ŽUŽANA SERENČEŠ: Stranačko zapošljavanje i javna preduzeća

19 Mar 2014

Vojvođanski gradovi i opštine (5)

Analizu rada vojvođanskih lokalnih samouprava Nezavisno društvo novinara Vojvodine je sprovelo u dva navrata, za dve prethodne godine, 2012. i 2013. Žužana Serenčeš, politička i medijska analitičarka, u opširnom ali izuzetno interesantnom istraživanju koje je pred vama, ukazuje na glavne tendencije u opštinama i gradovima Vojvodine na kraju 2013. godine, navodeći niz plastičnih i živopisnih ali i zabrinjavajućih primera iz političkog, ekonomskog i društvenog života.

Tekst koji je nastao kroz analizu rezultata rada tima NDNV-ovih novinara-istraživača (na našem sajtu možete pročitati 45 istraživačkih tekstova o svakoj lokalnoj samoupravi ponaosob) i analizu ankete sprovedene među predstavnicima lokalnih vlasti – objavljujemo u nekoliko nastavaka.

Stranačko zapošljavanje

Zapošljavanja partijskih kadrova i negativna selekcija pri zapošljavanju u javnom sektoru problemi su sa kojima se suočavaju sve lokalne samouprave. U nekim sredinama čak i predstavnici vlasti (recimo, Temerin) otvoreno priznaju da su vladajuće partije „kandidovale isključivo svoje ljude na najodgovornija mesta u opštini i javnim preduzećima”. Sa druge strane, iz opozicionih redova, gotovo po pravilu (kao u Plandištu) zapažaju da se „vlast nažalost bavi sama sobom” ili (Kovinu) da su „otvorena neka nova radna mesta u javnim preduzećima, njihovi ljudi su dobili posao, budžet se tanji, a mi presipamo iz šupljeg u prazno”. Svi se slažu da postoji kontinuitet stranačkog zapošljavanja, ali prema mnogim mišljenjima nikad nije bio ovolikog tempa, iako je u situaciji kada nema investicija, a preduzeća ne rade, i jedan novozaposleni znači veliko opterećenje. Ilustrativno je zapažanje jednog od posmatrača lokalnih prilika u Zrenjaninu gde, prema njegovim rečima, vladajuća stranka (SNS) ima oko 5.000 članova, što je neverovatno za grad od 70.000 stanovnika: „Ne verujem da su svi oni pročitali program stranke, kao što ne verujem da u Zrenjaninu postoji dostupno 5.000 programa. To govori da su tu samo zbog stranačkog zapošljavanja”.

Pored masovnog partijskog „kadriranja”, u nizu opština ukazuje se i na brojne odluke o zapošljavanju u javnoj sferi kojima se krše zakoni, na slučajeve sukoba interesa, nepotizma. „Primljeni su pojedinci u nadzorni odbor društveno-javnog preduzeća iako su u sukobu interesa, što prolazi bez ikakvih sankcija… Krši se i Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnim samoupravama, po kojem opština Plandište ne može imati više od 44 zaposlena, koliko je i imala u prethodnom mandatu, a sada ih je 53” – svedoče u toj opštini. U Rumi predstavnik istoimene grupe građana poimence navodi brojne slučajeve u vezi sa doskorašnjim funkcionerima u sukobu interesa i protivzakonitim kadrovskim rešenjima, a povodom kojih nikada nije dobila zvanične odgovore na pitanja od ranijeg predsednika opštine. U Baču opozicija tvrdi da su se zapošljavali oni ljudi koji su dali doprinos prekomponovanju i da je tu prošle jeseni dolazila i Upravna inspekcija, „koja je konstatovala 20 do 30 radnih mesta koja su mimo zakona, mimo sistematizacije”, kao i da je konstatovano i da se pojedini funkcioneri opštine nalaze u sukobu interesa. A da je Šid, ipak, jedinstvena opština među svim drugim lokalnim samoupravama, svedoče tamošnji pripadnici opozicije: „Predsednik opštine je sina stavio u Opštinsko veće kojim on predsedava, što je presedan u celoj zemlji. Kuma je postavio za pomoćnika predsednika opštine i tako je napravljena vlast po rođačkim linijama, na žalost i nesreću svih koji ovde žive. Ni to nije sve. Supruga predsednika opštine vodi udruženje žena koje se obilato finansira. Istovremeno, sem podobnih organizacija i KUD-ova, nevladin sektor stoji”. A da šidski primer možda baš i nije toliko udaljen od prakse u drugim sredinama, posvedočio je i predstavnik jedine opozicione grupacije u apatinskoj skupštini: „Mi smo pre nekoliko godina nudili nagradu od 500 evra za svakoga ko pronađe opštinskog funkcionera koji nije zaposlio nekog svog bližeg ili daljeg člana porodice. Ta ponuda i dan-danas stoji i mislim da se takav funkcioner trenutno ne može pronaći”.

