ZLATKO JELISAVAC: Za vreću glasova

12 May 2012

Vojvodina je naša stvarnost

Ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić napisao je danas na svom “Tviter” nalogu da je džak sa glasačkim listićima, za koje Srpska napredna stranka tvrdi da su dokaz o izbornoj kradji, ukrao član naprednjaka iz Zaječara. ( Blic,11.05.2012, DS: Vreću sa listićima ukrao član SNS iz Zaječara)

– Ja, kao lider SPS-a, mogu da kažem da mi ne pada na pamet da ikada više u životu učestvujem u izbornoj krađi, zato što nikad se neću dva puta saplitati o isti kamen… U svakom slučaju veoma mi je stalo da izbori budu regularni i mislim da je to važno za celu državu – rekao je on. Ivica Dačić (Beta, 11. 05. 2012.)

Prođe i ovo izborno ludilo… Još da se izabere predsednik Srbije, pa da se sve opet vrati na staro jer ništa se nije u suštini ni promenilo. Vlast će ponovo formirati stari politički partneri, a Tomislavu Nikoliću ostaje samo da lementira nad stvarnošću i da se poziva na neregularnost izbora. Očekivao je Toma da će njegov SNS ubedljivo pobediti, ali građanke/građani Srbije mu nisu dali poverenje i ova stranka će morati ostati u opoziciji. Mada, nešto razmišljam: pa šta i da je SNS napravio bolji rezultat i da je preuzeo vlast? Da li bi se nešto bitno promenilo? Sumnjam, osim što bi Toma konačno dobio svoj krstaški rat sa “žutima”. No, Nikolićevu ličnu frustraciju i opsesiju DS-om građani Srbije nisu podelili sa njim, to jeste to nisu uradili u dovoljnoj meri.

Novina ovih izbora je uspeh SPS, koji je dobio duplo više glasova nego na prošlim izborima, a i desio se konačan pad SRS, koji pak nije uspeo da pređe cenzus tako da će sada mnogi «profesionalni» poslanici ove stranke ostati bez posla. Ništa se ne menja… Od smrti Zorana Đinđića ovu zemlju je ponovo zajašio đavo i ne da nam mira. Šta nam se to desilo? Gde su nas prevarili i obesmislili sve ono za šta smo se borili, sanjali, nadali se? Ko su uopšte ti ljudi za koje smo verovali da će nam doneti bolju budućnost, a onda su se pretvorili u sitne politikante koje interesuje samo zarada i bolje pozicije?

Polako, ali sigurno, gubim nadu da ću, barem za svog života, u Srbiji dočekati neke bitne promene. Nekada, u Slobino doba, imao si protiv koga da se boriš i činilo se da će posle njega konačno i nama doći lepši dani, ali, nažalost, ništa od toga. Izgleda da nam je suđeno da tavorimo u ovom besmislu koji ne vodi nikuda i, što je najgore, još nas i ubeđuju da je to demokratija i da se devedesete ne mogu porediti sa ovim “tranzicionim” periodom. Kada čujem ovakvu konstataciju dođe mi da iz kože iskočim, jer više ne mogu da slušam i gledam iste fraze i njihove blazirane autore. Odvratni su mi svi današnji političari i gade mi se njihove priče načinjene od laži koje mi žedno upijamo željni nekih promena i života bez ove naše sulude neizvesnosti.

Ovo stanje u Srbiji u poslednjih osam godina ja više ni sebi ne mogu da objasnim… Mi živimo u paralelnoj stvarnosti i kao da smo se namerno odvojili od realnosti i krenuli nekim svojim, samo nama znanim putem. A kuda mi to idemo? Pa, više nisam siguran da u ovoj zemlji neko i ima viziju budućnosti Srbije. Ovi naši političari samo žele održati status quo i njihova jedina želja je da prežive još jedan mandat, a nama građanima šta bog da. Najbolji primer našeg trenutnog stanja su ova post-predizborna događanja za koja je i malo reći da su suluda. Slušam Ivicu Dačića kako mrtav-ladan priča kako se on neće “dva puta saplitati o isti kamen”, to jeste Ivica želi reći da više nikada neće učestvovati u izbornoj krađi. Bole našeg Ivicu uspomene na devedesete kada je njegova stranka krala na izborima i teško mu je i danas kada se seti. Zamislite da ovako nešto izjavi neki političar u bilo kojoj državi EU, na primer… Nekada smo malo kraduckali, ali eto te smo “dečije bolesti” sada prevazišli i više to ne radimo jer danas živimo u demokratiji koja podrazumeva izbore sa poštenim pravilima za sve učesnike.

