VOICE: Populističko i skriveno finansiranje vojske za samopromociju političara

"Vulinizacija" Vojske Srbije

04. avg 2020

Ministarstvo odbrane jedan je od najvećih korisnika sredstava iz tekuće budžetske rezerve, a ta sredstva koriste se za najrazličitije namene, neretko i za one koje bi trebalo da budu predviđene redovnim budžetom poput nabavke uniformi ili plata i doprinosa za zaposlene u Vojsci Srbije, pokazuje istraživanje Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra. Sagovornici VOICE ocenjuju da se ogromna sredstva iz tekuće budžetske rezerve koriste za brutalni populizam i samopromociju, ali i da se za njima često poseže i zbog toga što je trošenje tih sredstava netransparentno, zbog čega su idealna za potencijalne koruptivne poslove. Ministarstvo odbrane nije odgovorilo na pitanja VOICE, te ostaje nejasno je li ova praksa uslovljena nesposobnošću da se sastavi redovan budžet ministarstva ili nekim drugim razlozima.

Spisak korisnika tekuće budžetske rezerve gotovo je isti već godinama, a prošlogodišnja analiza Fiskalnog saveta „Osnovni nalazi iz Završnih računa za period 2002-2018. i ocena Završnog računa budžeta Republike za 2018. godinu“, pokazuje da je jedan od najvećih korisnika tih sredstava Ministarstvo odbrane. Samo u decembru 2016. Ministarstvu odbrane je iz tekuće rezerve prebačeno čak devet milijardi dinara (skoro 25 odsto ukupnog iznosa potrošenog sa tekuće rezerve te godine). Slično, u oktobru i decembru 2017. ovom ministarstvu je za nabavku vojne opreme isplaćeno oko pet  milijardi dinara (10 odsto ukupnog iznosa tekuće rezerve), da bi u julu 2018. odbrani bilo prebačeno čak 12 milijardi dinara (30 odsto ukupnog iznosa tekuće rezerve).

„Drugim rečima, u poslednje tri godine preko 20 odsto celokupne potrošnje iz tekuće budžetske rezerve usmeravalo se na sektor odbrane. Učestalost i iznos ovih prebacivanja govore o tome da je reč o finansiranju Vladinih politika i mera, a ne o iznenadnim okolnostima koje treba sanirati“,  upozorio je Fiskalni savet. U analizi se ukazuje i na tendenciju da se sve više novca troši iz takozvane tekuće budžetske rezerve, dok je za deset godina (2009-2019) sa pozicije stalne budžetske rezerve isplaćeno ukupno tek nešto više od 1,6 milijardi dinara.

„Praktično čitav ovaj iznos potrošen je 2014. godine, usled sanacije štete od poplava u toj godini. Minimalnih isplata, od po nekoliko miliona dinara, sa ove pozicije bilo je 2012. i 2013. godine, dok u periodu 2015-2018. uopšte nije bilo plaćanja“, naveo je Fiskalni savet. Upozorili su i da se vremenom, posebno u poslednjih nekoliko godina, uvećavao iznos koji je dozvoljeno uključiti u tekuću budžetsku rezervu, pa je tako zakonski limit sa 1,5 odsto u 2010. godini, povećan na čak 4,5 odsto 2016. godine (gotovo 45 milijardi dinara). Fiskalni savet je istakao da trošenje tih sredstava ne utiče na fiskalni rezultat, ali da je njihov bilansni značaj ogroman – blizak je, recimo, godišnjem iznosu sredstava koje se opredeli Ministarstvu poljoprivrede i šumarstva.

„Drugim rečima, Vlada može sredstva reda veličine jednog većeg ministarstva da preraspodeljuje nakon što usvoji budžet, po netransparentnoj proceduri. Sve ovo znači da Vlada i ne mora da bude toliko precizna u inicijalnim budžetskim planovima, jer je prostor za kasniju korekciju dovoljno komotan“, upozorio je Fiskalni savet.