Javna preduzeća na testu

Nedvosmisleno se može zaključiti da u postizbornom periodu od sređivanja stanja u poslovanju lokalnih javnih preduzeća nije ostvareno ništa, iako je upravo to bilo jedno od glavnih obećanja novoizabranih (ili prekomponovanih) vlasti, pri čemu se navođenje teških dubioza koje opterećuju rad ovih preduzeća obilato koristilo za „ocrnjivanje“ prethodne vladajuće garniture. Ilustrativno je, recimo, da je gradonačenik Novog Sada nakon prekomponovanja lokalne vlasti tada procenio da se kompletna dugovanja javnih preduzeća u gradu kreću od sedam do deset milijardi dinara, što je “ravno katastrofi”, a da je predsednik recimo senćanske opštine nakon izbora kazao da „budžet jedva pokriva troškove, tako da za razvoj zajednice skoro da nemaju nijedan dinar“. Ipak, svedočenja i podaci iz ova dva mesta, primera radi, danas pokazuju da se na reformisanje i sređivanje stanja u ovom sektoru „zaboravilo“, a da su i dalja masovna nova (po pravilu sa stranačkim kadririranjem) zapošljavanja u ovim preduzećima nastavljena. U Senti je tako u javnim preduzećima prosečan broj zaposlenih povećan sa 159 na 172 (što su zvaničnici opravdavali uvođenjem naplate parkinga ili reorganizacijom sistema daljinskog grejanja), dok su u Novom Sadu, po svemu sudeći, nastavljena masovna stranačka zapošljavanja u JP i JKP, a posebno omasovljena na izmaku godine, sa najavama zakonskog ograničenja novih zapošljavanja u javnom sektoru. Simptomatično je, inače, da su nadležni u Novom Sadu zaobišli da odgovore na pitanje (i pored novinarskog pozivanja na zakonsku dostupnost informacija od javnog značaja) o ukupnom broju zaposlenih u javnim preduzećima i ustanovama, pa i da je u razgovoru sa novinarem predsednik gradskog parlamenta čak rekao: „Ja informaciju o broju zaposlenih nemam, niti takva informacija dolazi do mene”.

Za organizaciju rada i poslovanje lokalnih javnih preduzeća primer Novog Sada karakterističan je za mnoge sredine i po strogoj podeli po „stranačkim feudima” među koalicionim partnerima. Tako je, recimo, ovde tačno precizirano koliko je i koja javna preduzeća koja vladajuća stranka „dobila” na upravljanje, čime je, smatraju kritičari, doveden u pitanje i smisao donošenja novog Zakona o javnim preduzećima, jer je očigledno da o departizaciji nema ni reči, čime su obesmišljeni i konkursi za direktorska mesta, jer se nameće zaključak u javnosti da su konkursni uslovi pisani po meri kandidata vladajuće koalicije. I dok opozicija sa razlogom podseća da „obećanja da će srediti stanje u javnim preduzećima nije ispoštovano, čak je napravljeno još gore, a tekuće subvencije za JP su znatno veće nego što su bile“, da stvari ozbiljno „škipe“ na polju ovih obećanja, ali i poslovanja po stranačkim „feudima“, pokazala je i iznenadna izjava gradonačelnika Novog Sada na kraju prošle godine, prema kojoj je SNS (čiji je visoki funkcioner) nezadovoljna funkcionisanjem lokalne vlasti i da je ta stranka, ako se stvari ne poprave, bliža vanrednim izborima ili promeni koalicionih partnera. I mada se niko od vladajućih partnera nije prepoznao, naveo je primer da je nekoliko dana ranije jedno komunalno preduzeće smanjilo broj zaposlenih za više od 40, a da je i istovremeno jedno drugo preduzeće zaposlilo 70 novih radnika („zašto bismo mi u tome učestvovali“), najavljujući da će pravi test za postojeću većinu biti predlog prema kojoj „uprava više neće moći da postoji kao feud”.

Osim što su izostali rezultati na saniranju zatečenih dubioza u poslovanju javnih preduzeća, dodatno preusmeravanje javnih sredstava u ovu sferu u mnogim sredinama je nastavljeno. S jedne strane, novim zapošljavanjima i većim izdvajanjima, čak i u siromašnim sredinama. Primera radi, u Novoj Crnji bivši predsednik opštine tvrdi da su „jedina radna mesta u Novoj Crnji otvorena u javnom sektoru, pa je tako u Javnom komunalnom preduzeću broj zaposlenih povećan sa 24 na čak 70 radnika, zbog čega je opštinska uprava bila prinuđena da poveća cene komunalija za 50 odsto”. Prema podacima dostavljenim iz opštine Nova Crnja, to javno preduzeće sada ima 53 zaposlena. Sa druge strane, u nekim lokalnim samoupravama čak se osnivaju i nova javna preduzeća. U Somboru je tako gradska uprava (koja je godinama unazad širom Srbije bila poznata po svojim viškovima zaposlenih) početkom prošle godine priblegla „utrojavanju” postojećeg JKP Čistoća, odnosno osnivanju novih javnih preduzeća – JKP Prostor i JKP Zelenilo, koji su već tokom prvih meseci rada imali stotinu novozaposlenih radnika, a među njima su se našli članovi uže porodice pojedinih odbornika, dugogodišnji stranački aktivisti, te oni koji su do tada imali javni posao, pod privremenim ugovorom. Od obećanja da u novim javnim preduzećima neće biti značajnijeg povećanja broja zaposlenih na kraju nije bilo ništa, jer su sva tri preduzeća “dopunila” svoje kadrove. Takođe, u Zrenjaninu je tokom prošle jeseni počelo da radi novoosnovano JP Rezervati prirode, sa namerom da se preuzme upravljanje nad specijalnim rezervatom prirode Stari Begej-Carska bara, koju u redovima opozicije ocenjuju kao„neozbiljnu”, pri čemu se iz programa poslovanja vidi da je projektovano da ovo novo preduzeće iz budžeta dobije oko sedam miliona dinara, a da bi od toga 1,5 milion trebalo da ode na zarade, a 3,2 miliona dinara na usluge po ugovoru. To, međutim, nije sve, pa tako vlast u Zrenjaninu planira osnivanje još tri nova javna preduzeća (Putevi Zrenjanin, Infostan i Direkcija za poljoprivredu), mada je odluka o tome, po svedočenju opozicije, prolongirana na pritisak javnosti: „Gradonačelnik je pomalo nesmotreno objasnio da lokalnu samoupravu pritiskaju zakonska rešenja o ograničenom broju zaposlenih, a sa druge strane je prećutao da je za godinu i po dana zaposleno preko 250 radnika i priznao da će taj višak preći u nova javna preduzeća. Apsurdno je osnivati nova javna preduzeća, samo kako bi se smestio višak zaposlenih u lokalnom javnom sektoru”.

Podatak da se, primera radi, u Srbobranu najveći deo lokalnog budžeta, od gotovo 20 odsto, troši na administraciju u lokalnoj samoupravi i javnim ustanovama, odnosno da se ukupno na plate zaposlenih na teret budžeta i subvencije javnim preduzećima troši gotovo polovina opštinske kase, može biti i ilustrativan primer „cene” izostanka reformisanja javne sfere za sve lokalne zajednice. Podaci, naime, govore da se i zbog izostanka poslovanja javnih preduzeća na zdravim osnovama i prisutnih neracionalnosti iz lokalnih budžeta preusmeravaju ogromna sredstva izdvajanjem subvencija. Prema (raspoloživim) podacima dobijenim od vojvođanskih lokalnih samouprava, samo subvencije za rad lokalnih javnih preduzeća čine sume (zavisno i od veličine lokalnih budžeta i broja lokalnih JP) u rasponu od ispod jednog procenta opštinskog budžeta (Bački Petrovac, Beočin, Plandište, Kikinda, Bačka Topola), pa sve do čak 9,5 procenata u Apatinu, 11,5 odsto u Kanjiži, ili čak 19,5 odsto opštinskog budžeta u Srbobranu.

