ZLATKO PAKOVIĆ: “Danas odgajamo male robove, ove mlade nema više ko ni da nauči”

29 Oct 2017

"Sve čega se nacionalista dohvati tu propada"

Poziv predsednika Srbije, Aleksandra Vu?i?a, na unutrašnji dijalog o Kosovu ve? sedmicama odjekuje javnoš?u. Odjekuje, ali uz primetnu dozu licimerstva i uz apsolutno negiranje postoje?ih dijaloga koji pre svega dolazi putem kulturne razmene i putem civilnih inicijativa, bilo da je re? o unutrašnjem, dakle srpsko-srpskom dijalogu, ili onom srpsko-albanskom. Zlatko Pakovi? je pozorišni režiser koji kroz predstavu “Enciklopedija živih” postavlja odnose Srba i Albanaca u kontekst kakvom ga retko vi?amo ?ak i u umetnosti – iskrenom. Kao takav je idealan sagovornik za spomenutu temu.

Pakovi? je diplomorao pozorišnu režiju, a njegove najpoznatije predstave su „Ubiti Zorana ?in?i?a“, „Ibzenov Neprijatelj naroda kao Brehtov pou?ni komad“, „Enciklopedija živih“ i „Filosofija palanke“. Autor je romana “Soba za jedan krevet”, “Zajedni?ki pepeo“ i knjige eseja “Anatomija nacionalisti?kog morala”.

Kako vi vidite najavljeni opšti dijalog na temu Kosova?

– Mi se nalazimo u situaciji u kojoj oni koji su bili deo problema, sada ho?e, ili se tako predstavljaju, da budu deo rešenja i u tome je klju?ni problem. Kako Aleksandar Vu?i? da rešava ono u ?ijem je gomilanju nesporazuma, zaplitanju ?vora u?estvovao? Sve je to vrlo mu?no, vrlo zapetljano i da stvar bude i groteskna, izgleda da predsednik, koliko god mi bilo mrsko da to izgovorim, možda ima i najozbiljnije namere da stvar reši tako da se približi priznavanju Kosova. On to nastoji više nego što to nastoji opozicija. Koliko mi je poznato kod opozicije samo su dve stranke rekle da su za priznavanje Kosova, a to su LDP ?edomira Jovanovi?a i LSV Nenada ?anka. Sad je pitanje u kojoj meri su one opozicione jer u ovom slu?aju podržavaju Vu?i?a. A, zašto se opozicione stranke ne osmeljuju da idu tim putem ne znam. Zašto Saša Jankovi? ?eka da mu bude upu?en poziv da bi otišao u Poto?are, na mesto genocida, zašto se ustežu da govore o tome kao genocidu? Govorim o povezanim stvarima, o zlo?inima koji su izvršeni u isto vreme – kad je na Kosovu vladao aparthejd izvršena je i agresija srpskih vojnih snaga na BiH, a pre toga na Hrvatsku. Tako stoje stvari, bez obzira što bismo mi voleli da nije tako, da srpska strana rata nije ni izazivala rat. Da sam ja vodio politiku siguran sam da bi Kosovo i danas bilo deo Srbije, ali ono danas nije deo Srbije upravo zato što politiku nisu vodili ovakvi kao ja, ovakvi kao vi, nego oni koji su isklju?ivo stvarali sukobe. Jer ako je negde neko stanovništvo ve?insko onda je u redu da tako bude zastupljeno i u upravnim organima. Da je tako bilo ti bi ljudi bili privrženi jednom društvu i državi gde im omogu?avaju da se iskažu. Ako se podupire agresivna politika onda te manjine nemaju drugog izlaza nego da idu ka samostalnosti, pogotovo ako su trpeli takve žrtve kakve su trpeli, naro?ito pod režimom Slobodana Miloševi?a kad je srpski nacionalizam kuluminirao.

U svemu kao da nigde nema ljudi. Nigde nema žrtava i sve se svodi samo na teritoriju. Ho?e li se podeliti, kako ?e se podeliti…?

– Sve te godine, bore?i se protiv Miloševi?a i njegove klike, kasnije Koštunice i njegove klike mi smo se borili za ono što se zove gra?anska država i društvo. Da se ljudi dele samo po tome da li su pred zakonom ?isti ili ne. Kod nas je sve izvetopereno. Šta da kažem o brizi jedne vlade o Srbima na Kosovu ako ta ista vlada dopušta da se dešavaju takve stvari da se sa liste kulturne baštine UNESCO skinu i Sopo?ani, Stari Ras i tako dalje. Tamo su sve trnje i koze. Puna su im usta nacije, dok propadaju osnovne vrednosti jedne nacije. Strada jezik, kultura … Sve ?ega se nacionalista dohvati tu propada. Propada i sama nacija za koju se navodno bori. Davno je genijalni Sterija rekao: “O, narode, ti propadaš, oni se bogate”.

Ne bi li prvi korak za pripremu dijaloga, bilo onog “unutrašnjeg”, kako se to predstavlja, ili onog iskrenog sa “Prištinom” trebao biti smena na?elnika Generalštaba Vojske Srbije, Ljubiše Dikovi?a, za kog postoje osnovane sumnje da je kriv za ratne zlo?ine na Kosovu? Ne bi li to bio iskreni znak dobre volje?

– Nemoj samo da nas tuži kao Natašu Kandi?.” (Zbog tvrdnji da je navodno odgovoran za ratne zlo?ine po?injene na Kosovu 1998. i 1999. godine, na?elnik Generalštaba VS Ljubiša Dikovi? podneo je tužbu protiv Nataše Kandi?. Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je presudu kojom je delimi?no usvojio zahtev na?elnika Generalštaba Vojske Srbije za naknadu štete zbog pretrpljenih duševnih bolova. op.aut.)

Nema zašto. Kažemo da postoje osnovane sumnje i da je Tužilaštvo istražilo slu?aj, kao i da nisu pronašli za shodno da se podigne optužnica. To se ipak ?ini nedovoljnim.

– Nedovoljno, da, ali Vu?i? postavlja ljude kao šahovske figure pa negde imate tvrde nacionaliste i ljude koji su osumnji?eni za zlo?ine, kao recimo, Dikovi?a, a negde imate ljude koji dolaze iz civilnog sektora, kao aktuelna predsednica vlade, ljude koji su školovani na zapadu, a postoji osnovana sumnja da su pronatoovski, proameri?ki … Ovde za sve postoje osnovane sumnje. Postoje, dakle, osnovane sumnje da jedna klika na vlasti radi sve kako bi sebi obezbedila najve?i finansijski probitak. Jedna klika na vlasti koja deluje kao jedna porodica, ?ista oligarhija. Onda oni postavljaju razli?ite ljude jer bi hteli da sede na dve stolice. Da dobro sara?uju i sa Evropskom unijom i sa SAD-om, sa jedne strane, a sa druge sa Ruskom Federacijom jer puno poslova ima tamo i tamo su sklonjeni bivši pripadnici režima za koje postoje, tako?e, osnovane sumnje, a za neke i optužnice da su po?inili krivi?na dela otu?enja državne ili društvene imovine u enormnim koli?inama. Novac i krv su povezani. A, ukoliko ljudi na vlasti ?ine u spoljnoj politici neke ustupke koji olakšavaju politici EU da ostvari svoje ciljeve za koje postoji, tako?e, osnovana sumnja da nisu uvek najmoralniji, onda su oni zasipani hvalama i pozitivnim ocenama. Odavno nismo imali vladu i predsednika koji tako dobro kotira na “zapadu”. Mislim da ni premijer ?in?i?, nad ?ijom smr?u je likovao današnji predsednik države, da ni on nije imao podršku “zapada” koju danas uživa predsednik.

U ?emu je tajna tog poverenja?

– Imate knjigu “Mašina za rasipanje para”, profesora Dušana Pavlovi?a, sa Fakulteta politi?kih nauka, koji je i drugi ?ovek stranke “Dosta je bilo”. U njoj imate opisane tajne ugovore koje velike svetske firme potpisuju sa vladom gde je, recimo, “Mišelin” osam godina izuzet da uopšte ima ekološke provere. Sad imate i potpisan ugovor sa štrajka?kim odborom radnika u Fiatu, da ne?e tri godine koristiti pravo na štrajk, što je zakonsko pravo. Sama država krši Ustav. Zakonodavna vlast krši zakon. To je groteskno. Vlast je ovde najve?i kršilac zakona, najmo?niji poslovni ljudi su u stvari najve?i dužnici. A opozicija pristaje na to. Svojevremeno sam im govorio da ne mogu iza?i na izbore pod ovakvim uslovima, jer ne samo što ih ne?e dobiti nego ?e samo utvrditi ovaj sistem. ?ak i opozicija, pored bogataša i najmo?nijih ljudi, ne radi ono što bi trebalo da radi, a to je da daje jedan drugi sistem politi?kih vrednosti. Mi to ovde nemamo.

Mogli bismo re?i da pristaje jer je i opozicija deo tog sistema u kom je bitan samo trag finansija, ali taj trag prate i, formalno ljuti protivnici u kom je ulog Kosovo, ta „najskuplja srpska re?“. U predstavi “Enciklopedija živih”, opisujete famoznu tajnu ve?eru dva premijera i to u Beogradu – Hašima Ta?ija i Aleksandra Vu?i?a. Dolazimo do situacije gdje je opet vidljiva ista linija o kojoj pri?amo. Više nije ni bitna ni politi?ka, ni nacionalna pripadnost. Bitna je opet ta linija koja ide tragom finansija.

