ZLATKO JELISAVAC: Vučiću se smeši ambis koji je sam iskopao

10 Oct 2017

Vreme je da odgovornost preuzmu i opozicija i građani

Živimo u (post)tranziciono vreme dok na vlasti imamo meki autoritarizam koji za tili čas, ako to tzv. predsednik poželi, može da se pretvori u najotvoreniju diktaturu koja će proizvesti brojne ljudske žrtve. I to možemo konstatovati sedamnaest godina nakon Petog oktobra. Šta se onda, do đavola, promenilo u odnosu na devedesete? Gledamo sadašnjeg ministra spoljnog Ivicu Dačića kako se šepuri po medijima i opisuje Peti oktobar kao veliku prevaru, a da je to tako dokaz je, kako veli, on sam koji je još na vlasti.

A gde su sada nekadašnji predvodnici petooktobarskih promena? Šta rade? Tavore u nekim opozicionim strančicama ili šuruju sa Vučićem. Ili su se povukli ili su pak otišli u privatni biznis (mada bolji biznis od politike ne postoji – barem ne kod nas). Kada vidi i čuje pojedine opozicione lidere kako se nutkaju i uvlače Vučiću, većini nromalnih građana pripadne muka. Tako je vidljivo da za te lidere to što je društvo pred kolapsom ne znači ništa.

Vlast od parlamenta pravi cirkus i pretvara ga u rijaliti-šou koji su u stanju da prate samo oni sa jakim nervima i zdravim digestivnim traktom, a opozicija pristaje i na to, ne bi li prigrabila za sebe neku mrvu medijske pažnje koja vidno nedostaje usled SNS-ovske medijske tmine i narcisoidne agit-prop logike, koja podrazumeva da se priča/piše samo o njima i njihovom neprikosnovenom vođi. Toliko su predstavnici vlasti zauzeti sobom sopstvenom promocijom da zaboravljaju da malo pogledaju iza sebe, a tu se širi sve veća pukotina nastala praskom usled prenaduvavanja obećanja. Ništa nisu uradili od onog šta su obećali, štaviše ništili su sve čega su se dotakli i to se ne može nadoknaditi šarenim lažama tipa raspevane fontane ili Beograda na vodi.

Kako stvari sada stoje, opozicija ne treba ništa posebno da uradi već samo da pronađe načina da pokaže kako je u stanju da smeni aktuelnu vlast, a za to joj je neophodno jedinstvo i zajednički stav. Vučić je došao do sopstvenog kraja, smeši mu se ambis koji je sam iskopao. Kompletna vlast, sa svim satelitima i pomagačima, ne vredi ni pišljiva boba bez A. Vučića i oni dobro znaju da ako Vučićev ugled padne u očima njegovih glasača, onda je to i kraj njihove vlasti.

Logika opozicije trebalo bi, pored jedinstva (naravno, ne jedinstvo sa onim esktremistima, doduše retkim koji nisu deo piramide vlasati), da se bazira na upornom ukazivanju na neispunjena obećanja i velikim brljotinama koje aktuelna vlast čini tokom ovih godina, svakodnevno, kao i na strpljenju i nuđenju jasnih rešenja. Vlast će sigurno, a to svakako već rade, da raspali iz svih oružja po opoziciji, ali ta njihova oružja postaju sve neefikasnija.

Vlast računa na nejedinstvo opoziciju i predstavnike tzv. lažne opozicije, one koji se predstavljaju kao Vučićevi protivnici, ali evidentno igraju za njega. Protiv ove kampanje razbijanja, opozicija mora žestoko da se bori, jer udarci će biti strašni i nemilosrdni – vlast drži medije u svojim rukama i sigurno će ih još prljavije, ako je to moguće, nego do sada koristiti. Opozicioni koalicioni blok valja formirati zbog predstojećih izbora u Beogradu, jer, ma šta pričali razni analitičari i stratezi, građani će glasati protiv Vučića jedino ukoliko vide da je opozicija jedinstvena i odlučna da se bori i pobedi. Treba odigrati pametno, strpljivo i navesti protivnika da sopstvenom propagandom (a to znači “udri po opoziciji što jače možeš”) okrene građane protiv sebe, kao što je to uradio Slobodan Milošević pred Peti oktobar.

Vlast je već počela da paniči, jer znaju da bi izbori u Beogradu mogli da predstavljaju početak njihovog kraja, pa će sada da taktiziraju sa datumima (zima ili proleće?), sondiraju i analiziraju javnost ne bi li pronašli kada je pravi trenutak za izbore i da li je možda dobro i iskombinovati beogradske sa republičkim izborima. Opoziciji odgovara šta god da odluči vlast u vezi sa izborima: ako budu imali dobrog kandidata za gradonačelnika i svi jedinstveno stanu iza njega, onda se šanse za pobedu znatno povećavaju, a dobar rezultat na beogradskim izborima sigurno će pogurati opoziciju i na nekim drugim izborima kojih će uskoro opet biti.

Konkretno, kada je o opoziciji reč, zajednički blok bi trebalo da formiraju Saša Janković ispred PSG, Vuk Jeremić sa svojom, budućom, Narodnom strankom, Šutanovac sa DS-om i Tadić sa SDS-om – a oni bi bilo jezgro uz koje bi se mogli okupiti još neke opozicione stranke i tako uvećati mogućnost pobede. Treba pokazati građanima da je opozicija nepokolebljiva u želji da smeni aktuelnu vlast. Možda ćemo se iznenaditi koliko građani žele promene i koliko im je dozlogrdio ovaj SNS-ovski cirkus.

Treba samo malo hrabrosti, pameti i karaktera da se učini ono što je neophodno. Ako ostanu na vlasti još neko vreme, SNS će ovu zemlju da povuče u ponor iz kojeg se dugo, dugo izvući. Ako opozicija nastavi da se ponaša neozbiljno, onda će potpisali pakt sa đavolom koji će ih umoriti laganom, ali sigurnom smrću, a nas ostaviti da tavorimo bez nade i budućnosti.

Vreme je da se preuzme odgovornost! A to se ne odnosi samo na političare nego i na građane.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!