Marketinške komplikacije

Izvršni direktor Saveta za strateške politike Nikola Lunić za VOICE napominje da se vojni budžeti veoma lako programiraju, a da se za nabavke u vojsci korišćenje budžetske rezerve ne može obrazložiti racionalno jer vojska mora da bazira svoje nabavke i budžet na planiranim aktivnostima, najmanje u petogodišnjem periodu. On ukazuje da se na osnovu vojnih budžeta mogu lako procenjivati određene operativne sposobnosti armija, a podseća i da Velika Britanija preko IISS (International Institute for Strategic Studies) i njene godišnje publikacije „The Military Balance“ transparentno vrši poređenje vojnih budžeta. Kada je u pitanju finansiranje iz tekuće budžetske rezerve, za Lunića je problematično to što je reč o netransparentnim trošenjima sredstava.

„Međutim, ona se u našoj zemlji daju na osnovu političkog marketinga, jer svim nabavkama koje je izvršila Vojska Srbije ne dižu se drastično operativne sposobnosti vojske, ali se uveliko usložnjava logistika, održavanje i remonti i, na kraju krajeva, obuka“, navodi on podsećajući da je Srbija poslednjih godina oružje i tehniku uzimala iz svih zemalja, iako najviše iz Rusije.

„Mi sada treba da osposobimo i da logistički omogućimo našim stručnjacima da održavaju takvu tehnološki raznorodnu tehniku, a tu je i obuka pilota i tako dalje. To sve ima implikacije na vojni budžet, odnosno na obaveze vojnog budžeta u narednim godinama, jer se to sve očigledno ne može opslužiti u jednoj godini i sa jednim vojnim budžetom“, kaže Lunić. On smatra da bi, da su o finansijskim sredstvima za vojsku odlučivala vojna lica, a ne političari, situacija bila sigurno drugačija nego u slučaju kada ih je potrošila stranka na vlasti.

Nikola Lunić: U pitanju je politički marketing

„Mislim da je, po pitanju vojnih nabavki, politički marketing najvažniji, jer osim za MiG 29, gde postoje opravdani razlozi nabavke, za ostale nabavljene sisteme nemamo praktično opravdanje u operativnom smislu, a nemamo ni takve indikatore u Strategiji nacionalne bezbednosti da bi se naoružavali prevazilazeći budžetske mogućnosti. Nabavke u vojsci treba da se planiraju, potom da se izvrše opiti odnosno testiranje opreme, i tek na osnovu dobijene analize da se realizuje nabavka, a ne da se neki sistem svidi političaru koji kaže da će to i kupiti. To je neozbiljno. Mi nemamo ni spoljnopolitičkih opravdanja zbog čega bismo ulazili u konfrontaciju sa nekim zemljama (poput federalnog zakona SAD – CAATSA), odnosno da se mešamo u sukob interesa velikih sila i na kraju, sa veoma malim benefitom po pitanju operativnih sposobnosti vojske i našeg vazduhoplovstva“, upozorava Lunić. Dodaje da vojska jeste najzahvalnija za izvlačenje rejtinga političara, ali da neki, poput Aleksandra Vulina, ne mogu ni tako poboljšati svoj lični rejting.

„Budžetska rezerva se definitivno bazira na diskrecionom pravu, međutim, to diskreciono pravo bi trebalo opravdati i obrazložiti nekom od vanrednih situacija, bez obzira da li se radi o oblasti bezbednosti, ekonomije ili o socijalnoj politici, ili je u pitanju pandemija, poplava ili požar“, upozorava Lunić. 

Šta se sve plaća iz rezervi?

Inače, istraživanje VOICE-a pokazuje da je za tekućom budžetskom rezervom u slučaju ministarstva odbrane posezano u najrazličitije svrhe – od nabavke uniformi, plaćanja plata, doprinosa i ostalih nameta zaposlenima, preko izdvajanja za investicione radove na aerodromu „Morava“, prvi put 155 miliona, a drugi put čak 517 miliona dinara, kao i  Tehničkog remontnog zavoda „Čačak“, stavljanje u operativnu upotrebu i nabavke rezervnih delova za MiG 29, pa sve do isplate naknada za profesionalne vojnike koji se nalaze u multinacionalnim misijama. U oktobru 2017. godine iz tekuće budžetske rezerve Ministarstvu odbrane prebačeno je 400 miliona dinara radi „obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih za nabavku laboratorijskog i dijagnostičkog materijala, kao i lekova za humanu upotrebu“.

