ŽUŽANA SERENČEŠ: Veslanje u istom čamcu

01 Jun 2012

Kako izveštavaju vojvođanski štampani mediji ma mađarskom jeziku

„Novine su dobre onda ako u njihovom glasu ?ujemo i sopstveni“

Peter Esterhazi

Jedno od najdrasti?nijih odstupanja od evropskih standarda za medije u demokratiji prisutno je u pogledu nezavisnosti medija od politi?kih uticaja – konstatovano je u, nedavno predstavljenom, istraživanju o medijskim slobodama u Srbiji na osnovu 27 indikatora Saveta Evrope. Ovim izveštajem o „Medijskim slobodama Srbije u evropskom ogledalu“ još je ukazano da je nezavisnost ure?iva?ke politike „posebno ugrožena u javnim medijima na jezicima nacionalnih manjina“. Sa druge strane, ovih dana, u javnoj prepisci o jednoj od medijskih tema, predsednik Nacionalnog saveta Ma?ara Tamaš Korhec kaže: „Kada bih samo znao kakvu to nezavisnost ?uvaju neki od Nacionalnog saveta Ma?ara!“

Nekako u sli?nom rasponu smeštaju se i ocene o posledicama uloge nacionalnih saveta u medijima od kada su ta tela, evo ve? osmu godinu, preuzela ulogu osniva?a u klju?nim manjinskim listovima. Od tadašnje najave predstavnika manjinske politi?ke elite da ?e to „za slede?e decenije definisati kretanja u manjinskom javnom informisanju“, ali i uz neprestane tvrdnje da se „ne može govoriti o pritisku na medije“, do ocena da su ti mediji postali svojevrsni partijski bilteni onih stranaka koje su dominantne u nacionalnim savetima.

Imamo, naravno, opštu pravnu regulativu prema kojoj “niko ne sme, ni na posredan na?in“ da ograni?ava slobodu medija zloupotrebom prava, uticaja ili kontrole sredstava informisanja, mada, nažalost, ne i mehanizme za kontrolu pravi?nog i ravnopravnog tretmana politi?kih stranaka u medijima. Ali, ako je ve? u regulativu izbornog procesa ugra?ena obaveza medija da obezbede ravnopravnost u izveštavanju, mogu?e je bar oslušnuti – da parafraziramo književnika Esterhazija – ?ije smo to glasove, i u kojoj meri, mogli da ?ujemo u predizbornoj kampanji u tri lista na ma?arskom jeziku.

O zastupljenosti politi?kih aktera

Monitoringom je obuhva?emo izveštavanje tri lista, odnosno medijska proizvoda na ma?arskom jeziku: dnevnog lista „Ma?ar so“ (Magyar Szó), nedeljnika „Het nap” (Hét Nap) i dodatka srpskog lista „Blic” „Edeš othon“ (Édes Otthon), koji na ma?arskom jeziku izlazi jednom nedeljno. Dnevni list „Ma?ar so” i nedeljnik „Het nap” jesu listovi sa najdužom tradicijom izlaženja na ma?arskom jeziku u Srbiji i njihov osniva? je Nacionalni savet ma?arske nacionalne manjine, a nedeljnik „Edeš othon” u dnevnom listu „Blic” najsvežije je izdanje na ma?arskom jeziku, koje je po?elo da izlazi nedugo pre po?etka monitoringa, obavljenog u periodu izme?u 7. aprila i 3. maja ove godine. U slu?aju nedeljnih izdanja, analizirano je izveštavanje u poslednjem mesecu, a u slu?aju dnevnog lista – u poslednjoj nedelji izborne kampanje uo?i prvog kruga izbora.

Kakva je, dakle, bila zastupljenost politi?kih aktera, njihova predstavljenost kada su govorili, ili kontekst u kojem se pominjani u štampanim medijima na ma?arskom jeziku tokom predizbornog izveštavanja?

Me?u svim politi?kim akterima – politi?kim partijama i koalicijama, predsednicima opština i gradona?elicima, predstavnicima lokalne, pokrajinske i republi?ke vlasti, Nacionalnog saveta Ma?ara, nevladinih organizacija , udruženja i verskih subjekata kao u?esnika izbora, ili inostranih aktera doma?e izborne kampanje – pojedina?no je Savez vojvo?anskih Ma?ara najzastupljeniji u sva tri lista. Od 16,6 procenata u izdanju „Edeš othon“, preko 30,7 odsto u „Ma?ar sou“, do bezmalo 34 odsto zastupljenosti u „Het napu“. Tu, me?utim, osim i evidentnih razlika u ure?iva?koj politici i razlika u odnosu na vlasništvo ili ulogu osniva?a u tim listovima, kao i drugih, gotovo i da prestaje svaka sli?nost u predizbornom izveštavanju tri lista – sa jedne strane, najnovijeg izdanja na ma?arskom jeziku i, sa druge strane, listova kojima je osniva? Nacionalni savet Ma?ara. U izdanju „Edeš othon” me?u partijskim politi?kim subjektima grupacija ma?arskih partija je za 20% manje zastupljena od grupe svih ostalih partija na politi?koj sceni Srbije, a u listovima „Ma?ar so” i „Het nap” ma?arske partije su za 11-12 procenata zastupljenije od grupacije svih ostalih partija u Srbiji. Najizrazitije razlike me?u analiziranim listovima, me?utim, uo?avaju se u pogledu tretmana Saveza vojvo?anskih Ma?ara (SVM), stranke koja ima dominantnu ulogu u Nacionalnom savetu ma?arske nacionalne manjine.