– Rat je najve?im delom bio rat za preraspodelu poseda i kra?u onoga što smo zvali društvenom imovinom koja je trebala da pre?e u ruke malog broja ljudi i prešla je. Mi imamo neoliberalnu ideologiju koja nam govori da sad sve to treba legalizovati. Mi smo u završenom procesu legalizovane plja?ke. Kad govorimo o pozorištu, ja volim pozorište i živim u pozorištu zbog toga što mi ono daje mogu?nost da stvari, koje u ovom pojavnom obliku dobijaju dimenzije koje su privid i neistinite su, dovedem u pravu razmeru. Da neko ko ima funkciju predsednika države i ko se ?ini tako znamenitim i velikim i zna?ajnim dobije svoju pravu dimenziju u okviru jedne pozorišne predstave. Mislim da se to videlo više puta. U predstavi “Ibzenov Neprijatelj naroda kao Brehtov pou?ni komad” se pojavljuje Tomislav Nikoli? i on u predstavi nakon svega što se dešavalo kaže: “Pa da, ali da nije tako ja ne bih nikad bio predsednik države”. Tu re?enicu nikad u životu nije izgovorio. Imamo tegobno prisustvo privida u našim životima. To nema veze sa stvarnoš?u. To je privid koji samo uništava vrednosti i melje sve nas. I kako mi iz toga da iza?emo? Tako što ?emo ponuditi odre?ene vrednosti i postupke koji ?e ovu stvarnost, koja je isko?ila iz zgloba, vratiti u stvarnost. I zato kažem da opozicija mora da ima potpuno drugi sistem politi?kih vrednosti kojim ?e ovo da vrate. Osnovno što treba uraditi je kazniti po?inioce nedela. Nekažnjeno nedelo govori da je zlo?in nekažnjiv. Mi živimo u društvu koje vode nekažnjeni zlo?inci, ?iji su lideri nekažnjeni zlo?inci. I sli?an se sli?nom raduje. U jednom trenutku pomislim da državu vode oni koji su krivi za nedokazane zlo?ine za koje neko zna i onda sa njima može da manipuliše.

Sli?an se sli?nom raduje, ako pri?amo o tom odnosu Srbije i Kosova. Potencijalni premijer Kosova je Ramuš Haradinaj, za kog, tako?e, postoje osnovane sumnje, koje ga stavljaju u sli?nu ravan kao i Vu?i?a, za odgovornost za ratne zlo?ine. ?ak i još goru jer mu se sudilo za ratne zlo?ine. O Vu?i?u i njegovoj ulozi u devedesetima samo pri?amo. I, verovatno ?e obojica u javnoj sferi insistirati za drugog da je zlo?inac, ali sa strane se opet valja isti interes, i Haradinaj je za Vu?i?a idealan, baš kao i obrnuto.

– ?ovek se veže za re?, a vo za rogove, dok se današnji politi?ar veže za nov?anik ili kofer?e. Tako i njih dvojica. Ne gubim nadu da ?emo mi to jednog dana razbucati, mi koji sebe smatramo ?asnim ljudima i kojima je još stalo do tog pojma. I tu se sli?an sli?nom raduje. Kad tad se to mora razbucati, previše je korupcije, ne samo u javnoj sferi, nego i na nižim nivoima u društvu. Neko se da prodati za malu svotu novca ili malu ulogu, a neko se proda za rezidenciju, kao bivši predsednik. Ovde se sve pravi. Tako se prave i vrednosti. Malo je ljudi koji nešto ovde postižu. Zato beže glavom bez obzira kao iz najgore tu?ine, a ovi kojima je data mogu?nost, koji su je sebi prigrlili oni prave stvarnost i istinu. Kako to razbucati? Samo tako što ?e ljudi uzeti stvar u svoje ruke i do?i glave ovim ljudima, do?i do tragova njihovog novca i nepo?instava.

Može li u tom “razbucivanju” ulogu odigrati i Dimitrije Tucovi?? ?ovek koji je davno ukazivao na problem odnosa Srba naspram Albanaca, mu?enik koji se zalagao za radni?ka i ljudska prava, ravnopravnost, koga su izmestili i koga planiraju vratiti pored zgrade NBS. Govorimo i o tom socijalnom pa i finansijskom aspektu, ali i ako sagledavamo odnose Srbije sa Albancima. Od njega se da puno toga nau?iti.

