ZORAN RADOMAN: Teret krize opet se lomi na Vojvodini

02 Jun 2013

Pokrajinska kasa gubi najmanje 3,5 milijarde dinara

Pokrajinski sekretar za finansije Zoran Radoman izjavio je da će zbog izmena poreskih zakona, kao i pada drugih ustupljenih prihoda Vojvodini, u pokrajinskoj kasi biti 3,5 milijardi dinara manje nego što je planirano u ovoj godini, te da će zato uskoro uslediti i rebalans budžeta APV. Ovaj manjak, prema njegovim rečima, mogao bi biti i znatno veći ukoliko se do kraja godine ne realizuje celokupan iznos predviđen za kapitalni projekat auto-puta između Novog Sada i Rume sa tunelom kroz Frušku goru, planiran u iznosu od 12 milijardi dinara. U intervjuu za portal Autonomija, Radoman je istakao da su ovim u velikoj meri narušene ustavne garancije o finansiranju APV, te poručio da Pokrajina očekuje da joj Republika nadomesti taj gubitak, kako bi se ostvario minimum od sedam odsto za finansiranje njenih nadležnosti.

– Aktuelnim izmenama poreskih zakona koje se odnose na smanjenje poreza na plate sa 12 na dva procenta, pokrajinski budžet će biti zakinut za oko pola milijarde dinara. Uz to, u pokrajinskoj kasi u ovoj godini biće manje sredstava i po osnovu poreza na dobit preduzeća, i to najverovatnije za oko tri milijarde dinara. A izvesno je da ni za kapitalni projekat izgradnje auto-puta sa tunelom kroz Frušku goru neće biti upotrebljeno svih 12 milijardi koje su Zakonom o budžetu predviđena za tu namenu, tako da će i to uticati na narušavanje ustavnih garancija o finansiranju APV. Zato ćemo svakako morati da radimo rebalans budžeta do kraja juna, ali prethodno moramo da vidimo da li će nam Republika nadoknaditi ovaj gubitak sredstava i time ispoštovati Ustav Srbije, koji Vojvodini garantuje sedam odsto iznosa predviđenog u republičkom budžetu – ukazao je Radoman.

Koji su vaši predlozi republičkoj vladi da se ta sredstava nadomeste?
– To može da se uradi iz drugih prihoda Republike, što bi bilo u skladu sa Ustavom i zakonima. A s druge strane, to ne bi značil da se Vojvodina dovodi u povoljniji položaj u odnosu na ostale, jer sedam posto je uvek sedam posto i mi ne tražimo više nego što je to Ustav odredio, već da ravnomerenije delimo teret krize, a ne da se sve lomi preko Vojvodine i lokalnih samouprava. Moguće je da se Vojvodni opredeli odgovarajući deo od akciza koje se ubiru na teritoiji Pokrajine, ili pak direktnim transferima iz republičkog budžeta, a kako bi se obezbedio ustavni minimum. To je sve pitanje tehnike, ako postoji politička volja na republičkom nivou da se ispoštuju ustavne obaveze prema Vojvodini.

Ako se to ipak ne desi?
– Sačekaćemo da vidimo kako će proći rebalans republičkog budžeta. A ako ta sredstva ne dobijemo, sigurno će trpeti one oblasti u kojima smo planirali najveće izdatke, kao što su kapitalna ulaganja, zdravstvo, poljoprivreda…

Kakve su startne pozicije novog Razvojnog fonda Vovjodine u takvim okolnostima?
– Taj Fond praktično je još uvek u fazi konstituisanja. U planu je da se tu, uz postojeći kapital preuzet od Razvojne banke Vojvodine, prenesu i sredstava kojima je raspolagao prethodni Fond za razvoj Vojvodine. Tom dokapitalizacijom promenili bi se postojeći odnosi u pogledu vlasničkih udela Pokrajine i Republike, zbog čega smo republičkoj vladi uputili inicijativu da takođe dokapitalizuje svoj udeo ili da se odluči za smanjenje učešća Republike u Razvojnom fondu APV.

Kojom imovinom Fond raspolaže?
– Sad raspolaže imovinom vrednom oko 6,3 milijardi dinara, a koja uključuje i objekte i potraživanja preuzeta od Razvojne banke Vojvodine. Ta potraživanja se naplaćuje, a imovina se uknjižava, nako čega će biti ponuđena na prodaju. Već imamo interesovanje jednog stranog investitora za glavnu zgradu RBV, koja inače i uknjižena kao vlasništvo Pokrajine, ali je sve još u fazi načelnih razgovora.

Da li će problemi sa RBV biti balast za funkcionisanje Razvojnog fonda?
– Ne verujem da će biti bilo kakvih problema kad Fond počne sa izdavanjem kredita i zajmova, čiji cilj će biti pomoć privredi i otvaranje novih radnih mesta. Uostalom, i kampanja oko RBV očigledno je u funkciji politike i destabilizacije pokrajinske vlasti. To se videlo i i kada je dignuta halabuka zbog Deklaracije o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Vojvodine, gde smo imali neverovatne apsurde da se oni koji pozivaju na poštovanje zakona žigošu kao separatisti.

Šta se dešava sa izradom zakona o finansiranju APV koja je trebalo da bude okončana do kraja juna?
– Predstavnici Pokrajine do sada nisu pozvani ni na jedan sastanka radne grupe koju je formiralo Ministarstvo finansija, tako da možemo da zaključimo da to telo još uvek nije ni počelo da radi. Mi i dalje očekujemo da se taj proces pokrene, s obzirom da su i obećanja resornog ministra prethodno bila da će taj zakon biti usvojen u prvoj polovini ove godine. Naše polazište je tu poznato, a podrazumeva da Vojvodina dobije sopstvene prihode i sopstvenu poresku administraciju, te da se od ubranih prihoda u Pokrajini zadrži sedam odsto, a sve preko toga prosledi republičkom budžetu. Mislim da bi se time omogućila i efikasnija naplata poreza, ali i ispoštovale sve zakonske i ustavne obaveze dva nivoa vlasti. Ali, to ne zavisi od nas, nego od vladajućih stranaka na republičkom nivou.

Svetlana Ratkov (Autonomija)

(Foto: Medija centar Beograd, www.mc.rs)

Podelite ovu stranicu!