Neodrživo finansiranje

Ekonomista Milan R. Kovačević za VOICE ocenjuje da je tekuća budžetska rezerva, koja se iz godine u godinu povećava, očito dizajnirana tako da prikrije deo značajnih rashoda, pored toga što je i inače čitav budžet nedovoljno demokratski usvojen.

„Budžetska rezerva ostaje jedino kad se nešto neobično dogodi, nešto što nije bilo moguće planirati, što nije generalno predviđeno u budžetu. A kod nas je obratno – svesno su izdaci koji su veliki, u zadnje vreme rastu za vojsku i uopšte za organe sile, za policiju i neke druge organe sile – ostavljeni da se uzimaju iz budžetskih rezervi. To je potpuno neodrživo i sa stanovišta ustava i zakona, a nadasve što je to jedan dodatni elemenat netransparentnosti. Što se tiče netransparentnosti, veliki deo tih stavki koje su u budžetu predviđene, u stvarnosti nisu transparentne. Imamo mnogo ugovora kojima se troši, a nikada ne doznamo šta u njima piše nego imamo samo olaka objašnjenja zašto je to trošeno“, kaže Kovačević. Upozorava da ta praksa postaje još problematičnija sada kada ulazimo u „epohalnu krizu“ zbog korone i kada se očekuje da budžet i celokupna javna potrošnja budu štedljivi, a ne da se rasipa kao u slučaju podele 100 evra pre izbora ili subvencija taksistima za nabavku novih vozila.

„Populizam karakteriše vlast, sve što radi – više podredi svom interesu i utisku da je uspešna, nego opštem dobru“, upozorava Kovačević.

U decembru 2017. godine Ministarstvu odbrane prebačeno je 1,2 milijarde dinara (više od 10 miliona evra) radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih za nabavku terenskih uniformi M-10 i terenskih čizama. Iste godine, iz budžetske rezerve MO je dobilo 59 miliona dinara radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih zaodržavanje postojećeg sistema specijalnih veza za potrebe Bezbednosno-informativne agencije, Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova. Takođe, budžetska rezerva pokrila je nedostajuća sredstva u iznosu od 492 miliona dinara za Vazduhoplovni zavod „Moma Stanojlović“.

Ministar i oganj: „Vulinizacija“ vojske

A 25. jula 2019. godine je izdvojeno 47,9 miliona dinara za plate, dodatke i naknade zaposlenih (zarade) za pilote u Vojsci Srbije, a za socijalne doprinose na teret poslodavca dodatnih 10,4 miliona dinara. Takođe, za tekućom budžetskom rezervom Vlada Srbije posegnula i u avgustu 2019. godine, kada je izdvojeno 600 miliona dinara radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih za izvršenje naloga prinudne naplate.

Najveća suma izdvojena je u 23. decembra 2016. godine – čak tri milijarde dinara (25,66 miliona evra po prodajnom kursu Narodne banke Srbije na taj dan), od čega je za tekuće popravke i održavanje namenjeno 1,48 milijardi, a  za unapređenje stanja u oblasti naoružanja i vojne opreme i održavanje sredstava čak 1,55 milijardi dinara. 

Moraju dugoročni rokovi

Vojni analitičar Aleksandar Radić ističe za VOICE da odgovorno planiranje opremanja vojske mora biti predvidivo i u skladu sa dugoročnim planovima. Sve veća potrošnja sredstava za vojsku iz tekuće budžetske rezerve umesto iz redovnog budžeta, prema njegovim rečima, svedoči o degradaciji funkcionisanja i pokušaju stvaranja slike koja je potrebna za javno mnjenje ili da se unutar vojske primire tenzije kada se pojave. Taj proces nazvao je „vulinizacijom“.