Ko to tamo govori?

U pogledu ravnopravnog i pravi?nog tretmana politi?kih partija, rezultati monitoringa dodatka „Edeš othon”, pokazuju pokušaj uravnoteženijeg i balansiranog izveštavanja o politi?kim partijama, kako unutar celovite strana?ke scene, tako i unutar zasebne grupacije ma?arskih partija. Recimo, u krugu ma?arskih stranaka, SVM je zastupljen sa 60, a ?etiri druge ma?arske stranke – Demokratska zajednica vojvo?anskih Ma?ara (DZVM), Gra?anski savez ma?ara (GSM), Pokret ma?arske nade (PMN) i Demokratska stranka vojvo?anskih Ma?ara (DSVM) – sa po 10 procenata. U ovom izdanju uopšte nema direktnog obra?anja politi?kih subjekata, niti njihovih fotografija, ve? nezavisnih li?nosti, a kontekst u kojem se pominju politi?ki akteri je pretežno neutralan, ili je kriti?ki. U negativnom kontekstu, pojedina?no, u najve?em broju slu?ajeva (33%) se pominje Savez vojvo?anskih Ma?ara.

Sa druge strane, rezultati monitoringa pokazuju da SVM u listovima „Ma?ar so” i „Het nap” ima izrazito povlaš?en tretman i da je izveštavanje ovih listova neuravnoteženo i pristrasno u korist SVM-a i u okviru strana?ke scene Srbije u celini, i u okviru grupacije ma?arskih partija. U toj zasebno posmatranoj grupi od ukupno šest postoje?ih ma?arskih partija SVM je u „Ma?ar sou” zastupljen sa blizu 78 odsto, a u „Het napu” sa blizu 98 odsto. U izveštavanju nedeljnika „Het nap” ?etiri ma?arske partije su dikriminisane na na?in da se ni ne pominju, jer je pored SVM-a izveštavano o samo još jednoj ma?arskoj partiji (GSM) a ostale se ni ne pominju.

Ve? iskazana dominantna pozicija SVM-a me?u svim registrovanim politi?kim akterima još je u „Ma?ar sou” i „Het napu” izraženija u strukturi onih kojima je u tekstovima data prilika i za neposredno obra?anje. Preko polovine politi?kih aktera koji se direktno obra?aju u dnevnom listu su iz grupacije ma?arskih politi?kih stranaka, a blizu 14 odsto iz grupacije svih ostalih partija. Pojedina?no me?u partijama, najviše prilike da direktno govore dobili su predstavnici SVM (41,7% od svih „govornika” ukupno) i Demokratske stranke (6,3%). Mimo grupacije ma?arskih partija, sa strana?ke scene Srbije, osim DS, registrovano je još oglašavanje predstavnika URS (dva puta), kao i SNS, LDP,LSV i manjinske koalicije „Sve zajedno” po jedan put. Me?u onima koji se direktno citiraju u dnevniku, zna?ajno je prisustvo stranih subjekata (7,5%), koliko su zastupljeni i gradona?elnici i predsednici opština. Lokalna, pokrajinska, i republi?ka vlast je u direktnom obra?anju pojedina?no zastupljena ispod tog procenta. Me?u politi?kim akterima koji se u „Het napu” neposredno obra?aju, opet, predstavnici SVM-a u?estvuju sa 53%. Citira se od ma?arskih stranaka još samo predstavnik GSM-a (2%), a od stranaka su me?u „govornicima” pojedina?no sa po 2% u?eš?a zastupljeni jedino DS, LSV i URS. Sa po 10% zapaženije je u?eš?e predstavnika pokrajinske vlasti i Nacionalnog saveta Ma?ara, kao i stranih subjekata sa oko 8%.

Meri li se u?eš?e politi?kih „govornika” u ukupno 3595 registrovanih redova citata u „Ma?ar sou” i 1919 redova u „Het napu”, gradacija se nastavlja. Preko polovine citata po broju redova (55,2%) pripada predstavnicima SVM-a, a dve tre?ine redova (66,8%) u „Het nap”-u. Demokratska stranka je zastupljena sa 8,2% u „Ma?ar sou”, a u „Het napu” sa 0,05%.(B.Tadi?).

