ZORAN STOJILJKOVIĆ: Saša Janković bi mogao biti dobar predsednički kandidat

13 Sep 2016

Opozicija mora da nađe kandidata koji je "relativno poznat i čije prihvatanje mora da bude dosta veliko, makar na nivou preko 20 odsto glasova"

Politi?ki analiti?ar Zoran Stojiljkovi? u Intervjuu nedelje RSE kaže, izme?u ostalog, da opozicija u Srbiji mora da na?e kandidata koji je “relativno poznat i ?ije prihvatanje mora da bude dosta veliko, makar na nivou preko 20 odsto glasova, a objedinjavanje u opozicionim blokovima da bude toliko zna?ajno da prevazi?e me?usobne razlike”.

Ove re?i Stojiljkovi?, ina?e profesor Fakulteta politi?kih nauka u Beogradu, isti?e povodom ideje nekoliko opozicionih partija, mahom nastalih iz nekadašnje Demokratske stranke (DS) da na predstoje?im, predsedni?kim izborima u Srbiji, podrže zajedni?kog kadnidata.

Za tu ulogu, dodaje naš sagovornik, dobar izbor bio bi sadašnji Zaštitnik gra?ana, Saša Jankovi?.

Što se aktuelnog predsednika Tomislava Nikoli?a ti?a, ili ?e od premijera Aleksandra Vu?i?a dobiti podršku za kandidaturu na tim izborima ili ?e “oti?i da se bavi svojim hobijima”, navodi Zoran Stojiljkovi?.

RSE: Da li opozicija, koja je prili?no oslabljena poslednjih godina, na ovim predsedni?kim izborima ima šansu da povrati nekakvu politi?ku mo? ukoliko zajedno podrži jednog kandidata?

Stojiljkovi?: Hajde da iza?emo sa pretpostavkom. Tu ima, uslovno re?eno, dva ili tri “ako”. Ako, recimo, vladaju?a stranka nema dovoljno jakog kandidata, koji može da bude blizu izborne pobede u prvom krugu, i ako je to otvoreno pitanje, a za sada jeste, jer Nikoli?ev rejting pada. Ako objedinjavanje u opozicionim blokovima bude toliko zna?ajno da gotovo prevazi?e sve me?usobne opozicione razlike, sem one koja je nenadoknadiva.

Ugodna pozicija vlasti, trenutno, nije samo u njenoj snazi i izbornom uticaju, pa onda još u nadproporcionalnom mestu poslanika, nego i u tome što ona ima bipolarnu opoziciju.

Zna?i, evrofobi?ari, Dveri i Radikali, su ?esto dalje od drugog dela opozicije, nego što su u odnosu na samu vlast ili njene delove, tako da je vrlo teško o?ekivati da se neko objedini oko kandidata koji ima otvoreno pitanje – da ili ne evropske integracije.

Uvek možete da ra?unate na nekih deset ili 15 posto glasova koje ?e povu?i kandidati ove vrste opozicije, ove suverenisti?ke ili evrofobi?ne, koji ne?e, ni u drugom krugu, glasati za kandidata vlasti, sem možda takti?kog dogovora da se kandidat Srpske napredne stranke (SNS) obori po svaku cenu. To su neke pretpostavke.

Ono što je temeljno jeste – da li je mogu?e da kvantum potencijalnih glasova, uz visoku motivaciju, može da dovede bilo kog objedinjenog predstavnika opozicije, ove demokratske, proevropske, do recimo drugog kruga i eventualne pobede.

RSE: Prvo treba da na?u kandidata koji ?e da ih ujedini… Da li je rešenje u nestrana?koj li?nosti? Da li je to jedino gde bi svi mogli da daju podršku jednom kandidatu?

Stojiljkovi?: Nikad ne može ?ovek dovoljno da ceni uticaj medija i istraživanja javnog mnjenja na ovu vrstu personalizovane politike. Tu se prosto traži kandidat, ne kandidatkinja, jer smo takvo društvo, koji može da ima neko pozitivno brojanje koje nadilazi užu partijsku familiju ili pojedina?nu stranku, na koga dobro referira, ili nema naro?ito ništa protiv, i ovo bira?ko mnjenje, od otprilike polovine gra?ana Srbije, koji jedva da znaju nešto o politici ili ih politika užasno nervira.

RSE: Govori se o Saši Jankovi?u. U medijima, barem onima bliskim vlasti, ?esto je napadan, što je dovelo i do ocena da on deluje kao ve?a opozicija vlasti od one prave politi?ke, odnosno da vlast ima ve?i strah od njega. Ima li osnova za takva tuma?enja?

Stojiljkovi?: Prva stvar je da morate da izvu?ete nekoga ko je relativno poznat i ?ije prihvatanje mora da bude dosta veliko, makar na nivou preko 20 odsto glasova, koje taj kandidat minimalno mora da dobije, da bi imao šansu.

Zašto ne nekakav strana?ki lider? Hajde da vidimo koji. To mora da bude neko ko je ve? u lideršipu. To mora da bude lider koji ima ve?i rejting nego njegova stranka. Sve su to stranke sa rejtingom od 5-6 odsto, a to bi jako puno delilo i ne bi motivisalo, naro?ito bira?e ne. Zna?i, koga? Boris Tadi? tre?i put? Malo je “pase” bez obzira šta ?ovek može da misli ili ne misli u ?itavoj toj pri?i.

Mislim da ?e to biti hladna vrste procene, da se vidi šta se može dobiti tom vrstom podrške i koliko može da dobije.

Ako se, recimo, radi o vama, da ste vi ta vrsta kandidata, ništa vi ne možete da uradite, bez obzira koliko vas cene, kao što je bio slu?aj sa Bernijem Sandersom u ovim ameri?kim izborima. Možete da motiviše veliki broj volontera, malo nadoknadite taj nedostatak infrastrukture, ali vidite da bez strana?ke infrastrukture teško da možete da se upustite u ozbiljnu igru, koja je igra velikog novca. Nemate kampanje koja se ne broji milionima evri?a. ?ak i u jednoj Srbiji. To traži veliku infrastrukturu, traži rad na mrežama, traži organizovanje medijskih nastupa i traži pristojnu terensku kampanju.

Naravno, po?ela je pri?a ?im se prvi put razgovaralo o predsedni?kim izborima, da to može biti gospodin Saša Jankovi?, za ?iji rad ja imam jako veliko uvažavanje i koji je poziciju zaštitnika gra?ana gotovo sinonimno vezao za sebe. Pokazao je li?nu kuraž i upornost da istera neke stvari koje, ako ?ete koketno da vršite svoju funkciju i da brojite još neki mandat, teško da ?ete raditi.

Koliko se ta vrsta ugleda može nadgraditi, kada idete da dobijete glas, prema onima kojima ste vi dragi, ali imaju još nekog dražeg? Koliko ?e zaista stati ta infrastruktura iza njega? Koliko ?e on biti osetljiv na razli?ite vrste kritika? Mislim da je on svakako ozbiljan kandidat – i svojim dostignu?ima i svojim integritetom i izvesnom dozom umerenosti, koju je pokazao.

RSE: Pre?imo i na potencijalnog kandidata vladaju?e partije. Tomislav Nikoli? se ne izjašnjava da li ?e se kandidovati, barem, kako se izrazio, ‘not yet‘, mada ne krije da bi voleo još jedan mandat. Vu?i? se ne izjašnjava o podršci. Zašto se okleva sa tom podrškom?

Stojiljkovi?: Prosto je to sada stvar prora?una. O?ito je da niko više ne ulazi prevremeno u trku. O?ito da niko ne definiše tu poziciju i niko ne zauzima startnu poziciju pre nego što igra bude otvorena ili raspisana. Sada je to stvar nekih kalkulacija, o kojima možemo samo da naga?amo. Pitanje je šta ?e biti.

Ovaj proces za SNS je otvoren. Imam ose?aj da bi vrh SNS-a, pogotovo premijer Vu?i?, najviše voleo da je promenjen Ustav i da smo mi prešli na predsednika biranog u parlamentu, a ne neposredno od gra?ana, što bi onda relaksiralo poziciju vladaju?e ve?ine i malo više dalo pozicije i snage Vladi i premijeru. Ali, o?ito je da ?emo mi ovu trku igrati po starim pravilima.

Nikoli? je neko ko je svojevremeno bio mentor Vu?i?u. Mislim da smo svi pomalo zaboravili na jedan, ne tako kratak vremenski period, u kome je Nikoli? formirao SNS i u kojem je dosta dugo ?ekao Vu?i?a da se opredeli. Šta god mi mislili o njegovom predsednikovanju, ?injenica je da ?e on biti upam?en po jednoj jako pozitivnoj stvari. To je prvi predsednik koji je, kada je postao predsednik, ostavio šefovanje nad svojom strankom i ušao u dosta visok rizik. Uspostavio je neko pravilo kojeg ?e se, nadam se, držati i slede?i predsednici. Sada naravno treba videti šta su projekcije njegovog rejtinga.

O?ito da on ne uživa jednodušnu podršku unutar stranke, da unutar stranke postoje visoko pozicionirani koji imaju dosta rezerve prema poziciji Tomislava Nikoli?a i još jednog njegovog petogodišnjeg mandata. S druge strane, naravno – uz to što se to pegla, što se to razvija, kao recimo kada smo se kao klinci igrali dobrog i lošeg policajca – da se njegovo vi?enje regionalne i spoljne politike, pa delom i unutrašnje, u izvesnoj meri razlikuje od politike gospodina Vu?i?a.

RSE: Da li je to priroda njihovog razdora, o kome se govori?

Stojiljkovi?: Mislim da postoje neke vrste razlika. Postoje promene odnosa mo?i i pozicija, ali mislim da svako misli o nekoj vrsti efekata kojim to postiže. Vi ovde imate termin oceubica za onoga ko recimo, uz ne?ije mentorisanje i podršku, do?e u neku poziciju, a posle ga obori. To je nešto što niko ne želi da ima kao optere?enje.

Osim toga, ta vrsta kontinuiteta, razgovora i dogovaranja, to je nešto što temeljno žele da ostave i Vu?i? i Nikoli?. Mislim da ?emo mi pre videti aranžman u kome ?e Nikoli? biti podržan ili ?e Nikoli?, posle razgovora, odustati i oti?i ?e da se bavi sopstvenim poslom, porodicom i hobijima, nego što ?emo gledati neku vrstu otvorenog razdora.

Za ovu moju generaciju iz pedeset i neke godine, koja je prešla šezdesetu, sa pozicija koje su više savetni?ke, nego operativne, imamo jednu ve?u dilemu. Šta je to, u stvari, SNS?

RSE: U kom smislu?

Stojiljkovi?: SNS je, po profilu njegovog bira?kog tela, to nam osnovna istraživanja govore, to su ljudi koji su pre za plansku, nego za tržišnu ekonomiju. Koji su evroskepti?ni, koji EU doživljavaju kao trgovinu. Kad se ve? mora, valjda ?e od toga biti neke koristi. Struktura bira?kog tela, njihovog raspoloženja i motiva da budu tu, je vrlo raznorodna.

Uvek volim da pitam ljude – koja je to najbrojnija organizacija u Srbiji? Nije ni sindikat, a nisu ni svi sindikati zajedno. Nije ni Udruženje poljoprivrednika, nisu ni udruženja malih i srednjih privrednika. To je SNS.

