ZORAN ŽIVKOVIĆ / LJUBOMIR FRČKOSKI: Zašto se Vučić boji makedonskog scenarija?

05 Nov 2017

Koje su sličnosti između Gruevskog i Vučića?

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se tome kako se vladaju?a garnitura u Srbiji o odnosi prema promeni vlasti u Makedoniji. Sagovornici su bili Zoran Živkovi?, lider opozicione Nove stranke i bivši premijer Srbije, i Ljubomir Fr?koski, profesor Pravnog fakulteta u Skoplju i bivši ministar inostranih poslova Makedonije.

Bilo je re?i o tome kako je u Makedoniji posle deset godina oboren autoritarni režim Nikole Gruevskog, koje su sli?nosti izme?u Gruevskog i Vu?i?a, šta je tražio pripadnik srpske tajne službe u makedonskom parlamentu u vreme upada pristalica Grueskog, šta je Srbija htela da postigne povla?enjem osoblja svoje ambasade iz Skoplja, o harangi koji su režimski mediji u Srbiji vodili protiv novog makedonskog premijera Zorana Zaeva, koliko su ozbiljne Da?i?eve pretnje da bi Srbija, koja je Makedoniju priznala pod njenim ustavnim imenom, mogla da promeni stav i da je ubudu?e naziva Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, zašto se Zaev izvinjava Vu?i?u, kao i o tome šta bi zna?io makedonski scenario u srpskim uslovima.

Omer Karabeg: Kako se desilo da Makedonija postane primer koji pokazuje da je autoritarne režime u regionu i Evropi mogu?e srušiti demokratskim putem? Nikola Gruevski je populisti?kim metodama vladao Makedonijom 10 godina. ?inilo se da ima ogromnu podršku naroda, da je nepobediv, ali se njegova vlast za pola godine srušila kao kula od karata. Kako je to bilo mogu?e, jer to je suprotno trendovima koje danas postoje i u regionu, i u srednjoj i isto?noj Evropi?

Ljubomir Fr?koski: Taj period je dugo trajao. Oni su nam ukrali zna?ajan deo naših života. Evropska unija je dugo tolerisala etabliranje jednog autoritarnog režima u Makedoniji koji nam je ukrao državu i urušio sve njene institucije. Situacija je postala dramati?na kada je Makedonija ekonomski kolabirala i kada je izbila afera o masovnom prisluškivanju gra?ana. Veoma važan faktor promene bila je ?injenica da opoziciona partija – Socijaldemokratski savez – nije bila rasturena kao opozicija u drugim zemljama regiona. Ona je preživela režim i uspela da iznedri lidera – Zorana Zaeva, koji je konsolidovao stanku izlažu?i opasnosti i sebe i svoju porodicu.

Dve godine je trajao sukob sa režimom – i na politi?koj sceni, i na ulicama, i u medijima – što je rezultiralo dramati?nim ulaskom me?unarodne zajednice u taj sukob. Proces promene režima od autoritarnog ka demokratskom izveden je u periodu od godinu i po dana. Makedonski slu?aj je pokazao da je autoritarni režim mogu?e srušiti relativno mirnom tranzicijom.

Omer Karabeg: Kakav je odnos rukovodstva Srbije prema novoj vlasti u Makedoniji?

Zoran Živkovi?: Naj?udnije je to što je velika podrška Srbije Gruevskom po?ela kada je ve? bilo jasno da on gubi izbore. Vu?i?u i njegovim partnerima je žao što je došlo do promene vlasti u Makedoniji zato što je vlast Gruevskog bila sli?na ovoj vlasti u Srbiji. To je autoritarni populizam, gde se stvaraju mitovi, gde se na dnevnoj bazi laže i manipuliše brojkama o broju zaposlenih i privrednom rastu. U Srbiji se danas laže kao što se u Makedoniji lagalo za vreme prethodne vlasti.

Hteo bih da vas ispravim. Smena nedemokratske vlasti u Makedoniji nije prvi primer da autoritarna vlast može da bude promenjena na izborima. Prvi takav primer imali smo 2000. godine kada je oboren režim Slobodana Miloševi?a. On je pobe?en na izborima, a 5. oktobar je bio mirna demonstracija gra?anske volje koja je pomogla Miloševi?u da na?e vrata i da iza?e iz svog kabineta.

Špijun u Sobranju

Omer Karabeg: Aprila ove godine, tokom upada pristalica Gruevskog u zgradu makedonskog Sobranja da bi spre?ili konstituisanje parlamenta, u zgradi je bio i Goran Živaljevi?, oficir Bezbednosno-informativne agencije Srbije. Srpske vlasti nikada nisu objasnile šta je on tamo tražio.

Ljubomir Fr?koski: Cela ta serija srpskih postupaka prema krizi u Makedoniji bila je konfuzna. Makedonija je uvek bila popustljiva prema pritiscima iz Srbije zbog istorijskih relacija i ose?anja bliskosti izme?u dva naroda. Zbog toga niko to nije tretirao kao nekakvu veliku aferu. Zatim je usledilo povla?enje osoblja srpske ambasade iz Skoplja. Nikome nije bilo jasno šta se u stvari desilo i zbog ?ega je to ura?eno. Ta serija konfuznih poteza ukazuje na nesnalaženje srpske vlade kada je došlo do promene vlasti u Makedoniji i na njenu nelagodnost zbog toga što se to desilo. Iako je Makedonija mnogo manja zemlja, ona je kao kristalna kugla u kojoj možete videti kako bi izgledao pad Vu?i?evog režima koji, kada se pogleda u ogledalo, sam sebi izgleda ogroman i super mo?an.

Srbija je zemlja rastrzana izme?u prošlosti i budu?nosti, izme?u Istoka i Zapada, izme?u tradicionalnog i modernog, a Vu?i? je sve to zajedno u dvometraškom izdanju. To je nama koji gledamo sa stane savršeno jasno. Makedonski primer pokazuje da je cena koja se pla?a za obnovu demokratije – nakon što je autoritarni režim ukrao drzavu – veoma velika. Problemi koje mi sada imamo sa sudstvom i medijima govore o produženoj agoniji. To su džepovi režima koji ga brane i posle njegovog pada kao da se radi o njihovim životima – tako da procenjujemo da ?e proces degruevizacije trajati najmanje godinu dana. U kulturi i u obrazovanju još i duže.

Omer Karabeg: Vratimo se špijunskoj aferi. Da li je makedonska vlada ikada od Beograda dobila objašnjenje o slu?aju Živaljevi??

Ljubomir Fr?koski: Dobila je nekoliko re?enica odgovora. Navodno je Živaljevi? imao odobrenje savetnika za bezbednost makedonskog predsednika. Ali upravo ta veza izme?u srpskih bezbednjaka i raznih naših savetnika u vrhovima vlasti govori o vezi dva režima. Na kraju je Srbija povukla Živaljevi?a i onda se to zataškalo.

Kao kod Nuši?a

Omer Karabeg: Gospodine Živkovi?u, šta je oficir srpske tajne službe tražio u makedonskom parlamentu u vreme obra?una pristalica Gruevskog sa novoizabranim poslanicima?

Zoran Živkovi?: Da kažem narodski – tražio je ?avola. Bilo je to potpuno neprikladno i mesto i vreme za prisustvo predstavnika srpske obaveštajne agencije. Ja znam Živaljevi?a, on je bio zamenik šefa Bezbednosno-informativne agencije u vreme kada sam bio premijer. On to sigurno nije uradio na svoju ruku, morao je da posluša nalog iz Beograda. ?ak se, koliko se se?am, tamo i slikao što još više obesmišljava celu stvar. To je ono kao kad kod Nuši?a tajni agent štampa vizit kartu na kojoj piše tajni agent. To je verovatno bio nekakav pokušaj Beograda da pomogne režimu u Makedoniji da sa?uva vlast.

Ali to je bilo potpuno besmisleno i apsolutno nepotrebno kao i mnoge stvari koje je Vu?i? radio poslednjih nekoliko godina. Takva je bila i njegova poseta groblju u Srebrenici, takve su bile i njegove sva?e sa Hrvatima. To je estradno vo?enje spoljne politike kako bi se pokazala snaga i mo? Srbije, ali još više navodna mo? Vu?i?a kao lidera na Balkanu koji se pita za sve i koji odlu?uje o svemu.

Omer Karabeg: Nakon ove afere vlada Srbija je nastavila da zateže odnose sa Skopljem, pa je došlo do jednog neverovatnog poteza, koji ste i vi, gospodine Fr?koski pomenuli. Naime, krajem avgusta Srbija je povukla osoblje svoje ambasade iz Skoplja pod optužbom da ga makedonske službe špijuniraju i prisluškuju. Da li je vlast u Srbiji iznela dokaze za tu tvrdnju? Šta je stajalo iza tog poteza?

Ljubomir Fr?koski: Mislim da je to bila reakcija na gubljenje pozicija koje je Vu?i? imao kod prethodne vlasti u Makedoniji, kao i zbog sporazuma o dobrosusedskoj saradnji koji je Zaev potpisao sa Bugarskom. Taj sporazum je iznervirao Vu?i?evu vlast.

Politi?ka glupost

Omer Karabeg: Gospodine Živkovi?u, šta je trebalo Vu?i?u da pravi tako dramati?an potez i da povla?i osoblje ambasade iz Skoplja? To nije mala stvar – povla?i se celokupno osoblje ambasade kao da ?e sutra izbiti rat sa Makedonijom.

Zoran Živkovi?: Nije baš kao uo?i rata, ali je blizu toga. To je još jedan od onih poteza o kojima sam ve? govorio. Podsetio bih da je pre skoro pola godine, kada je francuski sud odbio da Srbiji izru?i Haradinaja, Vu?i? zabranio državnim službenicima da službeno putuju u Francusku. Tada sam kao poslanik u Skupštini Srbije postavio pitanje – koji su efekti toga što srpski službenici tri meseca nisu išli u Francusku. Da li se nešto promenilo, da li smo ostvarili neku pobedu, da li je Haradinaj izru?en Srbiji? A u me?uvremenu, dok je još trajala ta zabrana, Vu?i? je u Haradinaju prepoznao svog ratnog druga i po?eo s njim da sara?uje tako što je naterao Srbe u kosovskom parlamentu da glasaju za njega kao premijera.

Ovo povla?enje osoblja ambasade iz Skoplja i njihovo vra?anje za pet-šest dana može se nazvati samo politi?kom glupoš?u, mada je to u provladinim medijima u Srbiji prikazano kao snaga, mo?, odlu?nost i tako dalje. Da li službe svake zemlje obaveštajno prate diplomatska predstavništva drugih zemalja? Naravno da prate, to se radi u celom svetu, to je opštepoznata stvar. I srpske službe prate šta se dešava po stranim ambasadama, jer to je deo obaveštajne i kontraobaveštajne delatnosti. To se radi i u Makedoniji, i u Danskoj, i u Burkini Faso – i svugde u svetu. I to se zna. Nije to nikakva tajna, niti se to smatra zabranjenom delatnoš?u. Prema tome, taj skandal oko povla?enja osoblja srpske ambasade iz Skoplja bila je jedna amaterska, balkanska, operetska predstava – sa falširanjem, lošim muzi?arima, lošim dekorom i besmislenim libretom – sve u ime toga da se navodno pokaže snaga Srbije.

Omer Karabeg: U jeku afere oko povla?enja osoblja srpske ambasade iz Skoplja srpski mediji bliski režimu lansirali su jednu zaista neverovatnu pri?u – da se novi makedonski premijer Zoran Zaev sprema da optuži Srbiju kako želi da organizuje državni udar u Makedoniji. Ti mediji su pisali da makedonske službe planiraju da naoružane Albance, obu?ene u srpske uniforme, pošalju na makedonsku teritoriju, što bi poslužilo Skoplju da optuži Srbiju kako organizuje oružanu pobunu na makedonskoj teritoriji. Kako je Makedonija reagovala na tu suludu pri?u?

Ljubomir Fr?koski: Mislim da je to ipak bila marginalna pri?a. Prekrupne se stvari kod nas dešavaju nakon pada režima Gruevskog – da bi neko mogao da nam proda takvu aferu. Ta vrsta pri?a danas teško prolazi. Ljudi su siti permanentnog zastrašivanja, siti su pri?a o zaverama protiv Makedonije iza kojih stoje me?unarodna zajednica, Soroš, liberali – i šta ti ja znam ko. Zbog toga je ta afera prošla gotovo neprime?eno.

Albanci u srpskim uniformama

Omer Karabeg: Kome je u Srbiji bila potrebna ta pri?a i da li je iko u nju poverovao?

Zoran Živkovi?: Na vašu sre?u, ni vi gospodine Karabeg, ni moj sagovornik gospodin Fr?koski, niste u prilici da svakodnevno gledate šta režimski mediji pišu, snimaju i objavljuju. Ta pri?a o Zaevu koji preobla?i Albance u srpske uniforme samo je epizoda u nizu besramnih tekstova. Svakog dana imate harangu protiv ljudi iz opozicije o kojima se izmišljaju najgore laži. Onda slede tekstovi o snazi i mo?i Srbije. Ovih dana imali smo pri?u o šest ruskih migova, starih otprilike 30 godina, koji podižu Srbiju na pijedestal najmo?nije nacije u ovom delu Evrope, a tih šest migova ne?e mo?i da polete još najmanje godinu i po dana, ako ikada polete.

Govori se o Vu?i?evim specijalnim vezama sa mo?nicima sveta – prakti?no ni predsednik Sjedinjenih Ameri?kih Država, ni predsednik Rusije, ni predsednik Kine, ne može da ode na spavanje, a da pre toga ne upita – kako je Vu?i?, šta je danas dobroga uradio. To je režim koji je svoju politiku sveo na najniži nivo rijaliti programa. I sigurno da ima pacijenata koji tim pri?ama veruju. ?estitam Makedoncima što su uspeli da se izbore sa jednim takvim zlom. Mislim da je sada red na nas u Srbiji. Nadam se da ?e beogradski izbori koji su pred nama biti – ako ne kona?an obra?un sa Vu?i?evim režimom – onda bar prvi korak u izgradnji društva u kome ?e vlast imati normalne odnose i sa svojim gra?anima i sa susedima.

Omer Karabeg: Po nekim mišljenjima Srbija je sve ovo radila da bi izvršila pritisak na Makedoniju da ove godine ne glasa za prijem Kosova u UNESCO, mada Kosovo uopšte nije podnelo zahtev za prijem.

Ljubomir Fr?koski: Stav novog makedonskog rukovodstva bio je da ?e po tom pitanju imati neutralan stav zbog odnosa sa oba suseda – i sa Srbijom, i sa Kosovom. Pošto Kosovo ove godine nije zatražilo prijem u UNESCO, za sada smo pošte?eni takvih odluka. Ali mislim da ?e i ubudu?e Makedonija zadržati neutralan stav.

Peva? Ivica

Omer Karabeg: Posebno agresivan u kampanji protiv Makedonije bio je ministar inostranih poslova Ivica Da?i? koji je u jednom trenutku zapretio da bi – ako Makedonija glasa za prijem Kosova u UNESCO – Srbija, koja je Makedoniju priznala pod njenim ustavnim imenom, mogla da promeni stav i da je ubudu?e naziva Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, kao što to zbog Gr?ke ?ine mnoge ?lanice Evropske unije. Koliko je ozbiljna ta pretnja?

Zoran Živkovi?: Ivica Da?i? je u poslednjih nekoliko godina poznat kao interpretator narodnih pesama iz celog regiona – što bosanskih sevdalinki, što izvornih srpskih, što novokomponovanih. Verovatno mu loše idu makedonske pesme, pa onda ima loš odnos prema Makedoniji. U poslednje vreme mnogo bolje mu idu bosanske i turske pesme. Ali da se ne šalim oko ozbiljnih stvari. Vidim da Makedonija u pregovorima sa Gr?kom i u pregovorima oko svojih integracija u EU i NATO pakt i sama razmišlja o promeni svog imena.

A pretnja Ivice Da?i?a da bi Srbija mogla promeniti stav prema imenu Makedonije je potpuno besmislena. To bi bilo skakanje u usta samom sebi, jer je Srbija u vreme kada su na vlasti bili Da?i?evi socijalisti i Vu?i?evi naprednjaci – samo u radikalskim dresovima – priznala Makedoniju pod imenom Makedonija. Da li ?e Kosovo u?i u UNESCO, da li ?e u?i u Interpol, šta ?e Makedonija da odlu?i o svom imenu – sve su to važne stvari, ali za Srbiju je mnogo važnije da ima normalno društvo u kome postoji vladavina prava i u kome kriminalci ne?e biti u vlasti i pored vlasti – nego u zatvoru. Da?i?eva pretnja je potpuno besmislena, kao i povla?enje službenika iz skopske ambasade, kao i prisustvo predstavnika naše bezbednosne službe u makedonskom parlamentu u trenutku kada pristalice Gruevskog pokušavaju da se obra?unaju sa novoizabranim poslanicima. Nažalost, besmisao vlada Srbijom poslednjih pet godina i to ostavlja jako loše i teške posledice na srpsko društvo i srpsku državu.