U sva tri analizirana lista kontekst u kojem se govori o pominjanim politi?kim subjektima ve?inom je (približno 70%) neutralan, odnosno informativan. U „vrlo pozitivnom” ili „pozitivnom” kontekstu u „Ma?ar sou” se pojedina?no najviše govori o SVM (44,4%), kao i u „Het napu” (51,7%), a u analiziranim brojevima dodatka „Edeš othon” nije zabeleženo pominjanje nijednog politi?kog subjekta u pozitivnom kontekstu. U „vrlo negativnom” ili „negativnom” kontekstu u „Ma?ar sou” se pojedina?no najviše javlja DS (17,8%), kao i u „Het napu” (23,2%). Sli?no je i sa ilustracijama: predstavnici SVM-a su pojedina?no u najve?em broju predstavljeni i fotografijom u listovima „Ma?ar so” (43,9%) i „Het nap” (45,8%). Povlaš?eni tretman SVM-a u napisima „Ma?ar soa” i „Het napa” uo?ljiv je, kona?no, ne samo u obaveštavanju o partijskim subjektima, ve? i u izveštavanju o aktivnostima funkcionera vlasti, kao jedne vrste prikrivene politi?ke promocije u predizbornom periodu, imaju?i u vidu da je najve?i broj od ukupno registrovanih politi?kih aktera iz vlasti (56%) iz okruženja Saveza vojvo?anskih Ma?ara.

O?uvanje uticaja

Politi?ki kontekst za ispoljenu otvorenu pristrasnost u korist SVM-a u predizbornom izveštavanju „Ma?ar soa” i „Het napa” mogu?e je tražiti u ?esto isticanom stavu prema kojem „samo nacionalno organizovane partije mogu da zastupaju interese ma?arske nacionalne zajednice” i da jedino SVM raspolaže potrebnom snagom za to, dok su na „ma?arskom terenu” svi drugi slabi, pa zbog toga „glasanje za njih prakti?no zna?i bacanje glasa”. Demokratska stranka, koja je me?u partijskim subjektima pojedina?no posle SVM-a najzastupljenija u izveštavanju „Ma?ar soa” i „Het napa”, tretirana je o?igledno kao glavni politi?ki suparnik SVM-a, imaju?i u vidu i da je u ovim listovima ubedljivo najviše pominjana u negativnom kontekstu. Generalni odnos i ova dva lista prema majskim izborima 2012. i predizbornoj komunikaciji može da se izrazi kroz stav (I. Pastora) da se “u izborima u našem slu?aju radi o tome da li ?e preko SVM-a vojvo?anska ma?arska zajednica o?uvati svoju težinu, uticaj i svoju snagu u situacijama pogodbi”.

O meri u kojoj je prigrljena ne jednom definisana opomena tipa da je „sloboda medija važna, ali da se novinarima može dati sloboda samo dok ona ne prekora?i granice date zajednice“, kona?no, svedo?i i da savezni?ko delovanje, ili otvorena politi?ka pristrasnost „Ma?ar soa” i „Het napa” u korist SVM-a tokom predizbornog perioda nisu ispoljeni samo u novinarskom izveštavanju. Nejednak tretman u?esnika izbora uo?en je i plasiranju redovnih servisnih informacija sa najavama predizbornih manifestacija, pa je tako „Ma?ar so” svakodnevno objavljivao i kompletnu agendu kampanje SVM-a, ali nijedne druge stranke. Angažovanost dve redakcije ogledala se i u održavanju „usmenih novina” u vreme kampanje sa gostovanjem politi?kih aktera isklju?ivo iz redova SVM, u?eš?em ?elnika redakcija na promocijama na kojima su javno nastupali u korist te partije, kao i primerima iznošenja li?nog stava novinara ne samo u komentatorskim žanrovima. Tako autor ispod intervjua sa predsednikom SVM-a u „Het napa” dopisuje: “U interesu svih nas, želimo puno uspeha i sa aktivnom nadom onih koji veslaju u istom ?amcu ?ekamo dobre vesti”.

„Dobrih vesti”, dakako, nema ni u pogledu pravi?nog i ravnopravnog pristupa i uravnoteženog izveštavanja ni u ostalim listovima u Srbiji, bez obzira na jezik na kojem se pojavljuju, jer analize pokazuju da i oni uveliko „veslaju” u nekim drugim ?amcima. Nema, me?utim, ni neke utehe u tome. Kao ni u rezultatima spominjanog istraživanja o „evropskom ogledalu”, prema kojima me?u 50 anketiranih pripadnika manjina koji su angažovani oko informisanja na jezicima manjina ili rade u manjinskim medijima 62 odsto ispitanika smatra da manjinski mediji nemaju instrumente kojima se mogu zaštititi od uticaja nacionalnih saveta na ure?iva?ku politiku.

Prošle jeseni, odmah po usvajanju Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine, od predstavnika Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva, uz najavu da su nacionalni saveti zadržali pravo da osnivaju medije na jezicima nacionalnih manjina, javnosti je poru?eno i da ?e „nacionalni saveti biti obavezni da medijima koje formiraju garantuju najve?u mogu?u autonomiju u skladu sa evropskim standardima u toj oblasti“. Iz sadržaja strategije, me?utim, nemogu?e je iš?itati i na koji ?e na?in to biti ostvareno i uz pomo? kojih mehanizama.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!