ZLATKO JELISAVAC: Živeti slobodno

05 Dec 2011

Biti Vojvođanin znači biti slobodan i autonoman

Prosve?enost je izlazak ?ovekov iz stanja samoskrivljene nezrelosti. Nezrelost je nemo? da se svoj razum upotrebljava bez vo?stva drugog. Ta nezrelost je samoskrivljena onda kad njen uzrok ne leži u nedostatku razuma nego u pomanjkanju odlu?nosti i hrabrosti da se njime služi bez tu?eg rukovo?enja. Sapere aude! Imaj hrabrosti da se služiš sopstvenim razumom – to je, dakle, lozinka prosve?enosti. (Imanuel Kant – Um i sloboda)
Ljudi se ne ra?aju slobodni kao što se ra?aju snabdeveni mozgom: ali se ra?aju, beskona?no, za slobodu. (Žak-Lik Nansi – Iskustvo slobode)

Sloboda i autonomija se, obi?no, kao pojmovi poistove?uju, što je u dobroj meri i istina jer: “?ovek je slobodno i autonomno bi?e” – kako je to Prosvetiteljstvo ve? formulisalo, a Kant i prakti?ki utemeljio. No, problem odnosa slobode i autonomije i nije u razumevanju ve? u aktu prihvatanja i pre-bivanja u tom odnosu koji je, opet, srž modernog ?oveka. Kako razumevamo slobodu i gde se to ona doti?e sa autonomijom? Sloboda nije ?injeni?no stanje ve? je ona uvek negde “ispred” u negiranju našeg bivanja. Sloboda nas provocira i zove, ona je izvor naših želja koje nisu uvek u našem interesu – kako je to dobro primetio Vilhelm Rajh. Sloboda je ono što mi nismo, a što bi mogli da budemo. No, opet sa druge strane, bez slobode ni mi nismo mi, to jeste ostajemo zatvoreni u pukim ?injenicama našeg postojanja. Fridrih Ni?e zato kaže: “Postani ono što jesi”! – ukazuju?i na tu otvorenu mogu?nost da budemo ono što nismo, to jeste ono što bi mogli da budemo. Sloboda je ta mogu?nost, horizont otvoren pred nama…Pitanje je samo da li imamo hrabrosti i volje da se «transcendiramo» prema tom horizontu slobode. Zato sloboda i jeste više akt volje nego razuma i to je razlog zbog kojeg slobodu valja podneti pre nego razumeti. Autonomija slobodu ve? nekako pod-razumeva, to jeste ?ovek jeste autonoman jer je slobodan od “?injenica” svog postojanja. Svako postojanje zna?i život u skladu sa zakonima i normama koje nas ograni?avaju i ?ine gra?anima. Naravno da nemam ništa protiv zakona i normi, ali biti autonoman zna?i istupiti iz zakona ili prevazi?i postoje?e norme. Biti samosvojan uvek zna?i se odre?ivati prema nekim normama ili ne?em što je tradirana granica. Ako si autos – samo-svojan onda se odre?uješ prema zakonu, pravilu ili normi – nomos. Ne možeš se osloboditi samog sebe ve? se svojom sopstvenoš?u odre?uješ prema normi i pitaš kakve ona veze ima sa tobom kao autonomnim bi?em. Naravno da ovo ne zna?i da time postaješ neko ko je van zakona jer takav scenario podrazumeva ra?anje sociopatskog bi?a a ne onog koji se samosvesno i slobodno odre?uje prema normi. Još od grških filozofa anti?kog doba, naro?ito tzv. Sofista, pa preko Platona i Aristotela problemi slobode i autonomije se razvijaju u pravcu osloba?anja od onog što je tradirano kao zakon jer samo tako se sloboda i može primeniti. Ali primena zna?i i nove zakone i norme, i tako u krug… No, sloboda je mogu?nost da se ?injenice promene i toga moramo uvek biti svesni kao autonomna bi?a koja misle i delaju slobodno. ?uvena je pri?a, vezana za filozofa Hegela koga je neki student «optužio» da se njegova filozofija ne slaže sa ?injenicama. Na to je Hegel odgovorio: “Tim gore po ?injenice”. E tako govore samosvesni i slobodni ljudi.

?itao sam komentare nekih tekstova na portalu Autonomija i dojmio me komentar da nama ne treba više autonomije nego, naprotiv, više centralizacije. I onda sam shvatio smisao sociopatskog vezanja za centar, za “o?insku” figuru vlasti i njenih normi. Osloba?anje, kao što sam ve? naveo, može krenuti i u pogrešnom, to jeste retrogradnom smeru vezivanja za vlast/mo? i dovesti do jednog društvenog fenomena koji je From nazvao “bekstvo od slobode”. Za neke pojedince, a oni su u Srbiji, nažalost, vrlo ?esta pojava, samoodre?enje ne zna?i osloba?anje nego ja?e i ?vrš?e vezanje za autoritete vlasti. Da li ovakav stav dolazi «iz ku?e» to jeste preko figure oca kao simbola autoriteta ili pak li?ne nesigurnosti i straha od promena koja se uvi?a u želji da se brani tradicija po svaku cenu? – teško je proceniti jer su ovi faktori “vezanja” za autoritete i tradiciju dosta kompleksni i povezani. Za neke pojedince sloboda je ropstvo jer ona zna?i osloba?anje od njihovog sveta koji je stvoren jednom za svagde i ne trpi promene. Problem je jedino kako uveriti ove jedinke da veruju u himeru koja nema veze sa realnoš?u, a o slobodi i da ne pri?amo. Možda ih i ne treba uveravati… Opasnost od pokušaja menjanja stava ovih «tvrdih» struktura društva može dovesti do velikih lomova unutar njih samih što, opet, može i da se loše odrazi po njihovu okolinu. Sve smo to ve? iskusili devedesetih godina prošlog veka i sigurno da niko normalan ne bi to sebi poželeo još jedanput. Proces osloba?anja može dovesti do granica koje neki pojedinci ne mogu da prevazi?u, pa je to situacija vrlo sli?na jednoj psiho-analiti?koj seansi gde se radi psihi?ke stabilnosti pacijenta izbegavaju “momenti” pod-svesti koji mogu biti fatalni za istog.

Živeti slobodno zna?i ne biti vezan za tradiciju i ono što je “nepromenjljivo”. Biti autonoman zna?i biti nezavistan od ?injenica i normi koje su postavljene od Boga ili njegovih izaslanika na zemlji. ?ovek kao slobodno i autonomno bi?e bira svoj život, a ne odre?uje ga prema unapred postavljenim šablonima i normama koje ga samo sputavaju. Biti slobodan zna?i biti napu?en na budu?nost, otvoren za sve mogu?nosti i opcije, nezavistan i samo svoj. Ko to ne razume ne može ni da govori o autonomiji jer se on/ona, u stvari, plaše slobode. Autonomija polazi od pojedinca i njegove svesti o sopstvenoj slobodi koju treba deliti sa drugima jer ako svoju slobodu zasnivaš na tome da nekome uskra?uješ to isto pravo onda ni sam nisi slobodan.

A sve vam ovo govorim jer sam Vojvo?anin: slobodan i autonoman. Meni je svet ravan i slobodan kao i ova naša Vojvodina.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!