„Kada biste napravili dokument koji bi bio dostupan stručnoj javnosti i medijima, gde biste definisali  jasnu potrebu za kupovinom, na primer, srednjeg transportnog helikoptera u roku od pet do osam godina, ili zanavljanje uniformi, onda biste mogli da postavite pitanje kad je to učinjeno, zašto je to učinjeno i kako. Ovako, radi se ad hoc, kad se proceni da bi nešto moglo lepo medijski da se prezentuje, onda se pronađu negde novci, to se finansira i ide se dalje. Od decembra 2016. godine kroz taj model vanbudžetski su potrošene stotine miliona evra za finansiranje nabavki naoružanja i vojne opreme“, ističe Radić. Podseća da je do tada vojska raspolagala sa 20 do 30 miliona evra, što nije veliki novac za potrebe vojnog sistema, da bi onda odjednom krenuo priliv novca kroz transfere drugih resora vlade i kroz potrošnju iz budžetske rezerve, odnosno preusmeravanjem para iz trezora.

Aleksandar Radić: „Vojni vrh očigledno dozvoljava farsu“ (foto: N1)

„Možemo da pronađemo koincidenciju između tih transfera i potpisivanja ugovora za kupovinu Erbasovih helikoptera H145M, zatim finansiranjem prijema i prilagođavanja modifikacija na MiG-ovima 29, onda slede nabavke  helikoptera iz Rusije Mi-35M i Mi-17V-5 i sistema PVO Pancir S1, ali i mnogi drugi troškovi“, podseća Radić. Kaže i da bi bilo neozbiljno i zlonamerno tvrditi kako vojsci ne treba dobra uniforma ili čizme, ali da se to mora raditi planski, a ne prebacivanjem novca iz budžetskih viškova koji se često potroši za plaćanje onoga što u određenom momentu nije svrsishodno.

Skriveno izveštavanje

Fiskalni savet je upozorio i da izveštavanje o potrošnji sredstava iz tekuće budžetske rezerve nije odgovarajuće – pored iznosa budžetske rezerve, dodatni problem je način izveštavanja o njenom korišćenju i razlozima zbog kojih se koristi. Naime, Fiskalni savet navodi da jedini izvor podataka o upotrebi tekuće rezerve tokom godine jesu Službeni glasnici Republike Srbije, ali da se neki prenosi u tekuću rezervu uopšte ne objavljuju u Službenim glasnicima.

„Do ovog zaključka dolazimo zahvaljujući poređenju završnih računa i informacija iz Glasnika. Primera je mnogo – najčešće su to službe bezbednosti (Ministarstvo odbrane, BIA i MUP), ali se na listi ponekad nalaze i druga tela poput Ministarstva finansija, Ministarstva privrede, Generalnog sekretarijata Vlade, Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Avio službe Vlade, Uprave za zajedničke poslove republičkih organa“, ističe Fiskalni savet. Upozorava se i na dodatni problem – način izveštavanja o tekućoj rezervi nije u potpunosti usklađen sa delom izveštaja završnog računa u kome  se objašnjavaju odstupanja od inicijalnog budžeta.

„Niko ne spori potrebu da vojska bude savremena, niko ne spori potrebu da ti ljudi dobiju pristojne plate i uniformu i obuću, moraju to da dobiju od ove države, ali postavlja se pitanje da li to po cenu  da nabavke služe samo za samopromociju nekoliko ličnosti pred javnim mnjenjem i kolike tu mogu da budu razmere potencijalne korupcije zbog nedostatka kontrole? Jer, radite mimo planova, kroz pravne improvizacije“, ističe on. Radiću je problematično i to što se nabavke tako predstavljaju kao da maltene političari iz sopstvenih džepova opremaju vojsku, a podseća i da svako skretanje pažnje na takve poteze vlasti dovodi do optužbi za napade na vojsku.

„Mislim da je sa strane stručne javnosti potpuno razumljivo da se postavi pitanje, na primer, gde je definisano da su nam potrebna četiri borbena helikoptera? Zašto tako mala količina? To je skupo za održavanje, zašto se onda ne zaokruži eskadrila? I onda se stvara slika o tome – e, to ne smete da znate, ima to po planu, biće tu još, ali to su dnevno-političke obmane koje se koriste u manipulaciji onog najvećeg dela javnog mnjenja, koje će površno da upije informaciju i stvori sliku o tome kako je nešto učinjeno“, kaže Radić i dodaje da vojni vrh očigledno dozvoljava takvu farsu.

Dalibor Stupar (VOICE, naslovna fotografija: Beta)

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Razbibriga
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga