IGOR BESERMENJI: Koji je vaš najjači utisak?

Kako smo ostali bez reči, bez posla, bez normalnog života i bez prilike da vodimo dijalog

Priredio: Igor Besermenji
07. apr 2019

Povratak Olje Bećković i emisije Utisak nedelje očekivano je među glavnim temama u medijima od kada je početkom godine obelodanjeno da će se, 2014. godine zabranjena emisija i njena autorka, vratiti pred gledaoce 7. aprila na televiziji Nova S.

Šta se desilo?

2014. godine, emitovana je poslednja emisija Utisak nedelje na televiziji B92. S jeseni, krenule su sve glasnije spekulacije da emisije više neće biti – na kraju, to je potvrdila i autorka. Odlazak Utiska s malih ekrana nagovestio je početak reorganizacije medijske scene u Srbiji po volji i standardima vladajuće većine i njihovih medijskih poklonika. Iako su mnogi medijski radnici i mnogo ranije na svojoj koži osetili šta znači netrpeljivost novoustoličenog režima prema profesionalnom novinarstvu i pravu na drugačiji stav, tek je sa zabranom Utiska nedelje i širem i parcijalno zainteresovanom broju građana postalo jasno da je gotovo – ne samo sa Utiskom, već sa profesionalnim novinarstvom, kritikom, slobodom govora na nacionalnoj frekvenciji.

Posle opštih i predsedničkih izbora 2012. godine, usledilo je masovno suočavanje novinara i tv voditelja sa „onim trenutkom“, kada ti prvi put „neko tamo“, a najčešće je to urednik ili vlasnik medija, saopšti da stvari više neće biti iste.

Moj takav trenutak dogodio se već 2012. godine, kada me je čovek koji je na nekada živoj RTV Panonija figurirao kao nekakav urednik iz senke (ne i formalno), pozvao u kancelariju da me opomene što mi je, po njegovom mišljenju, emisija sa, tada funkcionerkom LSV Aleksandrom Jerkov, „izgledala kao da još samo fali da je ponudim štrudlom“.

Dao sam otkaz nekoliko meseci kasnije. Isto su učinile i mnoge moje koleginice i kolege u toj i narednim godinama.

Ali, kraj Utiska značio je da se kampanja protiv novinara u Srbiji intenzivira i podiže na sledeći nivo – „ako smo mogli da se otarasimo Olje, pa vala ćete i vi ućutati“. I bi tako. Usledio je crni talas za medijske slobode, koji je progutao mnoge poznate autore, novinare, voditelje i zbrisao sa malih ekrana sve političke emisije u kojima se mogla čuti kritika vlasti, a koje su emitovane na nacionalnoj frekvenciji. „Preko noći“ izgubljene su emisije Kažiprst, Jedan na jedan, Dobra zemlja, Veče sa Ivanom Ivanovićem i mnoge druge, ostavljeni su bez posla brojni novinari i TV lica, dok je Radio televizija Vojvodine promenila doslovno sve što je mogla, kako bi fanfarama najavila da su promene stigle i u Vojvodinu, sada sever Srbije.

Kraj Utiska značio je da se kampanja protiv novinara u Srbiji intenzivira i podiže na sledeći nivo – „ako smo mogli da se otarasimo Olje, pa vala ćete i vi ućutati“ (foto: Beta)

Zaposleni u lokalnim medijima zasigurno su proživeli još gore dane, pošto su, pored toga što su pootpuštani ili prisiljeni na upodobljenje i sve to za bedne pare (200-300 evra plate), stigmatizovani u lokalnim sredinama, u kojima je dobra šansa da ih veći deo sugrađana zna makar i iz viđenja.

Šta se u međuvremeno promenilo?

Novinaru iz Grocke spaljena je kuća, pa je postao beskućnik. U Srbiji je novinarstvo i zvanično postalo najmanje poštovana profesija, a današnji direktor BIA sveo je novinarke na žene koje „lako kleknu“. Propagandisti su dobili priliku da uređuju medije i stvaraju sadržaje kako im se ćefne, poturajući laži, bestijalnost i brutalno ponižavanje opozicije i novinara kao objektivno informisanje javnosti. Ostali smo bez reči, bez posla, bez normalnog života i bez prilika da vodimo dijalog i tako stigli do svog najjačeg utiska pred 7. april.

(Autonomija; foto Beta)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Raspust
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga