ZLATKO JELISAVAC: Svetlo polarno

07 Oct 2014

Švedska i Srbija: “Sitne” civilizacijske razlike

“Šveđani su glasali za promenu vlade i novi politički pravac. U novoj vladi će biti i Socijaldemokrate i Zeleni, koji su spremni da preuzmu posao”, rekao je danas Lefven na inauguraciji u parlamentu.
”Nova švedska vlada je feministička vlada”, rekao je on. Pola kabineta čine žene, među kojima su ministarka finansija Magdalena Anderson i šefica diplomatije Margot Valstrem, bivši komesar Evropske unije.
Vođe zelenih Asa Romson i Gustav Fridolin naimenovani su za ministre za životnu sredinu, odnosno obrazovanje, a ta partija će dobiti još dva mesta. Premijer je ponovio svoje ciljeve, a to su otvaranje novih radnih mesta, zapošljavanje više nastavnika i povećanje obaveznog školovanja sa 16 na 18 godine.
”Švedska je u teškoj situaciji. Nezaposlenost je dostigla visoke nivoe, imamo pad rezultata u školama a sistem socijalne pomoći ima probleme”, rekao je on.
(„Feministička” vlada Švedske, Tanjug, 3. oktobar 2014.)

Venecija je kao čipka, govorio je, građena za gledanje, stvorena za uživanje, spremna na razumijevanje. Otvorena svemu što je ljudsko, ona je grad zrelih ljudi, koji se ne stide i ne boje onoga što čine, koji ljudsku slabost prihvaćaju kao stvarnost, a ljudsku plemenitost kao dobrodošlu mogućnost. Imaju malo zakona, ali strogih i pravednih, jer znaju da je sve više lopova što je više zakona. Malo je upravljača, i zato malo izjelica. Kažnjavaju, ali za prave prestupe, i bez samovolje, bez nepotrebne surovosti. Svi se brinu o državi, i svi daju porez prema svojim mogućnostima, a najviše troše na škole i na ljepotu grada. Ima bogataša, ali nema sirotinje. Ima nepravde, ali nema nasilja. Ima zatvora, ali nema mučilišta. Građani biraju upravu, ali je i smjenjuju svake tri godine, najmanje. O svemu se dogovaraju, zato su moćni. Nisu stvorili raj, ali su život uredili kako se najbolje može.
(Meša Selimović, Tvrđava)

Ako se pitate kakve veze imaju Švedska i Venecija, moraću da vam kažem da su veće razlike no ono što ih veže. Ali nisam ni hteo da pravim komparacije između “Hiperboreje” i “Venedikta”, mada Stokholm zovu Venecija na severu jer je na vodi i ispresecan je kanalima. Čudnu je vezu između Švedske i Venecije napravio/napisao Miloš Crnjanski kada govori („Hiperborejci”) o švedskom slikaru Zornu koji je slikao venecijanske kanale, svetlo i nebo nad ovim čudesnim gradom. I baš je način na koji je Zorn slikao svetlo zaintrigirao Crnjanskog, jer ono nije bilo razigrano i toplo svetlo Jadrana već hiperborejsko, severno, “svetlo polarno” – kako ga opisuje Crnjanski. To svetlo je Zorn nosio u sebi i “preslikao” ga na Veneciju i jadranski pejzaž i zato ta lepa varoš na njegovim slikama izgleda malo avetinjski, zamračena, kao da je sva u senci. Još radikalniji u prikazu ovog “svetla polarnog” bio je švedski pisac Strindberg, koji je bio i slikar (ne znam da li je bio uspešan kao i u književnosti, niti znam koliko je on radova naslikao uopšte, ali je bio dobar kao likovni kritičar i čak ga je Gogen pred svoju izložbu u Parizu zamolio da napiše nešto o njegovim slikama) i jednu njegovu sliku sam video u stokholmskom Nacionalnom muzeju, to jeste to su bile dve slike na istu temu. Dve jezive slike koje prikazuju nemirno, valovito more i ogromne crne talase. Jedna slika prikazuje samo talase, a na drugoj se pojavljuje i tračak nekog žutog svetla, jadnog i škrtog, kao da je slikar samo nabacio nešto žute boje na sivo-crnu pozadinu (Kao kad Krleža opisuje mesec: „…kao komad trule lubenice u vodi kaki-boje”). Mučno je to gledati jer slike izgledaju potpuno sumanuto, a takav je i Strindberg pomalo bio. Kažu da je Ibzen držao Strindbergovu sliku na svom stolu i da ga je njegov suludi izraz lica inspirisao da piše svoje drame.

Ono što veže – tematski, ali ne i vremenski – Veneciju iz Selimovićeve Tvrđave i današnju Švedsku jeste to što predstavljaju ostvarenje dobro uređenog društvenog sistema: “O svemu se dogovaraju, zato su moćni. Nisu stvorili raj, ali su život uredili kako se najbolje može“ – kako to kaže Selimović kroz Šehagina usta. Švedska je ostvarenje socijaldemokratskog sna o društvu gde je socijalni standard podignut na najviši mogući nivo i gde se, u prevodu, osećate sigurni kao “lički medved” (zaštićena vrsta) jer znate da država uvek stoji iza vas. Nakon nekoliko godina vlasti liberalno-konzervativne partije, tzv. Moderata, na vlast se vratila Socijaldemokratska partija sa Lefvenom na čelu i svojim uobičajenim “pratiocima”, Zelenom partijom i Levom partijom (ex Komunistička stranka), kao i novim partnerom – Feminističkom inicijativom. U samoj Švedskoj nikome ne pada na pamet da menja ono što čini njenu modernu suštinu, a to je jaka srednja klasa i uopšte međuklasna izbalansiranost, gde nema siromašnih i ugroženih jer država svakome garantuje stan i novce za osnovne potrebe. Tako su se recimo Moderati zalagali za smanjenje poreza srednjoj klasi iako bi oni, po nekom nepisano-iskustvenom planu, trebalo da zastupaju interese klase bogatih. Moderatima, a o Socijaldemokratama i da ne pričamo, nije padalo na pamet da u vladu “uvuku” tzv. Švedsku demokratsku partiju, jer je ona ekstremno desničarska i na pretprošlim izborima su uspeli da uđu u parlament, a sada su, nažalost, i poboljšali svoj uspeh jer su osvojili čak 13% glasova. Ovo samo dokazuje da Švedska nije savršena država i da tamo ima “reakcije”, kako su to nekada govorili jugoslovenski komunisti. Ima i tamo nesrećnika koji misle da su im za sve krivi stranci, jer rade “njihove” poslove, jer se infiltritaju u švedsko društvo i iznutra ga rovare i uništavaju. Ali šta ćeš, svuda ima “elemenata”…

Sada verujem da očekujete da krenem sa poređenjima Švedske i Srbije i da ismejavam “milu nam Srbijicu”… Ali neću… Ipak, evo samo jedno poređenje… U Švedskoj već tradicionalno premijer učestvuje na Paradi ponosa i to u prvim redovima dok iza njega ide kostimizirana ekipa vrlo egzotičnog izgleda. Premijer nema problem sa tim, naprotiv. Setite se šta je premijer AV izjavio o nedeljnoj šetnji na Paradi (“Ne pada mi na pamet”). Tu su te “sitne” civilizacijske razlike koje nas dele; razlike koje Švedsku čine srećnim i pravednim društvom (koliko je to moguće), a nas pak obrnuto proporcionalnim.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!