ADAM SVETLIK: Da li je istorijsko baš uvek istorijsko?

"Od 1972. do 2020. godine, privreda ove naše zemlje doživela je nekoliko 'naftnih šokova/naftnih kriza'. Čak i 'istorijskijih' od trenutnih!"

22. apr 2020

Primećujem, verovatno i mnogi drugi još, da se – pored ostalog –  u dnevnoj komunikaciji (struke i/ili politike) sa javnošću često koristi termin/reč da je nešto od “istorijskog značaja” i/ili je “istorijski događaj”. Doskora je, na primer, naš predsednik često koristio tu reč za neke susrete sa visokim evropskim i svetskim državnicima (na primer, sa A. Merkel, Makronom, Orbanom, Putinom, Si Djipingom…). Trenutno se taj termin koristi od strane struke za turbulentna događanja sa cenama nafte, izazvanih padom privrednih ativnosti u svetu, kao posledicom pandemije kovida-19.

A, da li je  to “istorijsko” baš  uvek istorijsko?

Nije, naravno!

Ni kada se upotrebljava u kontekstu nekog državničkog ili političkog događaja, ni kada se taj termin upotrebljava od strane “struke” da bi objasnila neke događaje i/ili neke susrete na “visokom” nivou (bilo da se radi o pozitivnom ili u negativnom kontekstu).

Ne bih, ovom prilikom, o tim političkim i/ili državničkim događajima i događanjima. “Para uši” kada se to spomene od “struke” u vezi sa kretanjem cena barela nafte, bar meni/nama, koji znamo i pamtimo šta se događalo sa cenama nafte tokom poslednjih 50 godina, a naročito kada je reč o cenama barela nafte u nabavkama za zemlju u kojoj smo, to jest u kojoj živimo.

Spomenuto me nateralo da se prisetim činjenice da je, kada sam u Pokrajinskom sekretarijatu za privredu SAP Vojvodine počeo raditi na poslovima saradnje sa svetom, barel nafte iz naše rafinerije
1972. godine koštao negde oko 2,5 američkih dolara. Pravi je “šok” za privredu u zemlji i u svetu nastao 1974. godine, kada je barel nafte poskupeo i dostigao negde oko 4,5 dolara! To je bio prvi “naftni šok”, koji pamtim. To veliko poskupljenje bilo je posledica naglog uspona privrede u svetu i značajnog porasta potražnje za energentima. Kao posledica zamaha privrede u svetu, jeftini je (do tada) kapital počeo, zajedno sa energentima – poskupljivati.

Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka, kao posledica tražnje (za energentima i kreditima), poskupela je i nafta a poskupeli su i krediti. Nastala je kriza nafte i kriza kredita, a sa njima i kriza platnobilansnih ravnoteža/neravnoteža. Tih osamdesetih godina, cena barela od oko 30 dolara je bila otprilike na današnjem nivou cene nafte BRENT/barel, koju smo kupovali i plaćali.

Posle je, sa usponom svetske ekonomije i nafta poskupljivala, a i krediti su poskupljivali pa je, na primer, sa tadašnjih 20/30 dolara za barel, pre nekoliko godina dostigla i cenu od oko 160/170 dolara za barel!

Dakle, od 1972. do 2020. godine, privreda ove naše zemlje doživela je nekoliko “naftnih šokova/naftnih kriza”. Čak i “istorijskijih” od trenutnih! Zato će ta reč “istorijski” biti devalvirana još više, ako se bude zloupotrebljavala u kontekstu uveličavanja nekog trenutka i/ili nekog događaja. Koristimo reči obazrivo. Zadiranje u prošlost/istoriju samo kada nam i koliko nam odgovara, pred samom tom istorijom, nije baš preporučljivo, činjenice će to brzo demantovati i demistifikovati namere onih koji se ne libe da reči i činjenice zloupotrebljavaju!

autor je diplomirani ekonomista iz Novog Sada

(Autonomija, foto: Wikimedia)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga