Znate li gde se nalazi Depresija?

14 Aug 2015

Godinama surovo varane, stanare Depresije ovih dana policija isteruje na ulicu!

Od ugla ulica Ive Andri?a i Heroja Pinkija u Novom Sadu, pa prema putu za Ribarsko poluostrvo, u okruženju komunalno opremljenih i ure?enih, gradskih ?etvrti Liman IV i Telep – nalazi se naselje Depresija. Onaj ko je dao ime ovom delu grada nimalo nije pogrešio: u Depresiji ljudi žive, i u prostornom i u psihološkom smislu, u udolini, u vlazi, u depresiji… U barakama koje su im namenili nekadašnji poslodavci, davno nekad ?uvene firme “Neimar”, “1. maj” i “Žegrap”. Depresiju su im dodelili, tako bar stoji u papirima, samo privremeno, dok im ne obezbede drugi, bolji smeštaj. Ljudi su uredno, kao što je to nekada u zajedni?koj nam, socijalisti?koj zemlji bivalo, upla?ivali novac u stambeni fond i ?ekali svoj red da dobiju krov nad glavom. Preduze?a – ?iji su radnici, da apsurd bude ve?i, izgradili pola sadašnjeg Novog Sada – u me?uvremenu, propala. Privremeni smeštaj postao je ovim nevoljnicima jedino i stalno prebivalište. Obezbe?ivanje drugog i druga?ijeg smeštaja primerenog ljudskom rodu traje za ove ljude od sedamdesetih godina prošlog veka! Dakle, bezmalo pola veka! Šta sve nisu radili i kako sve nisu pokušavali da iza?u iz Depresije i depresije, da udahnu i da se osobode memle, poplava, snega, komaraca, blata, insekata, bolesti

Ovih dana, pak, u 21. veku, ?lanovi stotinak doma?instava koji nastanjuju Depresiju, koji su do sada davali život samo da se njihove porodice spasu bede i D(d)epresije, sada gleda u nebo, moli boga i sudbinu, kuka, o?ajava, sukobljava se s tzv. nadležnima, psuje vlast i politi?are, apeluje na razne službe i institucije – samo da ih ostave na miru i da ih ne isele, da ih ostave da žive tu gde su godinama živeli! Jer, na adrese stanara ovih baraka po?ela su da stižu rešenja o prinudnom iseljenju! Privatni izvršitelji ve? su iselili dve barake, radnici koji su tu boravili završili su kao besku?nici, bukvalno na ulici, a uskoro se o?ekuje da stignu i rešenja za iseljenje ostalih stanovnika.

DEPRESIJA.FotoDGojic

Samo da ih ostave na miru: Stanari Depresije u razgovoru sa novosadskim novinarima (Foto: D. Goji?)

Naime, desilo se da je – nakon kraha preduze?a u kojima su radili, vrlo sistematskim i organizovanim postupcima sa više “nadležnih” adresa , a stanarima iza le?a, pre devet godina, neko odlu?io da dopusti (i to je o?igledno iz raznih pravaca koordinisano) da deo zemljišta na kojima se nalaze udžerice, postane vlasništvo biznismena Aleksandra Savanovi?a iz Zemuna.

On je svoje vlasništvo, potom, uknjižio i usledila je najava iseljenja, jer se, kako se i požalio sudu, stanari Depresije bespravno nalaze na njegovom posedu. Zauze?em njegovog zemljišta i njegove imovine bavili su se, potom, pravosudni organi i na osnovu dokaza i papira, nakon sudskih sporova, koje je pokrenuo Savanovi?, presudili da stanari moraju da se isele iz svog privremeno-stalnog smeštaja u drvenim barakama.

Aleksandar Savanovi?: Kako koje rešenje stigne, ja ?u ih iseljavati

– Kako koje rešenje stigne, ja ?u ih iseljavati! Ja imam legalno i legitimno pravo na taj prostor, imam papire i pravosnažnu odluku. Devet godian pokušavam da do?em do pravde i prava u ovoj zemlji! Ne znam zašto sam sad ja stavljen na stud srama! – kaže vlasnik Depresije Aleksandar Savanovi?. – Ja sam to kupio, uknjižio i devet godina pokušavam da u?em na svoj posed. A stalno mi prete! Pokušao sam na miran i pristojan na?in, nudio sam ih razna pogodnosti, ali nije vredelo! Morao sam, na kraju, da ih tužim! Oni nemaju ni jedan jedini papir, a ja imam pravosnažnu presudu! Ja pla?am porez i informatiku. Tek sam pre deset dana ušao u jednu prostoriju uz pomo? sudskog izvršitelja. Ljudi su pogo?eni zbog toga, ali šta ja tu mogu, ja stanove nemam i ne mogu da im obezbedim. Tri politi?ke garniture su se promenile i lagale ih! Ja tu ne mogu ništa.

U me?uvremenu, ali delom i paralelno sa procesom prodaje baraka iza le?a stanarima, tekla je i svojevrsna politi?ka borba za naklonost stanara Depresije – nije prošla ni jedna predizborna kampanja, a da se politi?ari koji su se nadmetali za tron u gradskoj vlasti, nisu setili ovog naselja. Zgodno im je bilo da kroz svoje programe provuku obe?anja i zaklinjanja! Neki su ?ak žrtvovali svoje firmirane cipele, a imali si i i obraza, da prošetaju kroz prašinu i blato ovog naselja i obe?aju da ?e, ?im oni do?u na vlast, sve stanare smestiti u ?isto, lepo, svetlo i neprivremeno! Saka gradska vlast – od SRS, preko DS, pa do SNS – obe?avala im je da ?e im obezbediti nekakav smeštaj ?im pre i garantovala da ne?e biti izba?eni na ulicu kada novi vlasnik zapo?ne iseljenje!

vukasindespotovic8

Vukašin Despotovi?: Došlo deset policajaca pred ku?u, petorica stoje na ulazu… (foto: Aleksandar Jovanovi?, www.mojnovisad.com)

– “Neimar” je postigao sporazum sa direktorom “Standarda” da ja ostavim sobicu u sama?kom hotelu i pre?em ovde. Sa suprugom Evom, koja je u me?uvremenu umrla, živeli smo ovde od 1975. godine, svakog dana ?ekaju?i da nam se sudbina, kako nam je i obe?ano, reši. Baraka biva sasvim potopljena u poplavama 1987. godine, jedva smo se nekako skrpili i ponovo uspeli da je osposobimo za kakav takav život – pri?a Vukašin Despotovi?. – Prvog seprembra 2007. godine dobijamo tužbu od Savanovi?a. Usledila su, za ?etiri meseca, ?etiri ro?išta… Napuštam su?enje za koje sam smatrao da je usiljeno… Presuda da se iselim donosi se 14. maja 2008. godine – u njoj je pisalo da moram da se iselim iz Sime Matavulja 1a i da nadoknadim troškove parnice! Nisam se iselio! Mirovalo je to tako, niko me nije dirao jedno vreme… Ove godine, 14. jula dobijam zaklju?ak za sudsko izvršenje od izvršitelja Masnikose. Supruga je umrla pre dve godine, a presuda se odnosi i na nju! Sudilo se i meni i njoj, a ona je pokojna. Izvršitelji dolaze 3. avgusta s policijom… rekli da ispraznim baraku… nisam hteo dobrovoljno da otvorim vrata… polomili su sve brave… Došlo deset policajaca pred ku?u, petorica stoje na ulazu… nekako sam ih namolio, dozvolili su mi da ostanem još mesec dana, pa da se 1. septembra iselim. Ako to ne u?inim, kazna je 90.000 dinara, moja penzija je 12.000… Ne znam kuda ?u, nemam kud… Nadam se da ?e me neko na?i na ulici pa me smestiti u neki kere?i azil, da imam krov nad glavom… A Igor Mirovi? me je 2006. godine tapšao po ramenu i rekao mi: “Bi?ete uskoro prodati”… Obe?ao je da ?e me smestiti negde, samo ako glasamo za njega, hteo je da bude gradona?elnik. Skupio sam mu 12 glasova, ovde u Depresiji…

radoman sekularac

Radoman Šekularac: Kad sam došao ku?i, zatekao sam praznu baraku! (foto: N1)