Ljubomir Fr?koski: Da?i?eve pretnje su nam zadnja rupa na svirali. Pre svega zbog toga što su nas ?ak 132 zemlje priznale pod našim ustavnim imenom. Taj kapital koristimo u pregovorima sa Gr?kom. Kada do?emo do rešenja, a približavamo se tome, ono što misli Srbija o našem imenu ne?e imati zna?aja. Znate, ova Da?i?eva pretnja je kao da idete u ?etnike 1945. godine. Iako je to gest kojim pokušavaju da nas povrede, to nema nikakvog zna?aja za nas, možemo s tim živeti.

Omer Karabeg: Premijer Zaev vrlo smireno reaguje na ovo što radi vlast u Srbiji. On se ?ak izvinio Vu?i?u zbog jedne svoje izjave da su Srbi i Makedonci bratski narodi, ali da je u Srbiji na vlasti nacionalisti?ko rukovodstvo. Sa srpske strane su stizale mnogo teže izjave, pa se niko nije izvinjavao. Zašto se Zaev izvinjava?

Ljubomir Fr?koski: Zaev je politi?ar druga?ijeg kova. U pomenutoj stvari on je mekši, a tvr?i je tamo gde treba. U sukobu sa režimom Gruevskog pokazao je ?vrstinu kakvu nisu imali ni njegovi prethodnici na levici – Branko Crvenkovski i Kiro Gligorov. Njegovo izvinjenje Vu?i?u ovde nikome nije smetalo. Niko to nije tretirao kao nešto ponižavaju?e. Naprotiv. Odnos prema Srbiji u Makedoniji uvek je bio mekši, ?ak i u situacijama kada to baš i nije bilo u saglasnosti sa našim nacionalnim interesima.

Beogradski scenario

Omer Karabeg: Vu?i? je tokom svoje predsedni?ke kampanje u prole?e ove godine stalno ponavljao da opozicija želi da izazove makedonski scenario, a to po njemu zna?i izazivanje nemira i nereda. Zašto se Vu?i? boji makedonskog scenarija, kada ima apsolutnu vlast u Srbiji?

Zoran Živkovi?: Zato što makedonski scenario zna?i da gra?ani na izborima oteraju sa vlasti jedan nenarodni, autoritarni režim. Vu?i? se toga plaši. Vu?i? govori o nemirima u Makedoniji, ali to je kozmetika u odnosu na nemire koje je Vu?i? izazivao u Srbiji i kada je bio vlast devedestih godina i kada je bio opozicija po?etkom dve hiljadite. Me?utim, stvarna opasnost za njega je beogradski scenario, a to zna?i da bude pobe?en na izborima i da, ako pruži otpor promeni vlasti, dodatnim radovima slobodnih gra?ana bude oteran iz svoje kancelarije – kao što je to bilo 5. oktobra – i ode da radi nešto što zna.

Nadam se da i tako nešto postoji. Vu?i? nije pri?ao samo o makedonskom scenariju, pri?ao je i o rumunskom i još nekim scenarijima, ali ga nešto ne vi?am po pozorištima, tako da ne mislim da je on neki ekspert za scenarija. I da se malo našalim, mislim da on ima veliki problem sa predsednicima stranaka i politi?kim liderima koji se zovu Zoran. Imao je problem sa ?in?i?em, ima problem sa mnom, a sada i sa gospodinom Zaevom. Šalu na stranu, politika koju on vodi je na nervnoj bazi. Ja sam i formalno u parlamentu podneo predlog zakona po kome bi za ljude, koji žele da rade u državnoj upravi, bio obavezan lekarski pregled. Taj test bi morali da pro?u svi kandidati za poslanike, ministre, premijera i predsednika države – da ne bismo ponovo došli u situaciju da imamo vlast kakvu imamo danas.

Ljubomir Fr?koski: Autoritarni vladaoci se boje svakog scenarija njihovog rušenja. Oni nisu spremni da idu u opoziciju, oni se toga boje, taj strah je permanentan i zato stalno pri?aju o zaverama. Oni nikome ne veruju, ?ak ni svojim najbližim saradnicima. To pokazuje makedonski slu?aj. Od 20.000 ljudi koji su prisluškivani polovina su bili ?lanovi vladaju?eg VMRO-a.

Cela vlada bila je prisluškivana. To je ta paranoja koja je sve ve?a što je vlast autoritarnija. Takva vlast ne stvara stabilnost, ve? fikciju stabilnosti. Takav režim nema stabilnu potporu, on se ne zasniva ni na kakvim vrednostima, to je režim jednog ?oveka i grupe oko njega. Zato se on i ruši kao kula od karata.

(Omer Karabeg, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!