ZLATKO JELISAVAC: Zloćudna su vremena pred nama

05 Sep 2015

Evropa pred velikim izazovom

U intervjuu za list Blic, 29. januara 2015. godine rekao sam da će obećana „srećna mirnodopska vremena“ izostati, da nas – naprotiv – očekuje jedno opasno, krvavo razdoblje. U to vreme mnogi su se smeškali mojim rečima, nisu dovodili u pitanje moje dobre namere, ali su smatrali da se radi o produktu hipertrofirane spisateljske imaginacije. Zloćudna su vremena pred nama – ovaj izbeglički talas je samo segment jednog većeg procesa. Istovremeno, događaji na najrazličitijim tačkama zemaljske kugle tesno su povezani. Kad se nešto desi u Kini, posledice će osetiti i Mađarska, i Srbija. Nema lakog izlaza.
(Laslo Vegel: Ratna psihoza, 30. avgust 2015, Autonomija)


Globalizacija sveta ili njegovo pretvaranje u “veliko selo” ili pak megalopolis, kako vam drago, donosi, pored svih dobrih strana i prednosti, i brzu tranziciju svekolikih opasnosti i nesreće koje se dešavaju svakodnevno, svuda. Efekat “cunamija” osećamo svi, naravno najviše oni koji su neposredno pogođeni nekom nesrećom, ali uvek ima nešto, neki “prokleti deo” , neka tajna veza, nazovite to kako hoćete, koji/koja nas povezuje sa epicentrom katastrofe. To što nas povezuje jeste očekivanje, naslućivanje, predosećanje budućnosti koja nas upozorava na posledice našeg delovanja ili pak nedelovanja. Francuski filozof Žan Bodrijar govori o budućnosnim događajima koji nam se zbivaju kroz odloženo dejstvo, to znači da ćemo posledice tek da osetimo, a i razumemo kada se oni već dese. On za primer uzima teroristički napad na Njujork, koji je otvorio pandorinu kutiju novog vala terorizma, ali je taj napad samo posledica-zbivanje onog što je već naslućeno kroz događaje koji su ukazivali na napad, dok će puni efekat tog napada tek da stigne do nas. Možda ćemo ovo najlakše objasniti kroz primer ugibanja stakla prilikom nekog fizičkog udara (recimo eksplozije); staklo se pre nego što se razbije ugiba prema napred (efekat budućnosti), a potom pri povratku ili ugibanju nazad (efekat prošlosti) dolazi do pucanja, to jeste staklo se razbija pri povratku u prvobitno stanje.

Laslo Vegel piše, u tekstu “Ratna psihoza”, da “očekuje jedno opasno, krvavo razdoblje”. Komentarišući aktuelni talas izbeglica, pretežno iz Sirije, Vegel otvoreno kaže: “Zloćudna su vremena pred nama”. Kao da u ovom najnovijem izbegličkom talasu Vegel oseća da dolazi nešto krupnije i opasnije od onog od čega su pobegli svi ti ljudi ili pak da ono od čega su pobegli može postati i “naše” stanje, to jeste Evropa može ponovo da zapadne u neki oblik unitarnosti koji je može odvesti do ishitrenih, da ne kažem konačno-brzih rešenja. Ono što danas radi Mađarska, na primer, po pitanju izbeglica i azilanata lako može postati matrica za rešenje izbegličkog pitanja u Evropi ukoliko se evropski lideri (mislim na lidere vodećih zemalja EU) ne slože oko toga kako će, konačno, reagovati na priliv izbeglica. A ono što radi Mađarska, podižući žičane ograde, dovodeći sve više policije na svoje granice, donoseći restriktivne zakone o izbeglicama, šireći mesecima negativnu kampanju o ljudima koji beže od rata, bede i siromaštva – predstavlja upravo model koji se koristi kada se samo razmišlja o zaštiti sopstvenog integriteta, suvereniteta, legitimiteta itd. blablabla, a ne misli se na nesreću ljudi koji sigurno nisu iz obesti krenuli u beli svet.

Ekstremna desnica je svuda u Evropi u izbeglicama konačno pronašla pravog neprijatelja kojeg očekuje više od pola veka; kao što su nekada, za vreme Drugog svetskog rata, glavni neprijatelji bili Jevreji i ostali “inferiorni” narodi, tako danas fašisti u izbeglicama vide svog neprijatelja, kao i sjajnu priliku za sopstvenu afirmaciju. Ukoliko se Evropa brzo ne trgne iz sopstvene mlakosti i nesigurnosti, bojim se da će ekstremna desnica da ponudi “brza i efikasna” rešenja koja će nas krvavo koštati, bilo da smo izbeglice ili ne, svejedno, ta mašina kada se zahukta ona ne staje dok ne uništi sve, pa i sebe samu. I Hitlera je, pre rata, dobar deo tadašnjih evropskih lidera smatrao za “pravog čoveka”, a mase ljudi su ga cenile jer je, za razliku od kilavih socijaldemokrata, umeo da efikasno i brzo rešava probleme u Nemačkoj. Čak ni Hitlerovu otvoreno antisemitsku politiku dobar deo Evropljana nije video kao neki veliki problem jer su i druge evropske zemlje imale svoje lične razmirice sa Jevrejima, a nekako je i prijao taj štimung i atmosfera koja se širila iz nacističke Nemačke: Jevreji su krivi jer su porobili svet svojom ćiftinskom logikom razmišljanja, verovanja, ekonomisanja, življenja itd. Setimo se samo famoznog Protokola sionskih mudraca koji je napisala ruska, carska tajna policija OHRANA, a koji je bio otvoreno antisemitsko štivo, gde se prikazuje kako će Jevreji, navodno, izazvati svetsku revoluciju. Ovaj falsifikat je obilato koristila i nacistička propaganda, a nažalost i danas se ovo smeće može naći po knjižarama…

E tako i danas ekstremisti šire propaganda o izbeglicama kao teroristima, borcima islama, lenjivcima, prljavim i nekulturnim ljudima, parazitima, itd, a zbunjeni evropski građani gledaju svoje političke lidere, koji ne znaju ili nisu sigurni šta će da urade, i sve se više okreću upravo ovim ekstremno-poličkim strujama koje pak nude brza i “laka” rešenja za problem izbeglica.

Ponoviću još jednom reči Lasla Vegela: “Zloćudna su vremena pred nama”…

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!