ŽUŽANA SERENČEŠ: O odgovornosti i skupoći vlasti

12 Mar 2014

Vojvođanski gradovi i opštine (4)

Analizu rada vojvo?anskih lokalnih samouprava Nezavisno društvo novinara Vojvodine je sprovelo u dva navrata, za dve prethodne godine, 2012. i 2013. Žužana Seren?eš, politi?ka i medijska analiti?arka, u opširnom ali izuzetno interesantnom istraživanju koje je pred vama, ukazuje na glavne tendencije u opštinama i gradovima Vojvodine na kraju 2013. godine, navode?i niz plasti?nih i živopisnih ali i zabrinjavaju?ih primera iz politi?kog, ekonomskog i društvenog života.

Tekst koji je nastao kroz analizu rezultata rada tima NDNV-ovih novinara-istraživa?a (na našem sajtu možete pro?itati 45 istraživa?kih tekstova o svakoj lokalnoj samoupravi ponaosob) i analizu ankete sprovedene me?u predstavnicima lokalnih vlasti – objavljujemo u nekoliko nastavaka.

Odgovornost lokalnih vlasti

„Bio bih nepošten ako bih okrivio samo novu vlast za nedoma?insko poslovanje i nedovoljnu stru?nost. I u ranijim sazivima, prakti?no od po?etka višestrana?ja je to bilo prisutno“ – priznao je jedan pripadnik opozicije u Novom Sadu (izuzimaju?i, naravno, sopstvenu stranku) i time ukazao i na suštinu uzroka zbog ?ega prakti?no u svim sredinama imamo predimenzioniranu, skupu, neracionalnu i nedovoljno efikasnu lokalnu javnu vlast, bez obzira na smenjivanje strana?kih garnitura na njihovom ?elu. Iako je, naime, sre?ivanje stanja u javnom sektoru, racionalizacija troškova i smanjivanje broja zaposlenih u lokalnim upravama, javnim preduze?ima i ustanovama (pored dovo?enja investicija i stvaranja uslova za oživljavanje zapošljavanja) bilo jedno od glavnih predizbornih obe?anja prakti?no svih politi?kih aktera 2012. godine, ili prilikom politi?kog prekomponovanja lokalnih vlasti, proteklo vreme od preuzimanja njihovih mandata nedvosmisleno je pokazalo da od tog obe?anja (uz retke izuzetke koji samo „potvr?uju pravilo“), barem zasad, nije ostvareno – gotovo ništa, ili tek jedva. ?ak, prema pojedinim svedo?enjima lokalnih aktera politi?kog života i posmatra?a, nekonstrolisano zapošljavanje kulminiralo je krajem 2013. godine zbog najava zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, kada se pristupilo što bržem udomljavanju velikog broja kadrova.

Sasvim je simptomati?no to što lokalne vlasti upravo na pitanja sa egzaktnim podacima o broju zaposlenih u javnom sektoru i njegovim troškovima – najmanje rado odgovaraju. Novinarski tim NDNV okupljen na istraživa?kom projektu o radu lokalnih samouprava uputio je (pozivaju?i se na Zakon o dostupnosti informacija od javnog zna?aja) lokalnim vlastima u svih 45 vojvo?anskih gradova i opština jednoobrazna pitanja (ukupno 35), me?u kojima je zatražio i decidiran odgovor o tome koliki je broj zaposlenih u lokalnoj upravi u odnosu na 1.000 stanovnika koji žive na teritoriji lokalne samouprave krajem 2013. godine, koliki je bio njihov ta?an broj kada je aktuelna vladaju?a koalicija preuzela lokalnu vlast, a koliki je danas, koliki je broj zaposlenih u lokalnim javnim preduze?ima, a koliki je bio prilikom preuzimanja lokalne vlasti. Zatražen je, tako?e, i podatak koliki se deo lokalnog budžeta izdvaja za plate i troškove zaposlenih u lokalnoj administraciji. Od ukupno 40 lokalnih samouprava koje su ispunile upitnik, ili dostavile odgovaraju?a dokumenta (i me?u njima neke na intervenciju Poverenika za informacije od javnog zna?aja) karakteristi?no je da su i me?u ina?e popunjenim upitnicima u brojnim slu?ajevima pitanja o broju zaposlenih u lokalnom javnom sektoru – ostavljena bez odgovora, ili su oni bili nepotpuni (primera radi Alibunar, Se?anj, Zrenjanin, Kovin, Temerin, odnosno Be?ej, Sombor, Srbobran, Novi Sad, Plandište, Vrbas). Uo?ljivo je, nadalje, da mnoge lokalne uprave ?esto „kao zmija noge“ naro?ito kriju podatke o broju zaposlenih u lokalnim javnim preduze?ima, i da ta pitanja jednostavno ili ignorišu, ili ?ak odgovaraju apsurdnom tezom da te podatke opštinske uprave ne poseduju (Be?ej, Srbobran)!

