ZLATKO JELISAVAC: Svetlo polarno

07 Oct 2014

Švedska i Srbija: “Sitne” civilizacijske razlike

“Šve?ani su glasali za promenu vlade i novi politi?ki pravac. U novoj vladi ?e biti i Socijaldemokrate i Zeleni, koji su spremni da preuzmu posao”, rekao je danas Lefven na inauguraciji u parlamentu.
”Nova švedska vlada je feministi?ka vlada”, rekao je on. Pola kabineta ?ine žene, me?u kojima su ministarka finansija Magdalena Anderson i šefica diplomatije Margot Valstrem, bivši komesar Evropske unije.
Vo?e zelenih Asa Romson i Gustav Fridolin naimenovani su za ministre za životnu sredinu, odnosno obrazovanje, a ta partija ?e dobiti još dva mesta. Premijer je ponovio svoje ciljeve, a to su otvaranje novih radnih mesta, zapošljavanje više nastavnika i pove?anje obaveznog školovanja sa 16 na 18 godine.
”Švedska je u teškoj situaciji. Nezaposlenost je dostigla visoke nivoe, imamo pad rezultata u školama a sistem socijalne pomo?i ima probleme”, rekao je on.
(„Feministi?ka” vlada Švedske, Tanjug, 3. oktobar 2014.)

Venecija je kao ?ipka, govorio je, gra?ena za gledanje, stvorena za uživanje, spremna na razumijevanje. Otvorena svemu što je ljudsko, ona je grad zrelih ljudi, koji se ne stide i ne boje onoga što ?ine, koji ljudsku slabost prihva?aju kao stvarnost, a ljudsku plemenitost kao dobrodošlu mogu?nost. Imaju malo zakona, ali strogih i pravednih, jer znaju da je sve više lopova što je više zakona. Malo je upravlja?a, i zato malo izjelica. Kažnjavaju, ali za prave prestupe, i bez samovolje, bez nepotrebne surovosti. Svi se brinu o državi, i svi daju porez prema svojim mogu?nostima, a najviše troše na škole i na ljepotu grada. Ima bogataša, ali nema sirotinje. Ima nepravde, ali nema nasilja. Ima zatvora, ali nema mu?ilišta. Gra?ani biraju upravu, ali je i smjenjuju svake tri godine, najmanje. O svemu se dogovaraju, zato su mo?ni. Nisu stvorili raj, ali su život uredili kako se najbolje može.
(Meša Selimovi?, Tvr?ava)

Ako se pitate kakve veze imaju Švedska i Venecija, mora?u da vam kažem da su ve?e razlike no ono što ih veže. Ali nisam ni hteo da pravim komparacije izme?u “Hiperboreje” i “Venedikta”, mada Stokholm zovu Venecija na severu jer je na vodi i ispresecan je kanalima. ?udnu je vezu izme?u Švedske i Venecije napravio/napisao Miloš Crnjanski kada govori („Hiperborejci”) o švedskom slikaru Zornu koji je slikao venecijanske kanale, svetlo i nebo nad ovim ?udesnim gradom. I baš je na?in na koji je Zorn slikao svetlo zaintrigirao Crnjanskog, jer ono nije bilo razigrano i toplo svetlo Jadrana ve? hiperborejsko, severno, “svetlo polarno” – kako ga opisuje Crnjanski. To svetlo je Zorn nosio u sebi i “preslikao” ga na Veneciju i jadranski pejzaž i zato ta lepa varoš na njegovim slikama izgleda malo avetinjski, zamra?ena, kao da je sva u senci. Još radikalniji u prikazu ovog “svetla polarnog” bio je švedski pisac Strindberg, koji je bio i slikar (ne znam da li je bio uspešan kao i u književnosti, niti znam koliko je on radova naslikao uopšte, ali je bio dobar kao likovni kriti?ar i ?ak ga je Gogen pred svoju izložbu u Parizu zamolio da napiše nešto o njegovim slikama) i jednu njegovu sliku sam video u stokholmskom Nacionalnom muzeju, to jeste to su bile dve slike na istu temu. Dve jezive slike koje prikazuju nemirno, valovito more i ogromne crne talase. Jedna slika prikazuje samo talase, a na drugoj se pojavljuje i tra?ak nekog žutog svetla, jadnog i škrtog, kao da je slikar samo nabacio nešto žute boje na sivo-crnu pozadinu (Kao kad Krleža opisuje mesec: „…kao komad trule lubenice u vodi kaki-boje”). Mu?no je to gledati jer slike izgledaju potpuno sumanuto, a takav je i Strindberg pomalo bio. Kažu da je Ibzen držao Strindbergovu sliku na svom stolu i da ga je njegov suludi izraz lica inspirisao da piše svoje drame.

