ZLATKO JELISAVAC: Voda nosi sve

19 Feb 2014

Protesti žednih u Zrenjaninu

Na sednici Skupštine grada Zrenjanina danas je razrešen dosadašnji vršilac dužnosti direktora javnog komunalnog preduzeća “Vodovod i kanalizacija” Bojan Putić (URS) i na to mesto imenovan Goran Tajdić (SRS). Odbornici su odluku o razrešenju Putića doneli na osnovu predloga Nadzornog odbora zrenjaninskog vodovoda koji je navedeo da Putić nije rešio problem zdrave pijaće vode i da nije sarađivao sa gradonačelnikom oko realizacije projekta izgradnje fabrike vode.
Vest | Vojvodina | Zrenjanin 18. februar 2014.

Koliko godina već građanke/građani Zrenjanina slušaju obećanja raznih političkih stranaka i njihovih poglavara kako će rešiti problem pitke vode u ovom gradu? I šta bude… Pa ništa, naravno. Obeća se fabrika vode i strateški partner koji sigurno dolazi i gradi fabriku, a posle toga tajac-muk. Sve političke partije su se izredale na temama “pitka voda” i fabrika vode”, a građani Zrenjanina, pored političara i njihove brige, mogli su da pocrkaju od žeđi. Snalazimo se kako znamo i umemo: kupujemo flaširanu vodu, neki odlaze i na Frušku goru kako bi sipali vodu za piće, a neki i konzumiraju vodu iz vodovoda na sopstveni rizik. Voda nije dobra ni za kuvanje, pa ni za kupanje, ali da ipak ne preterujemo, jer ipak znamo gde živimo. Interesantno je da se u Zrenjaninu voda naplaćuje kao pijaća, a ne kao tehnička, što ona u suštini i jeste, ali oko toga naravno da gradska vlast ne bere brigu nego novce građana.

Bilo je oko vode u Zrenjaninu raznih zgodacija, a one opet nisu samo vezane za pitku vodu… Pre nekoliko godina se pričalo o zrenjaninskom akva-gradu i banatskoj Veneciji, ali to je prošlo brzo i ludo kao i svaki san; pa je onda jednom gradonačelniku palo na pamet da gradi fontanu usred grada, koja je trebalo da simbolizuje večitu potrebu čoveka za živom vodom (ili pak žeđu za vlasti i moći), ali je ta ideja neslavno propala; ustvari je realizovana, pa je onda i propala kao i tadašnji gradonačelnik. Fontana je bila pravo athitektonsko čudo i svi smo bili zapanjeni kada smo videli da nam centar gotovo pliva u vodi od veštačkih “izvora” koji su izbijali iz zemlje, to jeste iz betona. Malo dalje od “vodoskoka” izgrađen je zid sa nekim slavinama, a ispod njega je napravljen klasičan valov, pa smo ga tako i zvali – valov. Da li je ovim tadašnji gradonačelnik hteo da iskaže svoja osećanja prema građanima Zrenjanina? O tome ne mogu da sudim. Danas više nema vodoskoka, a ni vode u valovu, pa nam Fontana više liči na neki spomenik apsurdu postojanja, kao na primer zrenjaninski Suvi most… To je, za one koji ne znaju, most koji je ostao bez vode, to jeste reke; za utehu mu je ostalo veštačko jezero koje se nalazi u njegovoj blizini, tek toliko da se seti slavnih vremena. Kada je napravljena zrenjaninska Fontana (2007, ako se ne varam), njoj u čast sam napisao jedan tekstić koji je objavljen u lokalnim novinama:

U nedelju pre podne sam odlučio da mamurluk razbijem jednom opuštenom šetnjom kroz grad. Kako glupa ideja! Na pola puta (negde blizu mosta u ulici Đure Jakšića) sam već počeo da bulaznim od vrućine. Sunce je nemilosrdno pržilo i jedva sam čekao da se uvučem negde u hlad i osvežim hladnim pivom. Nekako sam se dovukao do centra, ali ne lezi vraže, nemaš gde pivo popiti, ništa ne radi. Bože mili, kakva je ovo zavera… Vukao sam se glavnom ulicom znojan i polulud od žeđi kada mi je najedanput sinula spasonosna ideja: Fontana! Da sam imao snage potrčao bih, ali me noge nisu slušale. Teškim koracima išao sam ka Fontani i sanjario o njenim hladnim mlazevima vode. Samo još malo pa ću se napiti vode sa Česme, a onda ohladiti vrelo telo pod mlazevima Fontane. E, hoćeš k…. sine! Kada se razbistrila moja fatamorgana, prouzrokovana vrućinom i teškim mamurlukom, shvatio sam da mi nema spasa. Nema mlazeva niti hladne vode sa Česme… Fontana bez vode je više ličila na neki javni jakuzi (ako tako nešto na svetu igde postoji) ali osramoćen i obesmišljen u svojoj nefunkcionalnosti. Pogledao sam u sunce i setio se Stranca Alberta Kamija. Izgubljen i sam pod suncem zaželeo sam da imam pištolj u ruci kao Merso (heroj Kamijevog romana) i da zapucam u besmisao ove egzistencije koja nas ponižava i ostavlja žedne «pored izvora». Hteo sam da vičem, da zaurlam, da me čuje neko, ali na ulici nikog nema. Samo ja i suva Fontana.

Bilo je toga, ali to više nije važno… Ono što je važno je da su građani Zrenjanina rekli odlučno ne gradskoj vlasti i njenoj inertnom odnosu prema našem vodećem problemu. U subotu 15. februara okupilo se više stotina građana sa jasno izraženim stavom: hoćemo da pijemo čistu vodu! Bilo je tih inicijativa i pre, ali su se sve neslavno završile… Okupi se tu desetak ljudi, potpiše se neka peticija i hajmo kući; naravno da vlast posle ovoga ne učini ništa. Ovaj put je došlo mnogo više građana, sa transparentima i praznim flašama kojima su lupali do besvesti gradskih očuha. Odgovorili su ekspresno i zamenili direktora javnog komunalnog preduzeća “Vodovod i kanalizacija”… Nismo nimalo fascinirani… Naprotiv, protesta će biti opet i to u ovu subotu 22. februara! Protesta će biti dok god vlast ne učini nešto konkretnije od smene direktora i konačno počne da rešava problem sa pijaćom vodom. Ako ne znate šta ćete da radite – mislim na vlast – dođite u subotu da vam građani objasne. Samo da vas podsetim: to su oni koji su vas izabrali da brinete o ovom gradu! A ako nećete da slušate svoje sugrađane onda ćemo morati drugačije da pričamo. Znate kako kažu: Voda nosi sve…

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!