Na osnovu novinarskih istraživa?kih tekstova, kao i podataka koje su uspeli da prikupe, mogu?e je zaklju?iti da u postizbornom periodu nije ostvareno reformisanje javne sfere i smanjenje njenih troškova, da su lokalne uprave velikim delom predimenzionirane ?ak i u budžetski siromašnijim opštinama, a da je zapošljavanje u javnim preduze?ima svojevrsna „rak-rana“ javne sfere, budu?i da su ona postala pravi „rezervoari“ za zapošljavanje strana?kih kadrova, a da pritom njihovo poslovanje optere?uje lokalne budžete zbog izdvajanja zna?ajnih javnih sredstava u vidu subvencija i dodatnih investicija. Od zvu?no predizborno najavljivane „departizacije“ javne sfere nije ostalo ništa, naj?eš?e svaka nova vlast dovodi do novog zapošljavanja u javnoj sferi, a o primerima neracionalnog i rasipni?kog trošenja javnih sredstava, gra?ani u najve?em broju slu?ajeva saznaju naknadno, kada se postizborni period uveliko koristi za osporavanje, optuživanje i iznošenje „grehova“ prethodne vladaju?e strukture, ili nakon prekomponovanja vlasti.

Re?ita ilustracija stiže, recimo, iz Vrbasa, gde partije koje se od 2000. godine smenjuju na vlasti nerado govore o preciznom broju zaposlenih na teret budžeta, u opštinskoj zgradi i javnim preduze?ima. Stvarne brojke prikrivaju se pre?utkivanjem angažovanih po ugovoru o delu ili ugovorom o radu na odre?eno ili iznošenjem ukupnog broja koji uklju?uje i javne ustanove. Ipak, pokazuje novinarsko istraživanje, pore?enjem podataka lokalne samouprave od 30. oktobra 2012. godine broj zaposlenih za JLS Vrbas (Opštinska uprava i ustanove – direktni budžetski korisnici) iznosio je ukupno 215: 180 zaposlenih na neodre?eno i 35 na odre?eno. Da je ovaj broj za manje od godinu dana znatno pove?an potvrdio je izveštaj Ministarstva finansija o broju zaposlenih ?inovnika u lokalnim samoupravama i javnim ustanovama u septembru 2013. godine. Dakle, broj zaposlenih u vrbaskoj admnistraciji porastao za više od 100 novozaposlenih. U odnosu na podatke iz prethodne godine, broj zaposlenih na neodre?eno porastao je za 90 i iznosi 270. Dodaju?i tome i angažovane po ugovoru o delu i na odre?eno – ukupan broj iznosi 321. Po Zakonu o odre?ivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administaciji u Ministarstvu finansija za vrbasku opštinsku administraciju predvi?en je ukupan broj od 221 (trenutno 270) zaposlenog na neodre?eno i 22 (trenutno 41) na neodre?eno.

Odgovornost, racionalnost, organizovanost, efikasnost, ali i odnos javnih vlasti zanimljivo je posebno osvetliti i u tek jednom segmentu nadležnosti lokalnih uprava, kao što je pitanje visine poreza na imovinu. U uslovima generalno suženih lokalnih budžetskih okvira, ali i ve?inom teškog ekonomskog položaja gra?ana, lokalne samouprave su se u odre?ivanju stope poreza na imovinu, što je njihova ingerencija, ponašale razli?ito. Neke, kao što je to recimo bilo u Opovu, i pored siromaštva opštine odlu?ile su se da pokažu sluha za gra?ane u kreiranju poreske politike pa je doneta odluka o smanjenju poreza na imovinu sa 0,3 odsto na 0,1 odsto. Prvi ?ovek opštine, naime, smatra da Opovo ne može da prosperira i da ima bogzna kakve vajde od nameta koje bi mogla natovariti za vrat poljoprivrednicima, pa je predložio da se napla?uju minimimalne dažbine. Slikovito, to zna?i da ?e porez na godišnjem nivou po hektaru zemljišta umesto dosadašnjih 2.700 dinara, ubudu?e iznositi 900 dinara. Suprotno tome, druge lokalne vlasti su se odlu?ile za pove?anje stope ovog poreza, kako je to, primera radi, u Kuli i Temerinu. Jedan od ?elnika vlasti ove potonje opštine takvo opredeljenje objašnjava na slede?i na?in: „Umanjenje prihoda od poreza na zarade želimo da nadomesimo porezom na imovinu. Pre svega želimo da podignemo porez na poljoprivredno zemljište, koji je bio toliko bezna?ajan pa ga nismo ni zarezivali“. Izme?u potrebe da se obezbede budžetska sredstva, ali i uvaži realnost da su gra?ani pretežno sve siromašniji, jedinstven primer racionalnosti i efikasnosti u domenu naplate poreza zabeležen je u Sremskoj Mitrovici: Ovde, naime, nisu pove?avane stope poreza na imovinu i gra?evinsko zemljište za pojedince, nego je, u saradnji sa organizacijom USAID, pokrenuta široka akcija u okviru koje je pove?ana baza poreskih obveznika sa 17 na 24 hiljade ljudi. Usled takvog trenda, poreska stopa je spuštena za 15 odsto, ali su prihodi svejedno osetno pove?ani, dok je poreskim obveznicima koji uredno pla?aju porez na imovinu odobreno deset odsto popusta na porez na nekretnine.

Skupa uprava

Ve? sada je jasno da se pod hitno mora raditi restrukturiranje svih odeljenja u opštinskoj upravi – najavio je odmah ?elnik opštine Žitište, koja je prošle godine doživela ve? drugo prekomponovanje vlasti. „A neke promene su u toku. Opštinsko ve?e je ’srezano’ sa 11 na osam ve?nika, analizira se sistematizacija radnih mesta, ?ešljaju se pravilnici o koriš?enju službenih automobila, kontrolišu izlasci službenika sa posla u toku radnog vremena, proverava se radna disciplina i obaveze“… Samo po sebi, ovo „rezanje“ u siromašnoj banatskoj opštini (tim više jer joj javna preduze?a grcaju pod teretom problema i viška nezaposlenih) ne zna?i spektakularnu uštedu, ali predstavlja jedan od re?ih primera ve?inom neracionalnih i preoptere?enih lokalnih uprava koje sa racionalizacijom kre?u sa ?ela.

Karakteristi?no je, ina?e, da je ?ak i u onim opštinama prema ?ijim je zvani?nim podacima u vremenu od preuzimanja vlasti došlo do iole zna?ajnijeg smanjivanja broja zaposlenih u lokalnoj administraciji (Sremska Mitrovica, Šid) istovremeno u znatnoj meri pove?an broj zaposlenih u njihovim javnim preduze?ima. Primera radi, iako je u Šidu broj radnika uprave smanjen za sedam zaposlenih, istovremeno je – kazuje i zvani?ni odgovor – broj zaposlenih u javnim preduze?ima porastao za novih 45 radnika. Opštine, tako?e, nerado predo?avaju podatke o broju zaposlenih na neodre?eno i odre?eno vreme, odnosno i angažovanih po ugovoru, a procenat budžeta koji se izdvaja za plate i troškove zaposlenih u lokalnoj administraciji, u kombinaciji sa prose?nim brojem ovih uposlenika na 1.000 stanovnika potvr?uje da ?ak neke opštine koje iskazuju izvesno smanjenje radnika u upravi – imaju izuzetno skupu administraciju. Recimo, u Novom Be?eju, koji može da se navede kao primer sredine sa relativno funkcionalnom, mladom i stru?nom upravom i gde na hiljadu stanovnika ima 2,5 zaposlena u upravi (što može da se uklapa u neki evropski standard) za plate i troškove zaposlenih u lokalnoj administraciji izdvaja se ?ak 30 odsto lokalnog budžeta. Uo?ljivo je, tako?e, da ?ak i pojedine izrazito siromašne opštine, sa velikim procentom nezaposlenih imaju maksimalan broj zaposlenih u upravi (?oka, Mali I?oš, Be?ej…) ili da su plate ?elnika nekih opština u prili?noj nesrazmeri sa primanjima njihovih sugra?ana. Primera radi, prošle godine je u Ba?koj Topoli, prema Republi?kom zavodu za statistiku, u oktobru neto plata bila 36.736 dinara, to jest za skoro sedam hiljada manja u odnosu na republi?ki prosek. Ipak, predsednica opštine od januara 2013. prima nešto više od 121 hiljade dinara, odnosno tri puta ve?u platu nego prose?an zaposleni u Ba?koj Topoli.

Iako je, sude?i barem prema njihovim zvani?nim odgovorima, jedan broj lokalnih samouprava skromno smanjio broj zaposlenih u svojoj administraciji, ?ak i ovi nepotpuni „odgovori sa pe?atom“ (koji se, ?esto, po brojnosti zaposlenih i razlikuju od tvrdnji na terenu) svedo?e o ?itavoj listi opština u kojima je broj zaposlenih u lokalnoj administraciji u periodu od preuzimanja vlasti pove?an (Ruma, Nova Crnja, Senta, Srbobran, Stara Pazova, Plandište, Vrbas, Ba?ka Topola…). Primer za praksu da ponekad ni izrazito visok broj zate?enih ?inovnika u upravi ne obeshrabruje nove vlasti da i dalje zapošljavaju – može biti Kikinda nakon prekomponovanja vlasti. U ovom gradu, koji beleži frapantnih skoro 5,5 zaposlenih u lokalnoj administraciji na hiljadu svojih stanovnika (više nego dvostruko po standardima) i koji se, izme?u ostalog, „pro?uo“ i po „prekomandovanju“ ?inovnika na radne zadatke poljo?uvara jer „neki ne rade skoro pa ništa“, predstavnici opozicije tvrde da je „nova vlast ve? zaposlila deset novih službenika, me?u kojima su i penzioneri“. „Sistem je ve? toliko optere?en da ne možemo da funkcionišemo“ – potvrdio je i novi ?elnik opštine, najavljuju?i racionalizaciju: „Pored tridesetak preraspore?enih radnika opštinske uprave, oko sedmoro je u postupku za odlazak u penziju. Opština je raskinula oko 25 ugovora o povremenim i privremenim poslovima, kao i ugovora na odre?eno vreme“. Ipak, oko petoro je, kako je i to nedavno rekao – novozaposlenih. Nakon ove njegove izjave u jednom dnevnom listu objavljen je konkurs opštine Kikinda za prijem 12 radnika.

O dodatnom finansijskom trošku kao posledici prekomponovanja lokalnih vlasti kroz koje je prošlo mnogo vojvo?anskih opština, u atmosferi raširenih razli?itih politi?kih strasti, retko se govorilo. Da ipak može biti i takvog „salda“, pokazuje recimo primer Malog I?oša (opštine u kojoj je dvostruko ve?i broj nezaposlenih nego zaposlenih), gde je astronomskim troškovima za zaposlene u opštinskoj zgradi i ustanovama, koji iznose više od 150 miliona dinara, doprinelo i prekrajanje izborne volje u julu prošle godine. Naime, ve?ina smenjenih funkcionera, zbog smene pre isteka mandata na koji su izabrani, ostvarila je pravo na naknadu u visini od 6 mese?nih zarada, pa je tako „upodobljavanje“ na pola budžetske godine udvostru?ilo „namet“ duplim platama za bivše i nove funkcionere. Jedan od bivših ?elnika opštine svedo?i da je više od deset duplih funkcionerskih plata dodatno opteretilo budžet koji bez transfernih sredstava sa republi?kog i pokrajinskog nivoa ne bi mogao da servisira sopstvene potrebe. „Skoro dve tre?ine budžeta troši se na plate zaposlenih na teret budžeta. Kako jedna siromašna opština može da finansira zamenika predsednika skupštine, tri predsednikova savetnika i tri pomo?nika, plus devet ?lanova ve?a“ – zapitao je današnji opozicionar. O svojevrsnom receptu „da svi budu zadovoljni“, a na trošak gra?ana, govori i primer o svojevrsnom „paktu nenapadanja“ izme?u nove i stare vlasti u Vrbasu. Predstavnici opozicije iznose primere kojima argumentuju da je izme?u bivših i sadašnjih vladaju?ih partija, o?igledno, postignut interni dogovor o nenapadanju a u korist partijskih radnika i o trošku gra?ana. Iz razli?itih opozicionih grupacija prozivaju jedni druge za postizborno uhlebljenje i za neskrivenu kohabitaciju izme?u pobednika i poraženih na izborima prošlog oktobra. “Zapravo, ve?ina ih se samo spustila za stepenik niže u hijerarhiji i ostala na teretu budžeta istih preduze?a, uve?avaju?i iznos za plate barem za nove rukovodioce“ – iznosi jedan od ovih opozicionara i dodaje: „Najve?a misterija je na?in na koji ?e nova vlast prikriti novozaposlene u lokalnoj samoupravi od Ministarstva finansija i zabrane o pove?anju broja zaposlenih u javnom sektoru. Pomo?nici bivšeg predsednika, prema sistematizaciji, ostaju na teretu opštinskog budžeta, a primaju se novi. Ista stvar je sa na?elnicima odeljenja. Radi zadovoljavanja apetita koalicije, broj ?lanova opštinskog ve?a pove?an je sa pet na sedam. O broju angažovanih po ugovorima o delu, pre i posle izbora, možemo samo da naga?amo, ali je ?injenica da su pompezne najave o štednji iz SNS pale ve? na prvom ispitu“.

O primerima nerealnog i nedoma?inskog planiranja i potrošnje javnog novca po pravilu se saznaje tek naknadno, bilo nakon promene vlasti, ili najava novih mera koje pokazuju da u upravljanju poverenim sredstvima na lokalnom nivou i te kako ima prostora za uštede. „Ve? sam ukinuo šest funkcionerskih mesta i to je ušteda na godišnjem nivou od 10 miliona dinara. Prvog dana na ovoj funkciji sam u Gradskoj ku?i zatekao veliki broj ljudi za koje niko ne zna ni kako su došli tu, niti šta rade“ – svedo?io je, recimo, novi gradona?elnik Subotice, najavljuju?i, istovremeno, zatvaranje “slavina koje su u prethodnom periodu nekontrolisano curele“, a kao prvi ?e se, prema njegovim re?ima, na udaru na?i javna preduze?a i institucije „koji ?e u narednoj godini morati da smanje broj zaposlenih za bar pet odsto, kako bismo rasteretili gradsku kasu“.

Osim predimenzionirane javne sfere u pretežnom broju lokalnih sredina, neke usputne najave preduzetih mera štednje zbog sve sku?enijih budžeta svedo?e ponegde i o odoma?enoj praksi budžetske potrošnje ?ak i sa apsurdnim i gotovo neverovatnim troškovima. Tako je, recimo, predsednik opštine Be?ej, ilustruju?i da je „ipak došlo do nekih promena“ naveo primere ukidanja “tre?eg dela plate”, dodatka za Boži?, Uskrs i 8. mart“! U ovoj opštini su se prošle godine, ina?e, vodile polemike u javnosti povodom rasipni?kog ponašanja, a samo neki od primera su bili visoki ra?uni za gorivo za službena vozila, troškovi za službene telefone, ali i poklone i reprezentaciju. Na osnovu podataka do kojih je došla lokalna nevladina organizacija, recimo, opštinska uprava u Be?eju je samo u prvih sedam meseci 2013. na poklone i reprezentaciju potrošila oko 50 hiljada evra, što je oko 160 prose?nih plata. Nije, me?utim, ovo i jedina sredina ?ija javna administracija je (bila) posebno „zašti?ena vrsta“, u odnosu na okruženje, visoku stopu nezaposlenosti i turobnu situaciju u njemu. Tako je, primera radi, iz opštinske kase u Senti (koja je u postizbornim periodu poprili?no i uve?ala broj zaposlenih u upravi u javnim preduze?ima) na ime nagrada zaposlenima dodeljeno više od tri milona dinara. Do septembra realizacija isplate ovog iznosa je ostvarena na nivou od 74 odsto, odnosno 2,48 miliona dinara je potrošeno. Pore?enja radi, na troškove Fonda za poljoprivredu, ?iji je zadatak da unapredi proizvodnju u ovoj privrednoj grani, izdvojeno je šest miliona dinara. Ili: u Rumi na pitanje koliki su troškovi reprezentacije i službenih putovanja u opštini, novinari nisu dobili odgovor, ali je budžetom za troškove putovanja odvojeno skoro 20 miliona dinara. To, možda, nije cifra koja bode o?i, ali je potpuno neverovatno da je ?ak duplo ve?a od sredstava koja se odvajaju za razvoj poljoprivrede. Zvani?ni Budžetski fond za razvoj poljoprivrede u opštini u kojoj je poljoprivreda najvažnija privredna grana – iznosi 10 miliona dinara, dvostruko manje nego što iznose planirana sredstva za službena putovanja!

Razli?itim oblicima nerealnog planiranja i rasipni?kog trošenja javnog novca kumuje i nedovoljna transparentnost rada mnogih lokalnih uprava. Brojne lokalne samouprave svoje zvani?ne internet prezentacije ažuriraju samo kada su u pitanju formalne odluke opštinskih organa ili vesti koje svedo?e o uspesima, nema detaljnijih izveštaja o rashodima. A Adi su, recimo, tvrdili da nisu znali da izveštaj o izvršenju budžeta treba postaviti na zvani?ni sajt, pa su u?inili to tek nakon intervenisanja novinara, u drugim opštinama tako?e javnosti nisu predo?eni ovi izveštaji (recimo, Sremska Mitrovica) ili se oni prezentuju sa višemese?nim zakašnjenjima (recimo, Ruma). U kontroli rada lokalnih javnih uprava poseban problem predstavlja i ?injenica što je izuzetno mali broj (gotovo na nivou izuzetka) lokalnih nevladinih organizacija koje se na iole ozbiljniji na?in bave civilnom kontrolom rada lokalnih vlasti. Takav pozitivan „izuzetak“ besumnje je Be?ejsko udruženje mladih (BUM), svakako lider u nevladinom sektoru u ovom delu Vojvodine, bar kada su u pitanju inovativni projekti, ali i kontrolni mehanizmi za proveru rada lokalne samouprave, ?ije je aktivno „propitivanje“ lokalnih vlasti doprinelo da gra?ani saznaju za brojne slu?ajeve nedoma?inskog ponašanja, ali i tome da one po?nu redovnije da im polažu ra?une.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!