Ono što veže – tematski, ali ne i vremenski – Veneciju iz Selimovi?eve Tvr?ave i današnju Švedsku jeste to što predstavljaju ostvarenje dobro ure?enog društvenog sistema: “O svemu se dogovaraju, zato su mo?ni. Nisu stvorili raj, ali su život uredili kako se najbolje može“ – kako to kaže Selimovi? kroz Šehagina usta. Švedska je ostvarenje socijaldemokratskog sna o društvu gde je socijalni standard podignut na najviši mogu?i nivo i gde se, u prevodu, ose?ate sigurni kao “li?ki medved” (zašti?ena vrsta) jer znate da država uvek stoji iza vas. Nakon nekoliko godina vlasti liberalno-konzervativne partije, tzv. Moderata, na vlast se vratila Socijaldemokratska partija sa Lefvenom na ?elu i svojim uobi?ajenim “pratiocima”, Zelenom partijom i Levom partijom (ex Komunisti?ka stranka), kao i novim partnerom – Feministi?kom inicijativom. U samoj Švedskoj nikome ne pada na pamet da menja ono što ?ini njenu modernu suštinu, a to je jaka srednja klasa i uopšte me?uklasna izbalansiranost, gde nema siromašnih i ugroženih jer država svakome garantuje stan i novce za osnovne potrebe. Tako su se recimo Moderati zalagali za smanjenje poreza srednjoj klasi iako bi oni, po nekom nepisano-iskustvenom planu, trebalo da zastupaju interese klase bogatih. Moderatima, a o Socijaldemokratama i da ne pri?amo, nije padalo na pamet da u vladu “uvuku” tzv. Švedsku demokratsku partiju, jer je ona ekstremno desni?arska i na pretprošlim izborima su uspeli da u?u u parlament, a sada su, nažalost, i poboljšali svoj uspeh jer su osvojili ?ak 13% glasova. Ovo samo dokazuje da Švedska nije savršena država i da tamo ima “reakcije”, kako su to nekada govorili jugoslovenski komunisti. Ima i tamo nesre?nika koji misle da su im za sve krivi stranci, jer rade “njihove” poslove, jer se infiltritaju u švedsko društvo i iznutra ga rovare i uništavaju. Ali šta ?eš, svuda ima “elemenata”…

Sada verujem da o?ekujete da krenem sa pore?enjima Švedske i Srbije i da ismejavam “milu nam Srbijicu”… Ali ne?u… Ipak, evo samo jedno pore?enje… U Švedskoj ve? tradicionalno premijer u?estvuje na Paradi ponosa i to u prvim redovima dok iza njega ide kostimizirana ekipa vrlo egzoti?nog izgleda. Premijer nema problem sa tim, naprotiv. Setite se šta je premijer AV izjavio o nedeljnoj šetnji na Paradi (“Ne pada mi na pamet”). Tu su te “sitne” civilizacijske razlike koje nas dele; razlike koje Švedsku ?ine sre?nim i pravednim društvom (koliko je to mogu?e), a nas pak obrnuto proporcionalnim.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!