ZLATKO JELISAVAC: Veruj jer je apsurdno!

24 Jan 2016

Teško tebi, teško tebi i opet teško tebi

Bivšem radniku niške Mašinske industije Zoranu Nešiću, koji zbog 6,5 miliona dinara neisplaćenih zarada, već peti dan štrajkuje glađu, danas se na protestu pridružilo još oko dve stotine bivših radnika nekadašnjih društvenih preduzeća. Posle pet dana bez hrane, Nešić ostaje pri odluci da štrajkuje glađu dok ne dobije novac za koji ima presudu. On i bivše kolege, umesto u klubu penzionera, svakog petka u 10 i dalje se okupljaju na ulici i štrajkuju, a posle sedam godina protesta jedino su uspeli da za njih svi čuju. Štrajk glađu za Nešića je, kaže, borba za preživljavanje. Na papiru milioner, sa sudskim presudama vrednim 6.5 miliona dinara, ali te presude i dalje ne vrede dovoljno da budu izvršene, što je problem i drugih radnika.
(N1: “Gde je pečat” posle tri godine – ništa novo)


U romanu Derviš i smrt, Meše Selimovića, glavni junak, derviš, moli lokalnog moćnika za milost, odnosno pokušava brata da spase od smrtne kazne. I dok derviš iznosi “zemaljske” razloge i poziva se na naivnost i mladost svog brata, moćnik citira Kuran i ukazuje na neumitnost sudbine proistekle iz božanskih zakona. Shvatio derviš da sa svojim svetovnim argumentima ne može da opravda brata, pa je i on počeo da citira Kuran, a na to mu moćnik, ponovo po božijoj knjizi, odgovara: “Teško tebi, teško tebi i opet teško tebi”. Bogu božije, caru carevu – što ono kaže Biblija – a šta onda ostaje običnom čoveku? Pa verovatno ono što pretekne dok se ne namire ova dva neupitna autoriteta…

A koliko će da pretekne to sigurno ne zavisi od onoga šta “mali” čovek može da učini već od toga kako mu “sudbina” odredi. Tako se i sudbina poigrala sa Zoranom Nešićem, bivšim radnikom niške Mašinske industrije, kojem duguju na ime neisplaćenih zarada 6,5 miliona dinara, ali džaba, para nema a kada će ih dobiti, to niko ne zna. Bog se očigledno ne meša u poslove zemaljskog ćesara, a ovaj opet se uskopistio pa mu ne pada na pamet da isplati ono što duguje radniku koji se usudio da traži ono što mu po zakonu, doduše ovozemaljskom, pripada.

Možeš ti, Zorane Nešiću, da tražiš pravdu još stotinu godina, možeš gladovati i seći sebi prste ne bi li tako privukao pažnju na svoju patnju, možeš organizovati i proteste sa kolegama koji imaju istu muku – džaba, ćesar nije raspoložen da rešava tvoje probleme jer ima prečih poslova. Možeš se ti, Zorane Nešiću, pozivati i na pravnu državu, dobijene sudske procese, na to da je zakon na tvojoj strani – ništa od toga dok stranački Levijatan ne proceni da li je to i koliko dobro za partiju. Možeš jedino da se nadaš da će ti, nekom ludom srećom, ovozemaljski ćesar izaći u susret, jer slede izbori na proleće, pa je lepo da te neprikosnoveni vladar blagodari i podari ti “pravdu” kao predizborni poklon, ali samo u slučaju da pristaneš da ti On lično dođe u pohode i da te reši muka; naravno da to podrazumeva da ćeš javno, na Njegovim medijima, da se odrekneš “đavola” i priđeš onima koji “znaju istinu”. Upamti, Zorane Nešiću: Nije važno da li si u pravu ili nisi… Bitno je na čijoj si strani! Sa nama si ili protiv nas! Hladan ili vruć! A ako si mlak, pa pokušavaš kao takav, jadan i nikakav, da dođeš do pravde, onda će te Bog ispljunuti iz usta svojih. Zato, Zorane, ne traži od njih milosti i pravde, jer je nećeš dobiti.

Da je politika kod nas još uvek božanska kategorija, a ne ovozemaljska i svetovna, govori nam mnoštvo primera iz naše običnoživotne prakse. Političke vođe su ovde još uvek neprikosnoveni autoriteti kojima se bezuslovno veruje jer njihovi razlozi nisu od ovog sveta i naših svakodnevnih problema. Kada On rukopoloži prvu ciglu na neki komad prazne ledine ili u tek iskopanu rupu posvećene zemlje ubaci lopatu maltera, onda svi mi moramo da poverujemo da će tu da niknu nove fabrike i velelepni mostovi; ako On blagoslovi tek postavljeni metar pruge ili, u sličnoj srazmeri, otvori radove za tek trasirani put, onda ne smemo sumnjati da ćemo se uskoro voziti po brzim prugama i autoputevima sa više traka. Milijarde stranih investicija, hiljade novih radnih mesta, nove škole i bolnice, slobodni mediji, plate od 500 eura – sve će se to ostvariti ako budeš verovao da je to i moguće, a veruj jer je apsurdno – kako to reče jedan starorimski teološko-hrišćanski autoritet. I tako ova “božanska komedija” traje još od onda kada je uništena satansko-komunistička tvorevina – tzv. Titova Jugoslavija, a vlast preuzeli nacionalno podobni i pravoverni kadrovi. Pali sužnji potpuno pod uticaj vere i njenih crkveno-političkih verodostojnika koji sebi “kade”, a nama, ukoliko slučajno izgubimo veru u nihove božanske planove, poručuju: Teško vama, teško vama i opet teško vama

Zato, Zorane Nešiću, ne traži od njih milosti…

A koliko “zorana nešića” vi poznajete? Koliko ste ih puta videli na ulici kako protestuju ili kako vam “dosađuju”, po ko zna koji put, mašući vam nekim sudskim presudama, tužbama i žalbama? Ne možete više da podnesete njihova lica, uvek ista, namučena, zabrinuta, bez nade da će ikada “isterati pravdu”. Koliko ste im puta bacilli u lice onu čuveno-pristojnu floskulu: Biće bolje? Koliko ste puta pomislili u sebi: Evo opet onog Nešića da mi kuka… Sit gladnome ne veruje, zar ne? Ogreju su samo oni koji su bliže vatri… Jači tlači… Sila Boga ne moli…

Zato, Zorane Nešiću, ne traži od njih milosti jer je nećeš dobiti, ali je nemoj ni dati – kada dođe vreme za to

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!