ZORAN ŽIVKOVIĆ: Cirkus sa Statutom uplašio i radikalizovao javnost

30 Nov 2009

Bivši premijer Srbije Zoran Živković upozorava da je zbog načina na koji se već trinaest meseci vodi polemika o vo…

zivkovic_zoran.jpgBivši premijer Srbije Zoran Živković upozorava da je zbog načina na koji se već trinaest meseci vodi polemika o vojvođanskom Statutu, a posebno tokom poslednjih šest meseci, povećan broj unitarista i broj independista i u Vojvodini i u celoj Srbiji. U intervjuu za portal www.autonomija.info Živković je ocenio da je to što su stavovi građana radikalizovani direktna posledica “cirkuskog načina vođenja politike u ovoj zemlji, a posebno kad je u pitanju ozbiljna tema kao što je to Statut Vojvodine”.
– Do pre šest meseci u pokrajini je svega jedan do dva procenata ljudi razmišljalo o mogućnosti da Vojvodina bude nezavisna država. A po najnovijim istraživanjima, koje sam imao prilike da vidim, taj procenat porastao je na deset posto. S druge strane, u centralnoj Srbiji, pre svega, ali u Vojvodini, udvostručen je i broj onih koji su za unitarnu Srbiju, odnosno protiv decentralizacije Srbije i za smanjenje i postojećih nadležnosti Vojvodine. A takvi rezultati posledica su straha koji je stvoren kod ljudi političkim metodama koje su prezentovane građanima tokom ove duge polemike o vojvođanskom Statutu – ističe naš sagovornik.

Da li su vladajuće stranke u skupštinskoj raspravi pomogle građanima da shvate u čemu je smisao Statuta Vojvodine, ili su argumenti koje su mogli da čuju podgrejali već postojeće dileme o tom aktu?
– Ne postoji jasna slika o tome ne samo kod građana Srbije, nego kod 90 posto našeg političkog establišmenta. Siguran sam da predsednici opština Lebane, ili Kruševca ili Užica malo znaju o tome šta se dešava sa Statutom Vojvodine. Šta to donosi Vojvodini, i da li je to put ka decentralizaciji ili put ka secesiji. Naravno da je ovakav pristup tom problemu koji se sveo na svađu, na raspravu preko medija, koja se potom u parlamentu svela na gađanje cipelama – doveo do toga da se ova tema, koja je inače jako važna za budućnost Srbije i za proces decentralizacije, koristi za izazivanje gneva građana. Njima se ne objašnjava ništa, već se samo podgreva negativno raspoloženje.

Kome ide u prilog da pobuđuje ta negativna raspoloženja i strahove kod građana?
– Pa, neodgvoornim političarima, jer onda oni mogu da se nametnu kao neko ko će svojim nadnaravnim moćima da spreči otcepljenje, ili pak unitarizaciju, zavisi od trenutne poterbe i s koje strane se gleda. Tako od sebe mogu da prave heroje koji spašavaju državu od ove ili one pošasti. Od jedne ozbiljne teme napravljen je cirkus, te su građani koji ne žele da žive u cirkusu nego u uređenoj zemlji, zaista uplašeni, zbog čega se radikalizuju i njihovi politički stavovi. Jedni u strahu od toga da se Vojvodina ne otcepi, a drugi u strahu od ukidanja autonomije – građani radikalizuju stavove i postaju još više konfrontirani.

Da li se zbog tog straha dovode u pitanje i ambicije drugih delova Srbije da se formiraju kao administrativni regioni?
– Treba najpre videti šta prakitčno ovaj Statut donosi Vojvodini. Po mom sudu, tu nema nikavih suštinskih promena na bolje kad je reč o životu građana pokrajine. Zapravo se radi o prebacivanju ili detaširanju dela političke moći iz Vlade Srbije u Izvršno veće Vojvodine. Naravno da Vojvodina treba da ostvari svoju autonomiju do nivoa koji garantuje razvoj Vojvodine, a ne ugrožava državnost Srbije. I građani Vojvodine treba da osete da ta decentralizacija njima donosi nove mogućnosti. A kad je reč o ostalim delovima Srbije, zbog atmosfere stvorene u raspravi o Statutu pojačan je njihov negativan odnos prema Vojvodini. I to će na duži rok, možda na celu deceniju, da napravi ili pak obnovi jednu staru podelu u Srbiji na Vojvođane i na ove druge. Smatram da, uz to, nije ni realno sprovođenje regionalizacije u drugim delovima Srbije. Regioni su, naime, posledica tradicije kakvu u Srbiji ima jedino Vojvodina. Vojvodina ima istorijsku autonomiju, što je slulčaj i sa većinom regiona u Evropi. Srbija, međutim, nikad nije imala ni minimum regionalne samouprave, već je imala jedino maksimalan stepen lokalne samouprave. I na toj platformi treba sprovoditi proces decentralizacije u Srbiji.

Ne delite uverenje nekih poltičkih aktera da vojvođanski Statut otvara prostor i za ubrzanje procesa decentralizacije u Srbiji?
– Ovo što se dešava sa Statutom Vojvodine u stvari je redistribucija političke moći u okviru političke oligarhije, od čega ni građani Vojvodine ni građani ostalih delova Srbije neće imati puno koristi. A prvi korak ka decentralizaciji bio bi sprovođenje ustavne obaveze da se vrati imovina gradovima i opština u Srbiji, kao i pokrajini Vojvodini. To je proces koji će, čini mi se, mnogo teže ići. Jer, možda je beogradska politička elita spremna da simbolično prebaci deo svojih nadležnosti Vojvodini, ili nekom drugom delu Srbije, ali će mu teško prepustiti i mehanizme za realizaciju tih nadležnosti, a to su imovina i novac. Dakle, prave decentralizacije u Srbiji neće biti sve dok i Vojvodina i sve opštine i gradovi u Srbiji ne dobiju svoju imovinu.

(www.autonomija.info)

Podelite ovu stranicu!