ZLATKO JELISAVAC: Život bez iluzije i lažnog junaštva

10 Apr 2018

Istina o tome šta je Beograd svih ovih decenija radio na Kosovu je – strašna!

Ko o čemu, baka o uštipcima… Tako se može opisati najnovija kosovska rapsodija aktuelne Vučićeve vlasti čiji je cilj da se prikrije prava istina o Kosovu. A koja je to istina? Pa hajte molim vas, to je danas jasno i najzagriženijem hard core borcu za „naše Kosovo“ koje postoji samo u bajkama onih koji od ovih laži imaju debelu korist.

Koliko je javnost sluđena pričom o Kosovu, govori nam i činjenica da se, uglavnom, veruje apsurdnim lažima koje se produkuju u režimskim fabrikama snova, ali ne zbog toga što javnost misli da je to istina, već zato što ne usuđuje da prizna sebi da je prevarena i izigrana, i to ne od „šiptarskih terorista“ već od vlasti i crkvenog klera koji im uporno šapuću u uho zavodljive reči o slavi, hrabrosti, ponosu itd.

A jednostavna istina je ta da je Kosovo, još od doba Slobodana Miloševića, samo moneta interesa nekolicine biznismena i političara i da su u tom biznisu koleteralna šteta svi oni koji veruju u priču o „najskupljoj srpskoj reči“. Kosovo je od ranih dvedesetih godina prošlog veka postalo sedište srpske mitomanije, mada je pravi centar bio, naravno, u Beogradu, i od tada se forsirala ubistvena propaganda o Kosovu kao najvećoj nacionalnoj vrednosti, dok su se u međuvremenu, na tom istom Kosovu, događale užasne stvari i neviđene mahinacije izazvane spregom politike i biznisa. To se nije smelo spominjati, jer bi vas odmah, kao i danas, označili kao izdajnika i neprijatelja.

Bez obzira na to da što se sporadično ipak probijala istino o tome šta se zapravo događa na Kosovu, i danas ne znamo odgovore na mnoga važna pitanja: Koliko novaca odlazi na Kosovo iz Srbije? Ko te novce raspoređuje, a ko dobija? Sa kim se to vlast iz Srbije dogovora na Kosovu ili ko su ti „predstavnici“ srpkog naroda sa Kosova?

Sve vlasti, od ere Slobodana Miloševića pa do ove Vučićeve, manipulisale su mitovima, Kosovom, novcem koji se izdvajao iz budžeta za pomoć Srbima sa Kosova, a koji sigurno nije završavao kod onih kojima je pomoć potrebna. Najviše se manipulisalo sa jadom i nesrećom građana, podjednako i u Srbiji i na Kosovu. I nakon rata na Kosovu, bombardovanja ondašnje SRJ, svih stradanja zbog kleptokratsko-mitomanske politike Beograda – još uvek se Kosovo brani do poslednje kapi tuđe krvi; nakon svih pregovora i dogovora, besmislenih cepidlačenja i dokazivanja ko je „lider u regionu – Kosovo je još dalje od Srbije; nakon „istorijskih pobeda“ srpske diplomatije koje su ovekovečene „zvezdicama“ i „fusnotama“ uz albansko-kosovsku-nikada priznatu- novoformiranu državu – sve je manje prostora za nove laži o srpskom Kosovu; nakon voza za Kosovo sa karakteritičnom ikonografijom koja oslikava spregu vlasti&crkve, a kojom se, opet, želelo dokazati da Srbija još uvek ima jakog uticaja na politiku i sudbinu Kosova – jasno je da je i taj voz prošao; nakon ove poslednje farse sa Markom Kraljevićem Đurićem i njegovog hapšenja i sprovođenja kroz Prištinu – dokazala se ona Hegelova misao o tragičnosti i farsičnosti istorije…

Nakon ovog poslednjeg kosovskog ciklusa, koji traje više od tri decenije, krvavog raspleta i rata, progona i smrti, skrivenih grobnica, hladnjača koje prenose ljudske leševe, manipulacija i obmanjivanja – vreme je da se, jednom zauvek, toj kosovskoj mitomaniji, radi budućnosti i života naše dece, kaže: dosta! Neće to biti nikakav istorijski poraz već mogućnost da se konačno i ova zemlja otrese lošeg istorijskog nasleđa iluzija, reši se negativne prošlosti i počne da misli svojom glavom i to u interesu građana, a ne alavih političara i beskrupuloznih biznismena.

Važno je za sve građane da se situacija na Kosovu dovede u neku normalu gde više krimogene strukture neće moći da rade šta hoće bez ikakve kontrole, jer ih podržava vlast koja ima interes od tih mutnih radnji. Pomislite malo na te ljude koji žive na Kosovu… Koga se oni plaše? Šta žele? Sigurno je da Srbi na Kosovu ne žele živeti u strahu od kriminalaca, a ne smeju ništa reći jer dežurni krivci za sve moraju biti „šiptarski“ kriminalci, a ne srpski…

Legitimni predstavnici Srba sa Kosova ne mogu biti oni koje bi oni možda više hteli već oni koje im Beograd nametne – o ovom slučaju „Srpska lista“… Zato je stradao Oliver Ivanović i zato mu danas vlast u Srbiji ni ime više ne spominje, a kamoli da insistira na istrazi i kažnjavanju počinioca ubistva, jer je bio smetnja njenim interesima na Kosovu.

Prava istina o Kosovu jeste strašna i sigurno će razorno delovati na društvenu svest kada konačno javnost u Srbiji dozna šta se stvarno događalo dok su se širili mitovi i legende o herojskoj borbi za kolevku srpstva. A već se zna dosta, samo što vlast kontroliše ono što se sme znati jer je itekako svesna da previše isitine ne bi preživela…

Mi treba da se učimo kako da živimo „posle Kosova“ i kako da opstanemo na brdovitom Balkanu živeći bez iluzija i lažnog junaštva.

(Autonomija, foto: pixabay)

Podelite ovu stranicu!