Zoran Mulić: Ako nema prostora za kvalitetnu muziku, to znači da nešto škripi u državi

27 Nov 2017

"Čuvanje baštine, pa i muzičke, razvijanje kulture i ulaganje u nju je kulturološko-sociološko-političko pitanje"

Da čujem zanos, dugačke note! Subito piano! Još jedanput! Smiri, bojažljivo, kao tu si, a i nisi! Jao, tooo! Tibi, evo ga, bravo! Boki, ne boj se, raspevano, ljubi te tvoj Zoki… – slao je Zoran Mulić – u stvaralačkom zanosu, dok je ustajao, sedao, čučao, mahao, orao po notama, pevao – poruke muzičarima, članovima orkestra kojim je dirigovao. Bila je to generalna proba Velikog Tamburaškog orkestra Radio televizije Vojvodine pred svečani koncert, 28. novembra u Studiju M Radio Novog Sada, a povodom 60 godina od osnivanja.

Kompozitor, profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu Zoran Mulić je vršnjak svog orkestarskog tamburaškog čeda, rodio se istog dana, iste godine. Mulić je spiritus movens orkestarskog tamburaškog muziciranja u Vojvodini na čelu Velikog tamburaškog orkestra RTV stajao je punih 27 godina, od 84. do 96. godine, a decenijama je vodio i čuveni Subotički tamburaški orkestar.

-Moram da dobijem ono što tražim, svaki dirigent ima svoju viziju, da li sam u pravu ili ne, to će javnost reći – kaže Mulić.

Na audiciji za Tamburaški orkestar RTV se svira iza paravana, to je vrh piramide za tamburaše.

Sve su oči uprte u njega, to je orkestar koji je iznedrio i odnegovao najveća imena tamburaške muzike u Vojvodini. Njegova snaga leži u vrsnim muzičarima i velikom timskom radu i saglasju. Ovaj orkestar je vojvođanski brend.

Tambura, kaže Mulić, živi dva života: s malim tamburaškim bandama, koje su pronosile njenu slavu u kafanama, i na sceni s tamburaškim orkestrom.

Na žalost, šezdesetogodišnjicu Tamburaški orkestar ne dočekuje slavno, ne po umeću i kvalitetu muziciranja njenih članova, već po nebrizi države i društva. Mulić o tome kaže i upozorava:

– Kod nas, u našem vrednosnom sistemu nešto ne valja, ne odnosimo se dobro i odgovorno prema pravoj, kvalitetnoj muzici bilo koje vrste, ne cenimo i ne čuvamo ni našu tamburašku muziku i aljkavo postupamo prema Velikom tamburaškom orkestru. Nisu dovoljni samo dobri muzičari – struka je pokušala i uvek iznova pokušava da nešto ustroji, ali iza svega mora da stoji podrška sistema, države, kao i moć i pare, drugačije ne vredi. Mora da postoji, da se izgradi vrednosni sistem, inače, ne uspeva. Kad nadaleko poznata, slavna Berlinska filharmonija, kojim slučajem, ne svira valjano, to znači da nešto škripi u državi. Svakom koncertu berlinske filharmonije prisustvuju svi članovi nemačke vlade. A, na dnevnom redu Bundestaga, na svakoj sednici je stanje u Berlinskoj filharmoniji. Tu se ogleda mnogo šta i tako se kreira politika. Čuvanje baštine, pa i muzičke, razvijanje kulture i ulaganje u nju je kulturološko-sociološko-političko pitanje. Tako je i u Izraelu i u Rusiji i mnogim ozbiljnim državama koje drže do sebe i budućih generacija. Još je Platon rekao: Kakva muzika, takva i država! Kako je kod nas, dovoljno je da podsetim da je jedan od predsednika ove zemlje odlazio na Cecine koncerte – priča Mulić.

Ljudi u Vojvodini vole tamburu, stopljeni su s njom, ona im je zapisana u kodu. Ali, Mulić – koji je jedan od vodećih muzičkih stvaralaca u Vojvodini, sa veoma raznovrsnim autorskim pečatom – smatra da i tamburaška muzika, kao i sve drugo, mora da se menja i razvija. On je pokazao da se na tamburi mogu izvoditi i najveća i najteža muzička dela ozbiljne muzike, a u svoja kompozitorska dela je upleo vojvođanski melos i njen znak – tamburu. „Vojvodina“ se zove i jedna od prvih njegovih kompozicija za tamburaški orkestar.

– U Novom Sadu postoji krug umetnika, slikara, muzičara, pisaca, koji u svoja dela pokušavaju da utkaju veoma jaku vojvođansku tradiciju. Osećao sam neminovnost da i tamburaška muzika mora da ide i nekim drugim pravcem. Tambura nije samo kafanski rekvizit, ona je istinski umetnički instrument. Ona nosi velike izražajne mogućnosti i zaslužuje mnogo veću pažnju – kaže on.

Zbog toga tambura igra značajnu ulogu u partiturama baleta koje je komponovao, „Večiti mladoženja“ i „Izbiračica“. U njima je mnogo vojvođanskog melosa. Naravno, motivi vojvođanskog folklora nisu samo citati iz narodne muzike, već je to zvuk koji govori i nešto drugo i nešto novo o Vojvodini i Vojvođanima.

Liturgija na romskom

Osim što je s tamburaškim orkestrima ostvario uspešne koncerte i turneje, Mulić je pisao aranžmane i kompozicije za tamburaške orkestre, solo pesme, scensko muzička dela…
Posebno vredan doprinos savremenom muzičkom stvaralaštvu u Vojvodini, čiji je Mulić jedan od najistaknutijih predstavnika, je i to što je on autor prve liturgije na romskoj jeziku. Premijerno je izvedena 2010. godine u novosadskoj Sinagogi, u interpretaciji svetski poznatog vokalnog ansambla, ruskog hora „Glinka“

Csabi Viktoria (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!