ZLATKO JELISAVAC: Voda nosi sve

19 Mar 2015

Zapis sa protesta prosvetara

Polilo ministra prosvete Verbića vodom… Možeš misliti… Nekada je policija polivala vodenim topovima ljude koji su demonstrirali protiv režima Slobodana Miloševića, i to usred zime. Tadašnji režimski mediji su to pozdravili kao uspešnu akciju policije, a Aleksandar Vulin je tada cinično prokomentarisao da demonstranti nisu mogli da očekuju da budu zaliveni toplom vodom. Devedesetih godina prošlog veka bilo je „legitimno“ polivati ljude jer su demonstrirali, a danas kada jedan ministar bude zaliven sa malo vode iz flaše – to je udarna vest. I to je strašno…

Gledam na B92 voditelja koji je predstavnicu prosvetnih sindikata toliko “forsirao” tim nesrećnim polivanjem da je to postalo neprijatno. Formulacija njegovog pitanja je bila u najmanju ruku sramotna: da li se prosvetari osećaju odgovorni za taj incident? Pa ljudi moji, šta su vođe protesta trebali da rade? Da zabrane točenje, prodaju i konzumiranje vode u centru Beograda? Ne zna se pouzdano da li je osoba koja je to učinila uopšte prosvetni radnik, ali naravno da mora biti – kako je većina medija zaključila – čim je ta osoba bila na demonstracijama. Ja sam bio na protestu i video sam da je pored prosvetara bilo tu još raznih neprosvetnih „elemenata“, a da ne pričamo o tome da je to mogao da uradi bilo ko, neko od prolaznika, jer mi nismo bili izolovani i sami ispred zgrade ministarstva. Osim toga, nisu prosvetari upali u zgradu ministarstva pa zalili ministra, već je on sam došetao do protestanata. Da li je ministar prosvete toliko ludo hrabar ili samo ovo prvo pa da srlja među deset hiljada ljudi koji su ogorčeni i nisu došli na kaficu i ćaskanje? Ministar je došao do improvizovane bine i krenuo, onako nonštalantno, da ne kažem mangupski, da poziva predstavnike sindikata u zgradu ministarstva, a ovi su opet njega pozvali da se popne na binu i obrati prosvetarima. Ministar je to odbio i posle toga krenuo da se probija kroz masu sa ljudima iz obezbeđenja želeći da se vrati nazad u zgradu. Tu ga je neko zalio vodom i počelo je opšte guranje i vikanje…

Stajao sam ispred zgrade ministarstva i gledao kako se ministar Verbić probija kroz gužvu onako mokar i ljut kao ris. Prošao je na pola metra od mene i još me policija, koja je stajala ispred ulaza zgrade, nimalo nežno odgurala iako sam samo stajao. Posle svega mogu samo reći da je ministar odlično prošao… U onoj gužvi i krkljancu lako je mogao neko da ga i udari, a onda bi nastao haos jer bi se umešala policija i mirnom protestu, a to je i bio dok se ministar Verbić nije pojavio među demonstrantima, došao bi kraj. Šta je ministar očekivao? Da će mu prosvetari aplaudirati ili ga dočekati kao heroja-spasitelja? Ministar provocira prosvetne radnike već mesecima jer je sve njihove zahteve odbacio kao nemoguće, a potom na medijima nas predstavljao kao nerazumne nezahvalnike koji moraju da budu presrećni što su im oduzeli „samo“ deset posto od plate.

A bilo lepo u Beogradu… Mnogo godina posle demonstracija protiv starog režima Slobodana Miloševića, ponovo sam bio ponosan jer pripadam ljudima koji žele nešto da promene. Deset hiljada ljudi nije šala i očigledno da vlast nije očekivala tako veliki broj demonstranata. Šetali smo od Skupštine do zgrade ministarstva, a usput „posetili“ i zgradu vlade Srbije. Lepo je videti toliko ljudi, sa zastavama i pištaljkama, kako dostojanstveno protestuju jer znaju da su u pravu. Prolaznici su nam aplaudirali, a vozači trubili u znak podrške. Sve je bilo sjajno dok se nije pojavio ministar Verbić i svojim nesuvislim ponašanjem umalo izazvao katastrofu.

I nije bilo uzalud, bez obzira hoće li ili neće ispuniti naše zahteve… Čujem i da se policija sprema za štrajk. Penzioneri najavljuju demonstracije u aprilu. Polako se budimo iz zimskog dremeža i čini se da nam konačno stiže proleće. I nećemo dozvoliti da naše proleće opet pretvore u „crno“ ili „krvavo“ kako su to nekada činili pojedini predstavnici najopskurnijeg dela političkog establišmenta, a koji su i danas na vlasti. Vreme je da udružimo interese i da se zajedno izborimo za našu budućnost. Zato treba da se pobune i lekari, i penzioneri, policajci, prosvetari i svi koji misle da trebaju da se izbore za svoja prava. Valjalo bi da se dese još koje „probne“ demonstracije ovog proleća, a onda da nastupimo svi zajedno, Prvog maja, na primer… Da nas bude mnogo više od deset hiljada i onda predstavnici vlasti neće moći da kažu da su protesti samo „hir“ nekih delova društva koji se osećaju „privilegovano“ kao što vlast želi da predstavi prosvetne radnike. Nemojte da kažete da je to nemoguće ili da nema ništa od toga, nego za Prvi maj se lepo okitite karanfilom i dođite u Beograd. Pa kada vide desetine hiljada ljudi na ulici, neka se onda ljudi upitaju šta im je činiti. Biće to mnogo gore za vlast od polivanja vodom jednog ministra jer ćemo poplaviti grad… Samo treba da dođete… Prvog maja… Vidimo se…

(Autonomija, Foto: Twitter)

Podelite ovu stranicu!