Toma Nikolić i Aca Vučić su javno, pred kamerama, istresli vreću punu glasačkih listića koji su, navodno, pronašli u nekom kontejneru, ali ne žele reći gde. Posle tvrdnji Olivera Dulića iz DS-a da ta famozna vreća potiče iz Zaječara i da ju je ukrao član SNS, Aca Vučić objašnjava da ljudi iz DS-a nemaju pojma jer su promašili lokaciju za najmanje 300 kilometara – naime, vreća sa listićima potiče negde iz Vojvodine. SNS-ovi prvaci sada prete tužbama mada ne dozvoljavaju ni policiji da prekontoliše te glasačke listiće. Sledeća faza je verovatno opet protestna sedeljka na stiroporu i «veliki» post u znak protesta, jer DS i njegovi saveznici ne mogu da shvate koliko je snažna Tomina i Acina želja da vladaju. Tuži sada Toma šakom i kapom, svi su mu krivi jer njegova stranka nije ostvarila željeni rezultat. Sada su mu na meti i mediji koji su objavili vest, kako postoje sumnje da je Toma stekao fakultetsku diplomu na neregularan način.

«Bavljenje “Blica” Nikolićevom diplomom praktično je započeo sam predsednički kandidat tokom prvog izbornog kruga, jer je bilo značajnih nedoslednosti u njegovim izjavama. Pred prošle izbore 2008. navodio je da studira nešto drugo, a u biografiji mu je stajalo da je građevinski tehničar. A onda je čudom, nakon četiri godine, pred ove izbore, zamahao diplomom menadžera koju je, kako je sam rekao, stekao 2007. Znači, baš u vreme kada je tvrdio nešto drugo. To je bilo dovoljno razloga za sumnju i proveru ovogodišnjeg Nikolićevog izbornog aduta – fakultetskog obrazovanja ili, još bitnije, na koji je način stečeno.» (Blic,11. 05. 2012, Lider SNS tužio «Blic»: Nikolićeva diploma vredi 200 miliona dinara)

LDP smatra da bi sigurno bolje prošli da se nije pojavio «sindrom» belih listića koji su im oduzeli ključne procente pa su tako ostali bez poslaničkih mesta u Beogradu, to jeste u gradskoj skupštini.Ti građani koji su uništili svoje listiće crtajući koještarije ili pišući „Teofil forever“, na primer, vrlo su se nesavesno poneli prema Čedomiru Jovanoviću i LDP-u. Stvarno ne mogu da razumem da građani nisu podržali Čedinu želju da bude deo gradske vlasti i da beskompromisno pravi aranžamane i sa SPS-om sa kojim će, opet, vrlo verovatno biti u vladi Srbije samo ako se dogovore oko ministarskih mesta, a na dobrom su putu…

Pa ti budi normalan pored ovakvih somnabulnih pojava i kreatura. Nema ovde sreće za nas građane, jer mi se pitamo jedino kada glasamo, a posle toga moramo da ćutimo i trpimo svekolike gadosti naših političkih mešetara. Toliko su mi se smučili da sam izgubio veru u demokratiju kao i u smisao izbornog procesa. Kakvi izbori ljudi moji, pa šta tu mi i koga biramo? Nema nama druge nego terati sve te politikante «fekaliziranom motkom» kako se jednom lepo izrazio profesor Čedomir Čupić. Srbija je stala onda kada su ubili Zorana Đinđića i od tada mi živimo u nekoj hiperrealnosti koju nam razni gelipteri žele predstaviti kao stvarnost. Hajmo ljudi već jednom reći: dosta nam je svega, ili vi ili mi! A ako ne može drugačije, pa hajde onda da se lepo raziđemo kao ljudi, pa ako Beograd i dalje hoće da bude glavni grad ovog Matriksa od zemlje neka to bude problem onih koji žele da žive u iluzijama.

Vojvođani, mi moramo misliti na svoju budućnost i prekinuti ovaj suludi san jer Vojvodina je naša stvarnost.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!