ZLATKO JELISAVAC: Zrenjanin – ruševina presvučena reklamom

03 Jun 2016

Da li će građanski protesti širom zemlje ponovo pokrenuti i utihnuli zrenjaninski?

Dok se u Zrenjaninu završava novi centralni trg, ostatak grada se polako urušava. Samo još nedostaju fontane na trgu, pa da bude sve kako je zamišljeno. Mnogo vode i kamene golotinje prostora. Kako će te fontane funkcionisati već su nam nagovestile gradske vlasti za vreme vojne parade kada, te iste fontane, nisu bile ograđene metalnom ogradom na kojoj je pisalo da su “radovi u toku”… Za tu priliku su postavili montažnu tribinu ispred Gradske biblioteke, a i povadili su tek posađeno drveće, da ne smeta pogledima generala i predsednika. Centralni trg nam je tih dana izgledao kao neki vojni sajam ili kao, ne daj ti bože, da smo pod opsadom – svuda vojna vozila, tenkovi, rakete i tome sl. Kada je to čudo od vojne parade prošlo, ostali su tragovi teških vozila: izrovan asfalt i naprsle kamene ploče na trgu, kao i masne fleke od ulja gde su bile parkirane te velike mašine… Čuo sam da u Rusiji posle velike vojne parade mora se renovirati Crveni trg u Moskvi… U Zrenjaninu, nakon parade, fontane su prestale da rade i opet su ograđene žicom… Radovi u toku… Do kada? Pa do nove parade.

U Zrenjaninu je većina zgrada u centru – ali ne samo u centru – sklona padu i urušavanju. Najsvežiji primeri lokalne devastacije zgrada, u samom centralnom jezgru, jesu zgrada Gradskog pozorišta, a poslednji „hitovi“ su zgrade Muzičke škole i Kulturnog centra. Urušavaju se plafoni, otpadaju fasade, propadaju podovi… Zašto? Pa zato što decenijama nije ulagano u reparacije ovih građevina, kao ni mnogih drugih koje su od nekog značaja za naš grad. Polako, ali sigurno, Zrenjanin postaje jedna velika ruševina preko koje je, da se ne vidi, prebačena reklama-cerada neke domaće ili svetske firme. Sve se raspada, a mi se zavaravamo šarenim lažama: političko-propagandnim balonima i bilbordima sa kojih se smeše poznata lica ili pak androidno-erotizirane devojke preko čijih grudi i zadnjica se reklamiraju razne kompanije. Ali biće bolje… Kada? Čim se prolepša vreme – kako reče naš gradonačelnik odgovarajući na pitanje kada će se nastaviti radovi na izgradnji famozne fabrike vode u Zrenjaninu. Pametnome dovoljno… Decenijski problem snabdevanja zdravom i pitkom vodom Zrenjaninke i Zrenjaninci doživljavaju isključivo kao „politički“ problem, a ne kao egzistencijalnu potrebu od koje zavisimo mi i naša deca. Toliko smo već puta prevareni da više i ne verujemo da ćemo tu fabriku vode ikada i videti… Neverovatno, kao da smo kužni ili prokleti.

A nije da se nismo žalili i protestvovali zbog našeg problema sa vodom i pozivali neuviđavne lokalne gospodare da konačno nešto i urade. No, vremenom se izgubio entuzijazam. Kao da nam više nije stalo. Izgubili smo se u političkim igrama/intrigama i prestali da se bunimo… Ubedili smo sebe da ne možemo ništa da promenimo i da zavisimo od „dobre“ volje političkih struktura ili smo pak, u defetističkom maniru, zaključili kako su oni svi isti i kako nam nikada bolje biti neće… Pazite, ovakva društvena apatija je plodno tlo za razvoj svakojakih političkih štetočina koji sada regrutuju nove „kadrove“ željnih moći i materijalne koristi, a koje, opet, izdašno finansiraju biznismeni sumnjivih biografija. I zaista se neće promeniti ništa ukoliko mi sami nemamo volje da to učinimo. Političari neće postati bolji ni pošteniji dok ih mi ne nateramo na to. Pa valjda nam je to jasno još od devedesetih godina prošlog veka? Ili nije? Ili smo zaboravili? Ili nam je, što je najgore, svejedno?

Zato, Zrenjaninke i Zrenajninci, moramo odmah na malu obuku u Novi Sad i Beograd kako bismo obnovili gradivo i ponovo probudili želju za pobunom, za građanskim protestom, za građanskom samoodbranom… Idemo na proteste da se borimo za Savamalu u Beogradu i za našu RTV u Novom Sadu. Nemojte samo reći da vas se to ne tiče i da to treba da rešava neko drugi. Treba nam entuzijazma i energije da počnemo i mi rešavati naše savamale kojih imamo na pretek i koje su nas i dovele do situacije u kakvoj smo danas: siromašni, ubijeni u pojam, nesrećni, bez nade u bolju budućnost. A kada napunimo baterije i skupimo energije, vratićemo se u naš grad da napravimo „paradu“ u centru i pokažemo lokalnim moćnicima ko smo i šta umemo. Naravno, ako vam je stalo. Ako ne želite da nam grad završi u ruševinama. Ako želite pitku vodu. Ako hoćete da radite i stvarate budućnost svojoj deci. Ako hoćete slobodne medije. Ako želite da živite kao slobodni ljudi, zapravo kao ljudi.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!