Posebno interesantan podatak je da od četiri javno-komunalna preduzeća u Sremskoj Mitrovici samo JP “Komunalije” dobijaju subvencije iz budžeta. Ostala tri su zabeležila dobit, a reč je o “Toplifikaciji”, “Sremgasu” i “Vodovodu”. Prva dva su profit od oko 20 miliona dinara iskoristila da pokriju gubitke iz prošle godine, a gradska uprava predviđa da će ova preduzeća po 50 odsto svoje dobiti uplaćivati u budžet grada (!) što je potpuno nesvakidašnja situacija u odnosu na većinu ostalih lokalnih samouprava. Takođe, nadležni u Staroj Pazovi najavljuju da od ove godine tamošnji Vodovod i Čistoća neće dobiti subvencije iz budžeta i da će „morati da se bore na tržištu za poslove i da uposle veliki broj zaposlenih koji imaju”, da će im opština u tome pomoći, poveravajući im sve poslove koje mogu da rade, „ali će ova preduzeća morati da se dokažu na tržištu ili da idu u rekonstrukciju”.

Da je i to moguće, pokazuju dva primera, gotovo neverovatna za uobičajene domaće prilike. Opštinska komunalna javna preduzeća u Inđiji pozitivno posluju i za njih se ne izdvajaju nikakve dodatne subvencije iz opštinskog budžeta, a i njihove investicije za potrebe sopstvenog razvoja se finansiraju iz sopstvenih izvora, tvrdi lokalna uprava. Doduše, novinarsko istraživanje je uočilo cifru od preko 40 miliona dinara subvencija JKP Vodovod i kanalizacija u prošlogodišnjem budžetu. Inđijska uprava tvrdi da ulaganja ima samo u slučaju investicija koje se odnose na javnu infrastrukturu, za koje se sredstva obezbeđuju iz više, pa i budžetskih izvora. Takođe, od prošle godine ni Novi Bečej ne izdvaja budžetska sredstva za subvencije i investicije javnih preduzeća.

Širenje standarda u komunikaciji sa građanima i u procedurama

I poslednji primer kada je u ponudu elektronskih usluga preko zvanične internet stranice lokalne uprave u Bačkoj Topoli nedavno uveden takozvani „Sistem 48”, kojim se omogućava uključivanje građana u rešavanje problema od značaja za lokalnu zajednicu, sa obavezom da nadležni organi, javna preduzeća i ustanove u roku od 48 sati reše prijavljeni problem, ili javno utvrde rok za njegovo rešavanje, svedoči o nesumnjivoj tendenciji u vojvođanskim lokalnim zajednicama i širenju takozvanog Vojvođanskog standarda za lokalne samouprave, koji podrazumeva uvođenje tehnološki savremenih i jednostavnih alata u komunikaciji lokalnih uprava sa građanima, ali i povećanje efikasnosti u različitim administrativnim procedurama, predviđene ovim standardom.

Mada se u pogledu širenja ovog standarda mogu prepoznati i pojedine opštine koje u tome stagniraju, ponekad i nazaduju (u Šidu je recimo po dolasku i upodobljavanju aktuelne vlasti, ukinut Sistem 48, u Vrbasu se odustalo od Uslužnog centra lokalne samouprave, koji je trebalo da bude otvoren prošle godine) uočljivo je da zvanični portali velike većine opština i gradova pružaju mogućnost za podnošenje zahteva za izvode iz matičnih knjiga rođenih, venčanih, umrlih, izvode iz knjige državljana, za proveru biračkog spiska, a u brojnim lokalnim samoupravama u okviru prijemnog odeljenja postoji i elektronska pisarnica i uvedena je e-uprava.