SNS tvrdi, po njihovim izvorima, da ima 700.000 ?lanova. Da li su oni svi došli zbog koncepta? Da li su oni svi u?itali svoje poverenje u lik i delo Aleksandra Vu?i?a, pa ga prate zato što veruju da on zna gde nas vodi? Ili tu ima i mnogo uzajamne ra?unice.

Ovde u Srbiji se, kroz mehanizme klijentelizma i povezivanja, ne raspore?uju samo klju?ne pozicije. Ovde se svako radno mesto, do portira bukvalno, partijski pokriva.

Ne znam šta je SNS. Uveren sam, pošto vrlo cenim njegovo ume?e i na nekoliko detalja sam shvatio koliko Aleksandar Vu?i? razume izbornu metodologiju, istraživanja i sve ostalo… da je on ovog problema isto tako duboko svestan.

On ima stranku koja je nedovoljno profilisana, koja je prakti?no njegovim autoritetom – njegova, ali koliko se njegovo najbliže okruženje, i cela stranka, odri?e sopstvenog mišljenja u njegovu korist?

Zamamne su mi situacije u kojima oni kažu “Mi ne volimo da se na?emo sa SPS-om, mi ne bismo voleli ovo”, ali o tome ?e odluku doneti Aleksandar Vu?i?. Ta vrsta držanja stoji dok vi dobijate izbore i vlast i delite tantijeme. To smo videli i kod Demokrata. Šta misli Aleksandar Vu?i?, šta ?e se desiti na prvoj krivini, ako do nje do?e? Kako ?e reagovati ti koji mu najviše aplaudiraju? Mislim da je on duboko svestan toga i da on prakti?no ovim i profilira svoju stranku.

RSE: Nije novost, da Vu?i?, prema istraživanjima, kao li?nost, uživa daleko ve?u popularnost od svih ostalih politi?ara i eventualnih kanidata za predstoje?e predsedni?ke izbore. U politi?kom sistemu, kakav je kod nas u Srbiji, teško je me?utim o?ekivati da bi neko prepustio premijersku poziciju i sam se kandidovao na predsedni?kim izborima. Koliko je mogu?e, i koliko je teško, preneti sopstvenu popularnost na kandidata koga podržavate? Miloradu Dodiku to nije uspelo, na kraju se sam kandidovao…

Stojiljkovi?: Vi ulazite u svesni rizik. Naravno da se ta vrsta podrške u velikoj meri prenosi. Onda kada budu male razlike u procentima igrale ulogu i tamo gde se proceni da je mogu? drugi krug, to može da bude dosta veliki rizik jer recimo, oni koji cene vas, ne?e apsolutno pokorno i poslušno slediti vaš izbor.

Sada je sve ovde neka vrsta izborne aritmetike i neka vrsta prognoza. Prakti?no je prognoza ko otprilike može, koliko vlasti i podrške da dobije u prvom krugu i koliko ?e iskrena biti podrška. Šta ?e raditi oni koji iza?u sa kandidaturom u prvom krugu – ho?e li vam ostati verni, pa podržati vašeg kandidata i u drugom krugu ako ostanu u koaliciji sa vama, ili ?e prosto blokirati i opstruisati vašeg kandidata?

Opozicija, demokratska i proevropska, mora da traži kandidata koji može da ide na preko 20 odsto. Ne može da ra?una, sigurno u prvom krugu, a teško i u drugom na ono bira?ko telo koje je protiv evropskih integracija. Tu neko može da se zaleti pre na nestrana?ku li?nost, nego na strana?kog lidera. A SNS treba da napravi izbor prema kome ne?e biti rezervisani glasa?i Rasima Ljaji?a i Ivice Da?i?a, koji ?e, izgleda, biti kandidati.