Iz udžerice je ve? iseljen Radoman Šekularac:

– Dolazio izvršitelj aa ?etom policije. Tu sam od 1985, a sad sam na ulici… negde ispod neke šupe kod GRAS-a. Žena mi je umrla pre dva meseca. Izbacili su mi stvari, a ja nemam ni papir, zapisnik šta je od stvari sve izba?eno, ni to mi nisu dali! Kad sam došao ku?i, zatekao sam praznu baraku! Ne trebaju njima trule barake, ve? zemljište, da prodaju, a mi nismo nikom važni… Sad ?ekam sudbinu – pri?a Radoman Šekularac.

Peticija

Mi, gra?ani Novog Sada, oštro protestujemo zbog prinudnog iseljavanja naših sugra?ana iz stanova u radni?kom naselju koje se, zbog o?ajnih uslova, ve? decenijama naziva Depresija, a koje se nalazi izme?u Limana 4 i Telepa.
Stanari Depresije danas bukvalno završavaju na ulici, iako su neki od njih u stanovima koji su trebali da budu samo privremeni smeštaj proveli i po ?etrdeset godina.
Iako su sve garniture gradskih vlasti pred svake izbore ovim ljudima zdušno obe?avali da ?e im, kada novi vlasnik zemljišta zapo?ne iseljenje Depresije, grad obezbediti smeštaj, to se nije desilo.
Otkako je iseljenje zapo?eto, predstavnici gradskih vlasti nisu našli za shodno da se barem obrate ovim ljudima ili novosadskoj javnosti, koja je ostala šokirana zbog tretmana svojih komšija.
Podse?amo Grad Novi Sad da postoje brojni prostori u gradu koji zvrje prazni, i koji bi mogli da se iskoriste kao smeštajni kapacitet, samo kada ni neko imao barem malo volje da ovim ljudima pomogne.
Ne smemo dozvoliti da naše komšije ostanu bez krova nad glavom. Politi?ari, ispunjavajte šta ste obe?avali!
Zahtevamo od Grada Novog Sada da prona?e privremeni, a potom i trajni smeštaj za naše komšije iz Depresije, koji su žrtve dugogodišnje konfuzne i neljudske politike grada i cele države!

Gra?ani i nevladine organizacije Novog Sada

Šefiki Begun još nije stiglo obaveštenje, a ona ga, drhte?i i u snu, kako kaže, svaki dan o?ekuje:

– Moj suprug Enver je radio u “Neimaru”, doveo me u barake 1976. Tu sam rodila sina, pa ?erku… Sirotica je umrla, dobila bronhitis od ove vlage i umrla u bolnici… Nismo imali kupatilo, ali smo bili i s tim zadovoljni, samo da imamo krov nad glavom… metuli smo patos, uveli vodu… Onda su došle poplave, pa nam je sneg srušio pola ku?e… I suprug mi je umro. A na sudu su mi rekli da ja ne živim tu gde sad živim, nego da sam ja sama podigla baraku i nasilno se uselila… Ja ne tražim ništa, samo nek me odavde ne teraju, da imam makar i ovakav krov nad glavom!

DEPRESIJA unutra,.FotoD.Gojic

Makar i ovakav krov nad glavom! (foto: D. Goji?)

Solidarnosti sa stanarima Depresije pokaza?e danas i novosadske nevladine organizacije i gra?ani Novog Sada, organizuju?i protest ispred Gradske ku?e i na taj na?in pokuša?e da uti?u na vlast da prona?e rešenja za višedecinijsku nevolju ovih ljudi! Organizatori skupa zahtevaju od gradskih vlasti da prime predstavnike stanara Depresije i saopšte im kada ?e napokon ostvariti svoja obe?anja! Nevladine organizacije Novog Sada i neformalne inicijative gra?ana predale su novosadskim vlastima peticiju solidarnosti sa stanarima Depresije!

Branislava Opranovi? (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!