I nadalje je među lokalnim zajednicama u Vojvodini, čak i u Srbiji, u ovoj sferi nesumnjiv lider Inđija, za čiju upravu se može reći i da je u pogledu komunikacije sa građanima izrazito servilna i prilagođena potrebama svojih sugrađana. Značajno priznanje ova opština je dobila i od Evropskog pokreta, koji je ovu opštinu proglasio za najtransparentniju lokalnu samoupravu u Srbiji. U projektu “Dobra vlada”, koji je realizovan po parametrima Saveta Evrope, učestvovalo je 48 opština. Inđijski opštinski sajt, inače, jedan je od najažurnijih u Srbiji, a osim što ima uobičajene servise poput kontakta sa gradonačelnikom i elektronskog poručivanja dokumenata, aktivan je i vrlo ažuran Kol-centar, građani mogu da postave pitanja direktorima javnih preduzeća, kao i da pogledaju registar lokacijskih dozvola na teritoriji Inđije. Izveštaji o izvršenju budžeta, planski i prostorni planovi u GIS-u (Geografskom Informacionom Sistemu), dostupni su svima i potpuno ažurni, a građani mogu, koristeći portal, da dobiju uvid u svoja dugovanja prema javnim preduzećima, poreskoj upravi, kao i da prate predmete koji su zavedeni u pisarnici lokalne samouprave. Opština ima Uslužni centar, sa šalter-salom, elektronskom pisarnicom i sistemom vođenja evidencije predmeta putem automatske obrade podataka.

Sve vojvođanske opštine i gradovi imaju svoje zvanične internet prezentacije, ali se one međusobno u mnogim slučajevima veoma razlikuju u pogledu bogatstva, raznovrsnosti, obimnosti i ažurnosti informacija koje su predočene građanima, kao i u pogledu elektronskih usluga, i mogućnosti interaktivne i direktne komunikacije sa građanima. Razlike su ponekad tolike da u nekim slučajevima one međusobno nisu čak ni uporedive. Najoskudnije i najskromnije prezentacije imaju Sečanj, čija je zvanična stranica, inače, već više od godinu dana „u rekonstrukciji”, Bela Crkva, kao i Opovo, gde je osim skromne informativne prezentacije i recimo usluga „virtuelni matičar” tamo gde je bila i pre godinu dana – u izradi.

Po katalogu elektronskih usluga koje se građanima pružaju, najbogatije ponude (Sistem 48, virtuelni matičar, sistem za rukovanje dokumentima, elektronska pisarnica, uslužni centar…) imaju već spominjana u ovoj oblasti „liderska” opština Inđija, kao i Žabalj, Zrenjanin i Kula. Solidan katalog ovih usluga imaju Kanjiža, Kikinda, Kovačica, Mali Iđoš, Nova Crnja, Novi Sad, Pećinci, Senta, Stara Pazova… Najsiromašnije punude u ovim uslugama ima Plandište, zatim Sečanj, Bač i Irig, a oskudan je ovaj katalog usluga i u Beočinu, Alibunaru, Novom Kneževcu i Beloj Crkvi.

Elektronske pisarnice postoje (prema podacima iz ukupno 40 ispunjenih opštinskih upitnika) u preko polovine opština i gradova u Vojvodini, uslužnih centara nema samo u desetak njih, sistem za rukovanje dokumentima postoji u dvadesetak, a usluga „virtuelnog matičara” nije dostupna u deset opština (Alibunar, Bač, Bečej, Bela Crkva, Beočin, Irig, Kanjiža, Kovin, Plandište, Sečanj). Istovremeno, „Sistem 48” na raspolaganju je u svega oko trećine lokalnih samoupravama, a karakteristično je da usluge ovog servisa ne nude najveći vojvođanski centri (Novi Sad, Subotica, Sombor, Sremska Mitrovica).

Opštinske prezentacije u brojnim slučajevima nude i različite mogućnosti direktne komunikacije sa građanima, recimo u vidu odeljka „pitajte gradonačelnika” i sličnim (koje se, doduše, na različit način i koriste, pa je tako u rubrici „pitam predsednika” u Malom Iđošu može da se pronađe svega jedno pitanje, i to iz 2012.). Ima primera i gde osim toga postoji i mogućnost komunikacije uživo, pa to, recimo, građani Žablja mogu svake srede da ostvare lično u susretu sa predsednikom opštine. Ponegde se vidovi komunikacije obogaćuju zahvaljujući novim tehnologijama i mogućnostima, pa se tako u Odžacima za komunikaciju sa građanima koriste i društvene mreže Facebook i Twitter, a specifičnost Pančeva je u obraćanju gradonačelnika preko svog YouTube kanala, na kojem se nalazi oko 150 video-snimaka koje je načinila lokalna televizija, kojima se prvi čovek grada obraća javnosti.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!