoV-2, time su češći teži oblici Covida-19, dok su i smrtni ishodi učestaliji. Dugotrajna izloženost štetnim emisijama u vazduhu povećava rizik od dobijanja akutnih i hroničnih bolesti, najčešće onih što utiču na respiratorni sistem. On usled oslabljene funkcije postaje podložniji na uticaj virusnih infekcija, uključujući onu izazvanu koronavirusom (SARS-CoV-2)“, ukazuju iz te organizacije.

Navode i da broj dokaza i naučnih studija o povezanosti zagađenja vazduha i  Covida-19 raste, ali i dalje postoje ograničenja tih studija i treba ih uzeti u obzir, a posebno to što za Zapadni Balkan nije urađena relevantna studija.

„Potrebna su nam ekološko-epidemioška ispitivanja povezanosti aerozagađenja i Covida-19 za region Zapadnog Balkana. Ona moraju biti precizno planirana i izvedena da bi se mogli doneti adekvatni zaključci i predlozi mera. Dosadašnja istraživanja pokazuju da aerozagađenje povećava smrtnost od Covida-19 u svetu za 15%, a u Evropi za 19%. Takođe, utvrđeno je da porast koncentracije PM čestica od jednog mikrograma po kubnom metru povećava smrtnost od Covida-19 za 11%“, navodi se u saopštenju.

Slabost zdravstvenih sistema zemalja Zapadnog Balkana, kako se ukazuje, dodatno dolazi do izražaja kada se problem aerozagađenja ukrsti sa COVID-19 pandemijom. Dodaje se da u bolnicama širom ovog regiona dostupnost respiratora i bolničkih postelja nije adekvatna, dok se već godinama suočavamo sa migracijom zdravstvenih radnika i nedostatkom kadra za rad u intenzivnoj nezi.

Kampanjom „Ujedinjeni Balkan za čist vazduh“ traži se od donosilaca odluka da povećaju učešće predstavnika zdravstvenog sektora u procesima donošenja odluka, kako bi se osigurala pravovremena integracija zdravstvenih mera u politikama usmerenim ka zaštiti životne sredine. Takođe, i unapređenje efikasnost u sprovođenju zakona i odluka u oblasti zaštite životne sredine radi ostvarivanja veće zdravstvene i ekonomske koristi za sve građane.

„Smatramo da je potrebno uvrstiti mere za unapređenje kvaliteta vazduha u javne politike i planove oporavka od Covid 19 pandemije u skladu s obavezama iz Zelene agende za Zapadni Balkan, koje su sve države prihvatile“, naveo je EFB.

Regionalna organizacija Evropski fond za Balkan u saradnji sa partnerskim organizacijama pokrenula je nedavno kampanju “Ujedinjen Balkan za čist vazduh”, s ciljem solidarne borbe za čist vazduh u zemljama Zapadnog Balkana.

Oni su pozvali nadležne institucije u zemljama Zapadnog Balkana i građane da zajedničkim snagama utiču na unapređenje kvaliteta vazduha i smanjenje smrtnosti usled Covida-19.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Tradicionalno i moderno
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga