Zrenjanin: Grad bez vode a sa rupama

11 Jan 2014

Nova javna preduzeća kao "mera štednje"

Proteklih godinu dana funkcionisanja lokalne vlasti u Zrenjaninu obeležila su čak tri rebalansa budžeta, izostanak ozbiljnijih investicija na lokalnoj infrastrukturi, formiranje jednog i najava osnivanja još tri javna preduzeća, reorganizacija organa uprave, kao i najava otpuštanja 15 odsto zaposlenih u javnim preduzećima i ustanovama čiji je osnivač opština. I dok opozicija smatra da vladajuća koalicija vuče ove poteze pokušavajući da prikrije sopstvenu nesposobnost i prekomerno zapošljavanje, vlast smatra da je u teškim finansijskim okolnostima uspela da realizuje sve što je bilo isplanirano.

Za Zrenjanin se može reći da su politička dešavanja na lokalu bila veoma burna i da ih karakterišu veoma česte optužbe predstavnika opozicije, posebno Lige socijademokrata Vojvodine. One se odnose na nekontrolisano trošenje ionako umanjenih budžetskih sredstava, ali i loše kadrovanje koje je dovelo i do toga da neki od smenjenih rukovodilaca dobiju sporove na sudu i vrate se na posao. Kako to uvek biva, opštinskim funkcionerima je zamerena prekomerna potrošnja novca na putovanja, dnevnice i kafanske račune, ali u slučaju Zrenjanina i rukovođenje mnogo ozbiljnijim projektima, kao što je izgradnja fabrike vode koja košta 26 miliona evra, čiji je početak još znakom pitanja.

Iz Demokratske stranke najviše su upozoravali na to da je vlast otpočela partijsko prebrojavanje činovnika. Predsednik Gradskog odbora DS-a Bratislav Tomić je, povodom najavljene racionalizacije broja zaposlenih u javnim preduzećima i ustanovama kojima je osnivač grad, zatražio od gradske vlasti da odgovori koliko su svojih ljudi zaposlili u javnim preduzećima, ustanovama i administraciji u poslednjih godinu i po dana. Takođe je naveo da ima saznanja da su članovi DS-a prvi na spisku za otpuštanje. Gradonačelnik Ivan Bošnjak je odgovorio da je od dolaska nove vlasti primljeno oko 200 ljudi, ali da ukupan broj zaposlenih nije povećan „jer je bilo penzionisanja i prirodnog smanjenja po drugim osnovama“.

Nova sistematizacija predviđa smanjenje zaposlenih za 15 odsto

U javnim preduzećima i ustanovama, kojima je osnivač grad Zrenjanin, zaposlen je 1.691 radnik na neodređeno vreme, pokazalo je poslednje prebrojavanje. Iz Gradske uprave su saopšteni brojčani podaci za svih 17 korisnika budžeta i zatražena imena i prezimena za smanjenje spiska činovnika do 1. decembra. Međutim, taj rok je probijen, ali vlast ne odustaje od ove namere, što je potvrdio i sam gradonačelnik. On smatra da u pojedinim preduzećima ima opstrukcija, upravo zbog toga što se u njima nalazi veliki broj onih koji su zaposleni po stranačkom ključu u ranijem periodu.

„Ljudi su u JP dolazili zbrda-zdola i dobijali željene pozicije i koeficijent, i mi smo odlučili to da dovedemo u red. Tražio sam da se broj zaposlenih smanji za 15 odsto, očekivali smo brži odziv, ali postoje određene opstrukcije od strane ljudi koji su pomoću partijskih knjižica dovedeni ranije u njih. Mi od toga nećemo odustati i kroz planirani budžet u 2014. trudićemo se da do polovine godine ovo završimo“, rekao je Bošnjak i istakao da je reorganizacija organa uprave već dala rezultata.

Sprema li se smena gradonačelnika?

Zamenik gradonačelnika Zrenjanina Čedomir Janjić, koji je krajem avgusta izbačen iz DSS-a pristupio je SNS-u pre dva meseca. Potpredsednik “naprednjaka” i kratkotrajni gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević izrazio je zadovoljstvo rastom rejtinga SNS-a i dolaskom novih ljudi poput Janjića sa kojim je, kako je rekao, sa zadovoljstvom sarađivao u proteklom periodu. “Janjićev dolazak u SNS će ubrzati sve procese i aktivnosti koje stranka sprovodi ne samo u Zrenjaninu, već i u Vojvodini, a sve to u cilju boljeg i kvalitetnijeg života građana”, rekao je Knežević. Janjić je kazao da je u SNS došao na poziv Kneževića i da je sa njim u SNS pristupilo još 526 bivših članova DSS. Postavlja se pitanje da li bi to mogao biti uvod u još jednu promenu gradonačelnika, odnosno da li bi Knežević voleo da vidi Janjića na tom mestu jer, kako tvrde obavešteni, nije zadovoljan kako je tu funkciju u proteklih godinu dana obavljao Ivan Bošnjak. Uz to, obavešteni tvrde da je reč i o dva različita koncepta vođenja opštine, ali i tihog sukoba između dve struje u zrenjaninskom SNS-u, “građanske” koju predvodi Knežević sa velikim brojem najbližih saradnika iz vremena dok je bio u Demokratskoj stranci i “radikalske” koja je preplavila SNS još prilikom osnivanja. Priča se da je jedna od mogućih opcija i da SNS odbaci sadašnje koalicione partnere predvođene socijalistima i započne ozbiljne pregovore sa LSV-om. Ivan Bošnjak i Dejan Čapo tvrde ne znaju ništa o ovoj kombinaciji. Čapo ulogu LSV u narednom periodu vidi kroz opoziciono delovanje.

Prema njegovim rečima, bez ikakvog revanšizma i pritisaka iz gradske kuće ove godine sprovedena je ozbiljna reforma čitavog sistema lokalne samouprave. „Broj zaposlenih je bio izuzetno visok i cele godine smo se trudili da se svede na zakonsku odredbu o maksimalnom broju zaposlenih. Stimulacijom zaposlenih u gradskoj kući za odlazak u penziju broj zaposlenih smo sveli na zakonsku meru. Takođe, u Gradskoj kući je bilo 18 načelnika odeljenja i njihovih zamenika i preko 30 koordinatora gradskih službi. Unutrašnjom reorganizacijom sveli smo to na šest odeljenja i pokazalo se da smo uspešno rešili probleme iz prethodnog perioda. Otvorene su i neke nove kancelarije za rad sa građanima, a opština je počela da radi i poslepodne“, rekao je Bošnjak i precizirao da su time ostvarene uštede od oko 30 miliona dinara.

Šef odborničke Grupe LSV u Skupštini grada Dejan Čapo tvrdi da su sve promene koje su se dešavale, pa i one koje se tiču poslovanja javnih preduzeća i nove sistematizacije, bile podređene interesima partija vladajuće koalicije. „Nekontrolisano zapošljavanje se desilo u prethodnih godinu i po dana o čemu je LSV dobila informacije iz Gradske uprave i svih preduzeća i institucija, a kulminiralo je najavama zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, kada se pristupilo što bržem zapošljavanju desetina kadrova u prethodnih nekoliko meseci. Tako da sve priče o uštedama ocenjujem neozbiljnim. Podsećam na trošenja funkcionera za jela i piće, službena putovanja, gorivo. Ništa bolja nisu ni javna preduzeća u kojima se sredstva troše za kupovinu službenih automobila“, ocenio je Čapo.

Njegov kolega iz redova Srpske radikalne stranke Saša Santovac smatra da svaka politička partija koja je izgubila izbore ima pravo da misli da će doći do političke odmazde. „Većina zaposlenih, ne samo u Zrenjaninu, došla je političkim putem. Tako da ako neka partija kaže da neće zapošljavati, treba samo da pogleda na period unazad“, rekao je Santovac i upozorio da u vremenu ozbiljne krize svaki otpušten radnik može postati novi socijalni problem. Prema njegovim rečima, rešenje bi moglo biti u novoj organizaciji JP, ali bez otpuštanja zaposlenih, tako što bi proširili delatnosti koje trenutno za račun opštine obavljaju privatne firme. „Ako ne probamo nikad nećemo saznati. Problem je što u nadzornim odborima nema predstavnika opozicije i što je sve netransparentno. Preterana zaposlenost dovodi do enormnog izdvajanja za plate, što doprinosi smanjenju investicija kojih skoro i da nema“, rekao je šef zrenjaninskih radikala.

Da se mnogo više ljudi zaposlilo nego što je izgubilo posao u prethodnom periodu tvrdi i Dušan Juvanin, svojevremeno potpredsednik Skupštine grada kao nestranačka ličnost. „Bojim se da ni izbori ne bi doneli ništa novo jer ne postoji alternativa. SNS u Zrenjaninu ima oko 5.000 članova, što je neverovatno za grad od 70.000 stanovnika. Ne verujem da su svi oni pročitali program stranke, kao što ne verujem da u Zrenjaninu postoji dostupno 5.000 programa. To govori da su tu samo zbog stranačkog zapošljavanja. U Zrenjaninu postoji kontinuitet stranačkog zapošljavanja, ali nikada nije bio ovakvog tempa. Kad nema investicija i preduzeća ne rade i jedan novozaposleni je veliko opterećenje. Nama treba što više investicija da bismo ljude zaposlili, a ovako nam ne treba nijedno JP ni Skupština grada, jer većina prihoda samo prolazi kroz budžet za plate“, smatra Juvanin.

On je podsetio da je SNS pričala o dubiozama prethodne vlasti, ali nikada nisu izašli sa tim podacima. „Nije podneta nijedna krivična prijava, tako da ispada da su u predizbornoj kampanji građanima zamazivane oči. Kada želiš da podvučeš crvenu liniju i radiš radikalno drugačije, a ne podneseš nijednu krivičnu prijavu, to budi sumnju da li je i došlo do tih dubioza. Poslednji potez je odluka da se smanji broj zaposlenih za 15 odsto bez ikakve analize kako JP trebaju da izgledaju za 10 do 15 godina. To će se polomiti na spremačicama i portirima koji sa tim veze nemaju. Ako otpuste ljude to će u ovom vremenu krize biti ravno katastrofi“, ocenio je Juvanin.

Počelo da radi JP Rezervati prirode, u pripremi još tri preduzeća 

Carska bara

Carska bara

Ako bi se ostvarila želja lokalne vlasti da Zrenjanin dogodine dobije još tri nova javna preduzeća, to bi značilo da će grad na Begeju po broju svojih firmi stati uz rame Novom Sadu. Opozicija tvrdi da lokalna vlast na taj način želi da novozaposlene kadrove ubaci u sistem bez kršenja novih zakonskih propisa koji ograničava njihov ukupan broj, dok prvi čovek grada kaže da time samo žele da rasterete postojeća preduzeća, posebno Direkciju za izgradnju i uređenje grada, i doprinesu efikasnijem funkcionisanju javnog sektora koji će doneti i uštede.

Skupština grada 30. oktobra imenovala je Dejana Jovanova za direktora JP Rezervati prirode koje treba da se brine o svim zaštićenim prirodnim dobrima sa teritorije grada, bez obzira na staratelje i proceduru u kojoj se trenutno nalaze. U prethodnoj Analizi opravdanosti osnivanja navedeno je da postoje brojni dokazi i pokazatelji da se zaštićena prirodna dobra u gradu nalaze u veoma lošem stanju i da je neophodno aktivno učešće i hitna intervencija lokalne samouprave. Odbornici opozicije zamerili što je to javno preduzeće formirano u vreme krize i što će dodatno opteretiti budžet grada jer će pored direktora u njemu biti zaposleno još desetak radnika, ali da posla neće imati.

„Rezervati prirode je, kako vidimo, osnovano sa pretpostavkom da će biti posla, odnosno sa namerom da se preuzme upravljanje nad specijalnim rezervatom prirode Stari Begej – Carska bara. Međutim, čujemo da aktuelni upravljač, Ribarsko gazdinstvo Ečka, kaže da mu na pamet ne pada da tu delatnost prepuste, a da ni u nadležnom ministarstvu ne razmišljaju da oduzmu aktuelnom upravljaču tu nadležnost. Iz programa poslovanja se vidi da je projektovano da ovo novo preduzeće iz budžeta dobije oko sedam miliona dinara“, rekao je Dejan Čapo i dodao da bi od toga 1,5 milion trebao da ode na zarade, a 3,2 miliona na usluge po ugovoru.

Saša Santovac takođe smatra da je osnivanje JP Rezervati prirode neozbiljno. „Osnivamo preduzeće, a nismo sigurni da li će na upravljanje dobiti Carsku baru. Ako je neko to obećao, onda je to tema za kafansku priču. Sva javna preduzeća u gradu ionako su urušena i niko mi ne može reći da tako sutra neće završiti i ovo. Obaveze prilikom održavanja Carske bare ne bi mogla da podnesu ni tri naša budžeta, a verovanje da će se to obezbediti iz nekog fonda ne pije vodu jer bi onda svi mogli da upravljaju takvim preduzećem“, ocenio je Santovac.

Ukoliko bi se osnovala i dodatna tri javna preduzeća, Čapo smatra da će Zrenjanin sa duplo manje stanovnika biti u rangu Novog Sada, koji bi imao samo jedno preduzeće više. „Gradonačelnik je pomalo nesmotreno objasnio da lokalnu samoupravu pritiskaju zakonska rešenja o ograničenom broju zaposlenih, a sa druge strane je prećutao da je za godinu i po dana zaposleno preko 250 radnika i priznao da će taj višak preći u nova javna preduzeća. Apsurdno je osnivati nova javna preduzeća, samo kako bi se smestio višak zaposlenih u lokalnom javnom sektoru. Odluka za osnivanje nova tri javna preduzeća bila je na dnevnom redu sednice Gradskog veća zakazane za nedelju, što do sada nikada nije bila praksa. Kada su novinari došli da izveštavaju sa događaja, rečeno im je da će umesto sednice biti održan samo radni sastanak. Sednica Gradskog veća je održana tek sledećeg dana, ali su usled pritiska javnosti, ove tačke skinute sa dnevnog reda“, rekao je Čapo i ocenio da je neozbiljno da se politika grada vodi po principu „ako prođe, prođe“.

Dakle, prolongirani su rokovi za osnivanje javnih preduzeća Putevi Zrenjanin, Infostan i Direkcija za poljoprivredu, ali to ne znači da je Gradsko veće od njih odustalo. Ivan Bošnjak je rekao da će, kao i u slučaju Rezervata prirode, biti urađena prehodna studija opravdanosti i da je zbog nedostatka adekvatnog obrazloženja predlog skinut sa dnevnog reda do naredne sednice Gradskog veća. „Ova ideja nam se ukazala pre godinu dana. Ograničenje zapošljavanja i veća efikasnost rada ovim bi se uvela u razumne okvire“, tvrdi Bošnjak.

Kako bi to u praksi izgledalo, gradonačelnik je objasnio na sledeći način: „Osnivanjem preduzeća koja bi se bavila naplatom i distribucijom računa, ako se to pokaže ekonomski opravdanim, ostvarilo bi se bolje funkcionisanje Direkcije za izgradnju grada, jer je obavljanje poslova Službe objedinjene naplate opterećivalo funkcionisanje Direkcije pošto su bili meta potraživanja od strane drugih JP čije usluge je naplaćivala. Građevinska direkcija bi se bavila poslovima niskogradnje i delom visokogradnje. Deo zaposlenih iz JP i Mesnih zajednica bi se uputio u ovaj sektor, a izbegli bi se i veliki profiti privatnih kompanija koji su i do 40 odsto. Direkcija za poljoprivredu bi u gradu koji je prepoznat kao poljoprivredni kraj dovela do toga da ostverene prihode iz zakupa zemlje usmerimo tamo gde je to najpotrebnije. Ovo je karika koja nam je nedostajala. Ako studija pokaže opravdanost za osnivanje ovakvog preduzeća, to bi bilo jako dobro“, ocenio je Bošnjak.

Kada je reč o JP Rezervati prirode gradonačelnik tvrdi da ništa još nije gotovo, a da je Carska bara samo jedan zaštićeni rezervat prirode. „Inicijativa je da se Rusanda proglasi za zaštitnu zonu, Postoji inicijativa za Donje Potamišje, a i Okanj bara je proglašena za zaštićenu zonu. Treba urediti obalu Tise u donjem toku ka Dunavu i uz poljoprivredne površine koje se na njih naslanjaju postoji potreba za organizavonje rendžerske službe. Ovo nije nikakav ekskluzivitet, a emotivnu stranu bih ostavio za neke druge“, rekao je Bošnjak.

Godina bez mnogo investicija, ali je vlast zadovoljna

Dušan Juvanin smatra da samo treba prebrojati rupe na lokalnoj putnoj infrastrukturi i svima će biti jasno da se na tom planu ništa ozbiljnije ove godine nije radilo. „Za to su nam potrebne velike investicije jer je u pitanju ozbiljna kvadratura asfalta. Direkcija za izgradnju radi za račun grada kao i sva druga preduzeća, ali takvih poslova u ovoj godini nije bilo. Gradska toplana, koja je radila rekontrukciju toplovoda, investiciju je finansirala iz sopstvenih sredstava. Ostaje da se vidi koliko će lokalna politika ući i kod njih, jer su tek odnedavno prihvatili da od društvenog postanu javno preduzeće, a poslednji direktor je smenjen bez ikakvog razloga“, rekao je Juvanin.

I Saša Santovac smatra da je rad JP u poslednjih godinu dana bio veoma loš, jer ne postoji nikakva analiza njihovog rada i strategija kako ih razvijati. „Zrenjanin je poslednjih dana obeležen kao ’krater grad’ zbog velikog broja rupa, a problem je što Direkcija nije raspisivala javne pozive za njihovu popravku. Drugi problem je što je u centru veliki broj objekata koji su pod zaštitom, a urušila im se fasada, pa izgledaju kao Beograd 1944. Objekti stoje godinu dana i ništa nije pokrenuto tim povodom. Treći problem je izgradnja obilaznice jer nije završena ni eksproprijacija i pitanje je da li će u budžetu biti sredstava za to“, kazao je Santovac.

Dejan Čapo je mišljenja da su sve ovo pokazatelji velikog zanemarivanja građana Zrenjanina i velike neodgovornosti prema njima. „Podsetio bih da su za vreme našeg mandata u Zrenjanin došli investitori koji danas posluju u industrijskim zonama, obezbeđeno je milion evra za rekonstrukciju magistrale, otvorena je nova kotlarnica u Toplani, rekonstruisani su stari objekti od istorijskog značaja za naš grad u samom njegovom centru. Zrenjanin robuje trenutno unutarstranačkim sukobima u koaliciji, a interesi Zrenjaninaca su podređeni njihovim potkusurivanjima i ucenama. Odgovornost gradonačelnika u tome je velika, jer predstavlja izvršni organ vlasti. Međutim, njegova ’snaga’ se videla na neuspelim pokušajima dovođenja u red komunalnih preduzeća“, smatra Čapo.

Gradonačelnik se pohvalno izrazio oko investicionog programa Gradske toplane koja je revitalizovala veliki deo toplovodne mreže i građani nakon 30 godina imaju kvalitetnije grejanje. Takođe je zadovoljan pripremnim radovima na nastavku izgradnje obilaznice jer su za samo godinu danas uspeli da minimalizuju broj nerešenih predmeta na ekspoprijaciji zemljišta zbog čega se nada da če sledeće godine početi radovi. “Imali smo ozbiljnu rekonstrukciju kanalske mreže i atarskih puteva i vodoutvrda po selima, što je rezultovalo da prvi put nije bilo poplava u Zrenjaninu iako smo jedno od najvećih čvorišta slatkih voda u regionu. Najzad smo završili zatvoreni bazen koji je funkcionisao cele godine, završili smo vrtić ’Alisa u zemlji čuda’, započeli izgradnju apoteke u Mužlji, tako da Zrenjanin iz 2013. izlazi drugačiji“, rekao je Bošnjak.

Zrenjanin Gimnazijska

Raskopana Gimnazijska ulica

Kada je reč o popravci i održavanju puteva, Bošnjak je naveo da je za to bilo zaduženo privatno preduzeće Dušana Borovice Vojvodinaput, ali je upalo u velike probleme i deo poslova nije realizovan. „Oni su od opštine bili plaćeni za određene projekte koji nisu završeni. Promene u menadžmentu, vlasničkoj strukturi i štrajkovi u Vojvodinaputu su onemogućili ozbiljnije poslove. Javne nabavke su završene u oktobru i tek tada se pristupilo krpljenju rupa. Nismo bili zadovoljni izgledom ulicam ali smo to sad uspeli“, rekao je Bošnjak i naveo primer Gimnazijske ulice u strogom centru grada koja je bila u najgorem stanju, a sada je ostalo još „da se arhitektonski poravna“.

U LSV smatraju da je skandalozno da se Vojvodinaput koristi kao izgovor za katastrofalno održavanje puteva, jer su problemi uočeni još u septembru prošle godine. „Gradski čelnici su imali nekoliko sastanaka sa predstavnicima ovog preduzeća i ubeđivali javnost da je sve u redu i pod kontrolom. Zbog izuzetno lošeg stanja u kojem su zrenjaninski putevi kriv je isključivo menadžment Direkcije za izgradnju i uređenje grada, što se može dokumentovati iz izveštaja o izvršenju budžeta u prvih devet meseci ove godine u kojem se vidi da Direkcija nije povukla ni pola sredstava za popravke i održavanje“, rekao je Dejan Čapo.

Prema njegovim rečima, sve bi bilo drugačije da je Direkcija na vreme raspisala javnu nabavku za sve radove za koje je u prethodnom periodu bilo zaduženo preduzeće Vojvodinaput. „Međutim, direktoru Direkcije je prioritet bila kupovina službenih automobila. Javnu nabavku za radove u Gimnazijskoj ovo preduzeće je raspisalo tek krajem novembra ove godine, tako da je jasno ko je krivac za kašnjenje završetka radova u ovoj ulici, kao i ko je kriv zbog stanja u kojem se nalaze zrenjaninski putevi“, kazao je Čapo.

Kada će (i da li će) početi izgradnja fabrike vode?

Najveća lokalna investicija – izgradnja fabrike vode, nije se pomakla sa mrtve tačke. Odbornici Skupštine grada usvojili su zaključak o obustavi daljih aktivnosti na izgradnji fabrike, na osnovu ugovora potpisanog 2012. godine sa nemačkom firmom Vasertehnik (VTI). Istog dana odlučeno je da se angažuje Državna revizorska institucija radi preispitivanja zakonitosti dosadašnjih radnji, počev od raspisivanja tendera. Nedugo potom gradonačelnik Ivan Bošnjak izjavio je da grad odustaje od namere da angažuje DRI zbog zauzetosti te institucije, pa će posao provere biti poveren spoljnom revizoru.

Kao osnovna prepreka izgradnji fabrike vode više od godinu dana bila je državna garancija, koja je dobijena 6. jula. Zatim su se pojavile informacije o tome da investitor nije uspeo da iz vode, tokom probnog perioda, eliminiše prekomernu količinu arsena i bora, zatim da će fabrika koštati znatno više od ugovorenih 26 miliona evra, kao i o raznim pritiscima.
Bivši direktor Vodovoda i kanalizacije i potpisnik ugovora sa Vasertehnikom Milorad Bjelogrlić, ocenio je da se iza pokušaja opstrukcije izgradnje fabrike vode krije interes neformalnih grupa. Prvi čovek lokalnog DS-a Bratislav Tomić, koji je takođe jedno vreme bio direktor pomenutog preduzeća, tvrdi da stanovnici Zrenjanina na flaširanu vodu dnevno troše 20.000 evra, jer vlast i dalje ne rešava problem sa snabevanjem pijaćom vodom, koja je pre deset godina zabranjena za piće zbog povećanog prisustva arsena.

Dejan Čapo smatra da ceo posao sa Vasertehnikom u poslednjih godinu i po dana prati velika misterija. Uz podsećanje da je SNS u predizbornoj kampanji apelovao da se raskine ugovor sa ovom firmom, nakon godinu i po dana njihove vlasti to se nije dogodilo. „Koliko sam shvatio, ta firma je odlučna da započne posao, koji je zakonski dobila na tenderu. I ukoliko dođe do jednostranog raskida ugovora, nadležan je sud u Vašingtonu, što dodatno otežava poziciju Grada kao ugovorne strane. Takođe, jasno je da će Nemačka, koja je jedna od odlučujućih zemalja u pregovorima oko ulaska Srbije u EU, štititi interese svoje firme. Ono što nedostaje u celoj ovoj priči, jeste stručno i nezavisno mišljenje. Tek tada bi se znalo da li je ovaj posao sklopljen na štetu grada ili ne“, rekao je Čapo i zamerio direktoru JKP Vodovod i kanalizacija što se nije puno oglašavao po ovom pitanju i nije obaveštavao javnost o realizaciji projekta.

Njegovo mišljenje u potpunosti deli i Saša Santovac, koji je podsetio da priču oko izgradnje fabrike vode karakteriše i to da je VTI dva puta dobio tender i da je nova ponuda povoljnija od one iz 2008. jer sadrži i obavezu obrade otpadnih voda. „Pitanje je da li mi želimo za fabriku vode da obezbedimo sredstva ili ne. Za godinu i po dana nove vlasti samo su gledali da prolongiraju realizaciju projekta. Ako se tender poništi za postupak je zadužen sud u Vašingtonu i nakon takvog postupka Zrenjanin bi doživeo takvu blokadu da bi budžet bio ’bunar’. Mi za ovo nismo glasali zbog zaduženja budžeta, ali sada ne želimo da neko svojim nečinjenjem dovede do situacije da se grad zabetonira u nekom vremenskom periodu“, rekao je Santovac.

Ivan Bošnjak je mišljenja da se oko fabrike vode često raspredaju razne priče, koje su često i neargumentovane, a da je sam problem vodosnabdevanja 10 godina rešavan na čudan i netrasparentan način. „Tender koji je raspisao Vodovod i koji je u posao uveo renomirano austrijsko-nemačku firmu stvar je ozbiljnih pregovora koje ćemo započeti na odgovarajući način. Ne bih ulazio u detalje, jer to je ugovor od nekoliko knjiga. Može da se ide i na sud, ali smatram da u partnerskim odnosima sud predstavlja poslednje mesto na kojem se donosi odluka. VTI je u regionu radio mnogo velikih projekata i sumnjam da bi ulazak na srpsko tržište preko međunarodne arbitraže bio u njihovom interesu“, smatra gradonačelnik.

Zgrada suda u Zrenjaninu: A gde je pravda?

Grad bez vode za piće od 2004. godine

Dušan Juvanin, pak, smatra da je u igri veliki novac za izgradnju Fabrika vode i da su lokalni političari „sitne ribe“. „Za oko 30 miliona evra se nekom u Beogradu sigurno cakle oči i naši političari se tu ništa ne pitaju. Da li će od toga nešto biti ostaje da se vidi jer postoji problem unutar SNS-a koja je jako velika heterogena stranka jer su ljudi dolazili u nju sa svih strana. Problem je i sa SPS-om, ali i sa DSS-om, a uporedo sa tim novi gradonačelnik ima lošu komunikaciju sa direktorima JP. SNS je probao da smeni direktora Vodovoda pa im ta inicijativa nije prošla. Goran Knežević je upozoravao tokom kampanje da se taj ugovor ne potpisuje i da će biti krivičnih prijava. Toga do danas nema, ali se sve više priča o raskidu ugovora, koji javnost nije ni videla. Plašim se da su se Nemci jako dobro obezbedili i da će na kraju biti preko naših leđa“, rekao je Juvanin.

Rekapitulacija 2013. godine

Kao i u mnogim drugim opštinama i gradovima u Srbiji, i u Zrenjaninu je zbog izmene Zakona o javnim nabavkama i izmena poreskih zakona smanjena prihodna strana planiranog budžeta, a rezultat toga bila su čak tri rebalansa. „To je dovelo do toga da prihod budžeta za devet meseci ostvarimo kao za prvih šest meseci i po nama bi godina trebala da traje 15 meseci. U decembru smo dodatno prihode morali da umanjimo za 13 odsto. Odustali smo od nekih građevinskih poslova jer je već kraj građevinske sezone i izdvojili smo sredstva samo za prioritetne stvari. Direkcija je čitav niz projekata stavila u budžet i nadam se da ćemo bar deo toga uspeti da ostvarimo. Projekti za koje smo konkurisali kod drugih nivoa vlasti, uglavnom su usmeravani u druge sredine, ne znam da li zbog politike ili zato što je Zrenjanin prepoznat kao razvijena sredina“, rekao je Ivan Bošnjak.

Gradonačelnik smatra da je godina na izmaku bila za Zrenjanin, kao i za celu državu, duga ali i na neki način odlučujuća. „To je godina u kojoj smo se presabrali, podvlačili crte iz prethodne decenije i krenuli u nove ambicije. Opredelili smo se da ova godina bude orijentisana socijalno i na neki način promotivno, a naredna godina da ponovo bude razvojna, kada ćemo akcenat staviti na razvoj industrijskih zona i privlačenje novih investitora, ali i omogućavanje što boljih uslova za poslovanje privrednika“, najavio je Bošnjak.

Za Dejana Čapa je uvek sumnjivo kada se smanjuju davanja za zdravstvo i obrazovanje, a povećavaju za čak tri miliona za usluge po ugovoru gradonačelnika i Gradskog veća, kao jedna od najnetransparentnijih stavki u budžetu. „Nakon svega toga priča se o uštedama, veoma je jasno na čemu se štedi – na građanima Zrenjanina. Sa druge strane, najnoviji rebalans pokazuje neozbiljnost gradske vlasti, jer se opet nisu na vreme predvideli svi rashodi i prihodi. Činjenica da se za mesec i po dana radi ponovni rebalans jasan je pokazatelj da gradski čelnici uopšte ne znaju u kojem pravcu treba da vode grad“, ocenio je funkcioner LSV-a.

Prema njegovim rečima, u kancelariju LSV svakog dana stižu pritužbe građana, koji donose čak i dokaze o zloupotrebama i neodgovornim postupcima funkcionera iz vlasti. „Rezultat nestručnosti i nezainteresovanosti kadrova koji su delegirani iz redova koalicije SNS-SPS na važna mesta sve više trpe građani Zrenjanina. Bilo je zaista svega: menjani su statuti preduzeća kako bi direktori mogli da imaju završenu srednju školu, pojedina preduzeća su menjala i nekoliko direktora, neki od njih su zetovi funkcionera, neki od njih su devojke funkcionera, kupuju se ekskluzivni službeni automobili, zapošljavaju se stranački poslušnici, novac se troši na službena putovanja, restorane, gorivo, dnevnice, na račun preduzeća se kupuju odela. Za to vreme, u Zrenjaninu se urušavaju zgrade, putevi su nam prepuni rupa, broj socijalno ugroženih se povećava, broj preduzeća čiji su računi u blokadi se za pola godine povećao za preko 17 odsto, a Zrenjanin beleži i pad zarada“, zaključio je Čapo.

Saša Santovac slaže se da grad jako loše funkcioniše i da su vršene samo kozmetičke promene u vidu jednog člana gradskog veća. „Ispada da je jedna osoba za sve kriva i to je onda jedna ozbiljna degradacija Gradskog veća. U SNS su odbornici podeljeni po pitanju rada gradonačelnika, ali to neće javno da kažu. Niko nije spreman za ozbiljne rezove jer nisu čisti i boje se reakcije u javnosti onih koji bi bili smenjeni. Mi u toj situaciji i dalje propadamo, a prelazak pojedinih odbornika u redove vladajuće koalicije nije ništa kvalitetno promenio na bolje“, smatra Santovac.

Dušan Juvanin tvrdi da promena u gradu na bolje nema, ali ih ima na gore. „Ne bih rekao da je DS pala sa vlasti zato što je dugo bila u njoj, već se smučila građanima zbog načina na koji je 12 godina radila. SNS je dobio poverenje ogromnog broja ljudi sa nadom da će biti bolje i obećanjima oko stranih investicija, borbi protiv korupcije, zaustavljanja stranačkog zapošljavanja i zbog onoga što je specifično za Zrenjanin – Gorana Kneževića koji je bio nosilac liste. Njegova platforma bila je ’ni Novi Sad ni Beograd’, a mnogi su se iznenadili kada je za samo mesec dana mesto gradonačelnika Zrenjanina zamenio ministarskim. Sad je u NIS-u, tako da je u njegovom slučaju ispalo i Beograd i Novi Sad. Na njihovu sreću, kriza još uvek traje i biće pogodno još neko vreme da se na nju vade, ali je činjenica da za godinu dana nije bilo nijedne investicije“, zaključio je Juvanin.

Darko Šper 

(Tekst je nastao u okviru projekta “Mediji i lokalne samouprave”, koji realizuje Nezavisno društvo novinara Vojvodine uz podršku Rockefeller Brothers fondacije)

Podelite ovu stranicu!