– Sad ja mogu da kažem da ime Dimitrija Tucovi?a postoji i na Kosovu, a u Srbiji ga nema. Jedna ulica u Prištini se zove po njemu. Malo je ulica danas u Prištini, na žalost, koja imaju imena slovenskog porekla, ali ikona slobodarske misli u Srbiji egzistira kao ime ulice. Sad smo došli do klju?ne stvari, a to je obrazovanje. Dimitrija Tucovi?a nema nigde. Naro?ito je ubijen duh obrazovanja koji mlade ljude podsti?e da ?ine velika dela. Nema više u našem panteonu mladih, velikih ljudi koji su se žrtvovali za slobodu drugih, pa nema ni Dimitrija Tucovi?a. Nego, idemo mi da obrazujemo mlade ljude na Nedi?u, Draži Mihailovi?u … Ljudima koji su potpisali pakt sa ?avolom. Takve ljude promovisati, a ne nekog kao što je Ivo Lola Ribar, ne ?itaju više genijalnu “Jamu” Ivana Gorana Kova?i?a, ali ?e zato ?itati pesnike i prevodioce koji su govorili da je arijevski duh najmo?niji … To zna?i ubijati ono što je još od naše epske poezije bilo glavno, a to je heroizam i se?anje na herojska dela. A onda se ra?una da ne?e imati ni ko da se buni. Jedni odlaze, mla?e nema ko ni da nau?i. Ima ljudi koji moraju tu prometejsku svest da promovišu. Nije ?udo da su naši najbolji pisci, najve?i pisci našeg doba, novinski pisci – Viktor Ivan?i?, Boris Dežulovi?. Teofil Pan?i? … Jer jasno imenuju stvari koje su ina?e prikrivene. Mi se dozivamo u tami ali kad se budemo jasnije udružili ili ko se bude udružio ta svetlost ?e biti ja?a pa ?e i ovu našu mrklu no? da osvetli.

Ako i do?e do skupa ljudi koji obasjavaju svetloš?u, do?e do pobune, ali one druge strane koja se pojavljuje na festivalima poput “Mirëdita, dobar dan!”, na kom se u Beogradu predstavlja kosovska kulturna scena, a gde svaki skup mora da protekne pod snažnom paskom policije? O kakvoj svetlosti i slobodi mi sad tu možemo da pri?amo?

– Kad sam pravio “Enciklopediju živih” bio sam izri?it da ne želim da vidim ni jednog policajca u obezbe?enju na izvo?enju. Zato što je pozorište javna stvar i mogu da do?u svi. Predstava je živa stvar i umetnici moraju da imaju odgovornost, i moraju da znaju šta im može pretiti … Tako?e je tako bilo i u Prištini, i u drugim mestima. Mislim da bi ovi ljudi koji organizuju te festivale morali da imaju to u vidu i da bi morali da budu izri?iti u zahtevu da se ne obezbe?uju.

?ak i kad se obezbe?uju skupovi dolazi do prekida.

– Mora da postoji dijalog u društvu ?ak i sa onima koji žele da prekinu. Oni su deo društva i oni izražavaju jedno mnenje, jednu laž ovog društva. Oni su jedna otelovljena laž i morate sa tom laži da se suo?ite, morate da je razuverite. Dok ta laž ne po?ini nedelo sa njom se mora u odre?eni dijalog. Kad se bude u školi u?ilo da je Srebrenica genocid, kao nastavna jedinica, da su patriotkinje Žene u crnom, onda ?e sasvim malo biti tih koji ?e se zanositi lažima. Deca moraju dobijati politi?ko obrazovanje, a kako da dobijaju kad vide da najmo?niji najviše krše zakon, da su izuzeti od zakona. U skladu sa tom perspektivom nalazi se ideja obrazovanja koja je pala na najniže mogu?e grane. Odatle bi mogla da krene ozbiljna revolucija u saznanju a kasnije i u politi?kom delovanju. Ali zato je to jako zatvoreno. I unutar školskog sistema postoji ?itav niz korupcija. Odgajamo male robove. Ljude koji ?e se sutra radovati da zauzmu mesto u procesu proizvodnje ili procesu pružanja usluga u firmama koje drže deca onih koji su pokrali društvenu imovinu.

Gde je tu uloga umetnosti?

– Da bude alternativno polje saznanja, ose?anja da na videlo dana iznosi ono što je skriveno, da postavlja pitanja, da svari koje su poprimile groteskne stvarnosti postavi u istinsku razmeru, da ljude koji zauzimaju visoke položaje, a da to ne zaslužuju doista pokazuje, ali na ironi?an, duhovit na?in. Jer se u tom uvi?anju užasa osloba?a, u tom trenju onog što jeste što bi moglo biti, osloba?a se sfera slobode, duhovitosti, smeha koja ljude okuražuje da mogu stvarima da se podsmevaju, a to zna?i videti ih u pravom svetlu i samim tim uo?avati da ih je mogu?e promeniti.

(Dejan Kožul, Lupiga)

Podelite ovu stranicu!