RSE: ?ini se da je vlast u Srbiji u stalnoj trci sa izbornim terminima, te izbegavanju da se efekti nužnih mera koje sprovodi odraze na njen rejting. Sada se približavam predsedni?kim izborima, ponovo suo?eni sa nužnoš?u smanjenja u javnom sektoru – shodno sugestijama MMF-a. Kolika ?e uloga tih faktora biti u kampanji koja nam predstoji?

Stojiljkovi?: Voleo bih da bude zna?ajna. Po prirodi stvari, ona ne?e biti preterano zna?ajna na predsedni?kim izborima jer to nisu ovlaš?enja predsednika. Oni ?e svi govoriti o svemu i sva?emu, ali najmanje ?e govoriti o tome šta je realna ingerencija predsednika i šta bi predsednik mogao da uradi.

Koje bi on to inicijative pokrenuo? Koje donošenje zakona bi on tražio i uputio na ponovno razmatranje? Šta bi on, u smislu inicijativa i prostora, tamo gde on ima ovlaš?enja, uradio? To bi bila dosta siromašna kampanja. Oni ?e se svi sigurno upustiti u ova velika pitanja, ali ta pitanja se gledaju kroz dres i nao?are formiranih opredeljenja.

Svaka vrsta primedbe na ograni?ene rezultate reformske politike, ili kako god je vi zvali, se može pokriti jednim vremenom – a šta su oni prethodni uradili? Ta vrsta argumentacije onda relativizuje stvari.

Mi nemamo snage, ni u javnosti, uklju?uju?i medije, da otvorimo pri?u o ?injenicama i faktima, kojima nešto priznate, ali otvorite kao problem. ?injenica je da se, hvatanjem za vazduh, posle dugo vremena došlo do nekakvog, kakvog – takvog rasta, ali on nije stabilizovan. ?injenica je da je došlo do pove?anja dugova. ?injenica je da smo mi uravnotežili bilans zemlje i njene finansije, ali na taj na?in što smo stavili ruku u džep obi?nim gra?anima, siromašnima i srednjem sloju.

RSE: Ve? se ?uju strahovanja da bi ta eventualna otpuštanja u javnom sektoru mogla biti po partijskom klju?u. Kakav bi ste vi mehanizam sugerisali kako bi se u tom prostoru uvela kontrola i spre?ilo otpuštanje partijski nepodobnih?

Stojiljkovi?: Ta vrsta pri?e se nekoliko godina valja i uvek se najavljuju racionalizacije. O svemu se govori, a nikada se ne kaže šta bi bio kriterijum. Ne mogu da se ne složim da je javni sektor, u nekim svojim segmentima, nešto malo u zdravstvu i represivnom aparatu, brojniji u odnosu na neke evropske standarde.

Zaposlenost u javnom sektoru se meri prema broju stanovnika. U tom smislu, ?ak i ako imamo 700.000 ljudi zaposlenih u javnom sektoru, to je deset odsto na broj stanovnika. To je manje nego u Francuskoj ili Nema?koj.

Naš problem je što njih ima toliko na uništenu realnu ekonomiju i mali broj u realnom sektoru. Zašto smo deindustrijalizovali zemlju? Zašto mi nemamo industriju i ekonomiju? To je prvo prethodno pitanje na koje vam niko ne daje pravi odgovor.

Slede?e pitanje je da vidimo šta je tu neka vrsta neracionalnosti. Da li nude kvalitetne usluge gra?anima? To je klju?no pitanje. A onda je i pitanje da li je to dovoljno dobro racionalno organizovano? Kada pogledate na pojedina?nim mestima, svi sa pravom kukaju kako njih nema dovoljno, mada ?ete videti da se na pet-šest razli?itih mesta radi manje ili više isto.

Tre?a stvar, na produktivnim mestima, za koja vam trebaju visoko obu?eni i profesionalizovani kadrovi, u administraciji ili u javnom sektoru i privredi, nemate dovoljno ljudi. Uvek imate beskrajno veliki broj, neka se niko ne ljuti na mene, administrativnog ?inovni?kog aparata sa srednjom spremom, koji nema gde da ode. Kada po?nu otpuštanja, prvi dobrovoljno odlaze, i uzmu otpremninu, oni koji negde mogu da na?u drugi posao i da se bave privatnim biznisom. Imate neracionalno mnogo takvih.

