ZLATKO JELISAVAC: Zverinjak

15 Mar 2015

Političke zveri ili posle šišanja obično ide i klanje

BEOGRAD, 12. mart 2015, (Njuz) – Rijaliti šou Parovi, koji se odnedavno emituje na televiziji Hepi, uskoro će dobiti pravo osveženje kada u njega bude ušao Aleksandar Vulin u paru sa samim sobom.
Ministar Aleksandar Vulin kaže da je svestan kontroverzi koje mogu pratiti njegovo učešće u ovom rijalitiju, ali tvrdi da je to odličan način da običnim građanima približi ne samo sebe, već sve učesnike u političkom životu.
– Prosečan građanin političare uglavnom viđa u situacijama koje su ograničene zvaničnim protokolom, pa očekujem da će na ovaj način dobiti mogućnost da me upoznaju na bolji način – objašnjava ministar Vulin –Mislim da će gledaoci na našem primeru imati priliku da na najbolji način vide kako dvojica ljudi mogu da funkcionišu zajedno i pored neslaganja i sukoba koje povremeno imaju – smatra ministar.

Srbija nikada nije oskudevala, kada su u pitanju egzotične zveri, raznim originalnim „primercima“ u svom bogato nastanjenom političkom ZOO vrtu. Prateći ponašanje i navike ovih primeraka može se mnogo šta zaključiti o tome kako se živi i opstaje u političkom zverinjaku Srbije… Da je čovek zoon politikon to znamo još tamo od starih Grka i Aristotela, a stari Rimljani su opet, iz samo njima poznatog razloga, ovog zoona na latinski preveli kao animal ili životinju. Zoon je kod Grka biće što ima dublje i opštije značenje od puke životinje, ali Rimljani su tako preveli i napravili veliku zabunu u celokupnoj političkoj istoriji, barem kada govorimo o Evropi. Čovek se razlikuje od zveri upravo time što je društveno biće, a i da ga nazovemo životinjom ipak moramo voditi računa o ljudskoj društveno-političkoj evoluciji. Aristotel je govorio da onaj ko živi van društva ili je zver ili bog, a kod nas su očigledno neki asocijalni tipovi ili pak ljudi sa teškim socijalno-patološkim devijacijama umislili sebi da su bogovi kojima niko ništa ne može. Kod političara u Srbiji zver i bog su očigledno bliska bića i posmatraju se kao neka rudimentarna sinteza naturalnih bogolikih bića koja se pojavljuju u obliku različitih zveri, a ona krvoločna ili pak imaginarna ali zastrašujuća jesu najpopularnija. Dobro, nismo mi to sami izmislili, i zveri različitih tipova su česti kao simboli nekih država čime se ukazuje na moć i uticaj istih, pa shodno tome se uglavnom radi o predatorima: lavovi, tigrovi, medvedi, orlovi ili pak i mitske zveri kao što su zmajevi. Zato volim što Francuzi imaju petla kao simbol političke moći u smislu rađanja „nove zore“, gde više neće biti potrebe za predatorskom simbolikom, ali to je već jedna druga priča koja će nas odvesti predaleko, a plašim se i da neće imati srećan kraj. Ali da se mi vratimo našim zverima…

Osećaj moći, osobito u političkom smislu, često nekim osobama „udari u glavu“ – što se ono kaže i one postanu umišljene zverčice koje, srazmerno svom uticaju, žele da se pokažu i dokažu pred velikim zverima koje pak imaju vlast u rukama. Tako je i naša zverčica Aleksandar Vulin, još tamo devedesetih godina prošlog veka, krenuo da trčkara za vlastodršcima i politički se spanđao sa ženom tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. Dotična gospođa se u međuvremenu, koristeći moć i uticaj svog muža, preobrazila u ozbiljnu političku zver (zvericu) koja je imala i svoju političku organizaciju popularnu pod nazivom JUL. E, toj organizaciji se pridružila i politička zverčica i anonimus Vulin i najedanput postano njena udarna pesnica koja je režala i lajala na sve one koji su bili „predsednikovi neprijatelji“ (Vulin se na grobu Miloševića, a povodom ovogodišnje komemoracije setio svog predsednika i tih dana „istinske demokratije) i pri tome se istakao nekim polit-retorskim bravurama, kao što je ona o polivanju studenata toplom vodom. (Radi se naime o slučaju gde su studenti devedesetih protestvovali a policija ih, u sred zime, zalila vodenim topovima i tada je Vulin dao svoju legendarnu izjavu o tome kako su studenti neopravdano očekivali da budu poliveni toplom vodom.) Tada se ova zverčica „preobrazila u ozbiljnu političku zver“ koja se najedanput vinula visoko zahvaljujući predsednici JUL-a Miri Marković. Nakon petooktobarskih promena zver se pritajila (nije umro samo se utiš’o) i valjda se te godine utapanja u anonimnost razvile kod ovog primerka izvesne kameleonske sposobnosti te se on najedanput preobrazio i pojavio zajedno sa AV-ovim SNS-ovcima. Danas je Vulin ministar rada, a zadužen je i za socijalna i boračka pitanja. Pre toga je bio direktor Vladine kancelarije za Kosovu i Metohiju i ostaće upamćen kako je u svojim večito crnim košuljama ili militantnim džemperima „zastupao“ ili pak se borio za srpski narod. U toj svojoj borbi nije se libio ni da ilegalno prelazi „nepostojeću“ kosovsko-srpsku granicu i da se neočekivano pojavljuje na terenu kao deus ex machina (neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvari).

U novijoj istoriji ostaće upamćen kao političar koji je prisustvovao na dve “suprotne” komemoracije i to dan za danom… Prvo se pojavio na komemoraciji Slobodanu Miloševiću i nad njegovim grobom izrekao svoju čuvenu rečenicu da su svi Miloševićevi neprijatelji bili i neprijatelji Srbije, a onda je sutradan mrtav-ladan otišao sa Vladinom delegacijom na komemoraciju Zoranu Đinđiću. Doduše, dobar deo te Vladine delegacije je slavio onomad kada je Đinđić ubijen, jer su sanjali svoje „crno proleće“… Ali šta ćeš, bilo pa prošlo… Sve to govori da se Vulin nalazi u društvu koje mu savršeno odgovara i da njegova tzv. originalnost ne odskače mnogo od političke okoline i atmosfere u kojoj se, sticajem okolnosti, našao. Vrana vrani oči ne vadi – što bi ono rekli već spomenuti stari Rimljani. Nakon svega možemo reći da Vulin nije retka zver među zverima srpskog političkog ZOO vrta, naprotiv on je tipičan primerak ovog zverinjaka. Za njega, kao predstavnika svoje vrste, mi građanke/građani nismo ništa drugo nego ovce koje su najzgodnije za šišanje, a bogami i klanje… Da, dragi moji sugrađani, dobro ste me razumeli… Sve smo to već prošli… Istorija našeg zverinjaka nas je naučila da posle šišanja obično dolazi klanje… A i da je vuk vuk, bez obzira što jagnjeću kožu nosi.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!