Slede?e pitanje je šta ?e biti sa politikom partijskog zapošljavanja? Bojim se da se bez principa da se brane realni poslovi a ne fabrikovana radna mesta, može desiti da posao izgube oni koji su davno došli u te firme, koji su došli kada se nije tražila intenzivno partijska knjižica. Javnost, mediji, profesionalna udruženja, pogotovo sindikati, sada treba da pokažu da li postoje ili ne postoje.

RSE: Koliko se jak otpor može o?ekivati od sindikata?

Stojiljkovi?: Onoliko otpora od strane sindikata koliko oni ozbiljno shvataju situaciju i koliko mogu da ra?unaju na angažman i zaposlenih i nezaposlenih, i podršku ovoga što se zove civilno društvo.

Ne?u da opravdavam sindikalne funkcionere i aktiviste, u koje i sam spadam. I mi smo krivi za neadekvatno reagovanje na situaciju, za nedovoljnu kriti?nost prema novim demokratskim vlastima, koja nama suflira.

Ima tu jedan osnovni problem. Teško je da sindikat postigne puno sa ovolikom nezaposlenoš?u i strahom od gubitka posla. Sa druge strane, hajde da razmišljamo hipoteti?ki, recimo da je toliki broj ljudi ušao i dobio posao partijskom patronažom.

Duboko verujem da jedan broj tih ljudi zna da radi svoj posao, ne bih stavio znak jednakosti izme?u svih. Ako ta partijska patronaža može da vam obezbedi da vi napredujete u hijerarhiji, šta ?e vama sindikat? Ako ste vi ?lan sindikata i istovremeno i ?lan partije, koga ?ete vi da slušate – partijsku direktivu ili sindikalnu solidarnost?

RSE: Deo ste tima za pregovore sa EU. Zaduženi ste za poglavlja koja se odnose na slobodu kretanja, socijalnu politiku, zapošljavanje… Koliko ?e upravo mogu?nost kretanja zna?iti za radnike Srbije?

Stojiljkovi?: Ono što mi treba da radimo na ovom podru?ju je fino nijansiranje izme?u onoga što je logika razvoja i što je razvoj koji je socijalno i ekološki održiv, koji ne ruinira životnu sredinu i koji ne ostavlja bez tih benefita slede?e generacije. Ne smemo halapljivo to da potrošimo, ne razmišljaju?i o drugima. Pokušavamo da uti?emo na to da to bude rast blagostanja za sve i bez drasti?nog rasta nejednakosti i siromaštva. Tu mislim da ?e se sada gradirati i imati mnogo posla.

Mi imamo užasan pritisak da otklonimo svaku vrstu kritika stranih korporacija i poslodavaca pod argumentacijom – šta ho?ete, važno je da dobiju i 200 evra i nema veze ako nemaju perfektne radne odnose i budu malo kinjeni i maltretirani, ako budemo galamili, rastera?emo investitore. Ta logika ?e nas dovesti do toga da ?emo mi u podeli rada biti na onom nivou na kome nam ozbiljne studije, fakulteti i istraživanja ne trebaju. Mi ?emo biti za male poslove, mi ?emo se kretati u ovom nivou u kom jesmo i stalno ?e na nas držati u kompeticiji sa Bugarskom, Rumunijom i sli?nim zemljama.

Mi treba da prihvatimo ta pravila, ali i da imamo neku stratešku viziju šta ho?emo za Srbiju. Ho?emo da bude normalna, pristojna zemlja, sa pristojnom, relativno autonomnom, ali i ograni?enom vlaš?u.

(Ognjen Zori?, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!