ZLATKO JELISAVAC: Sutra će biti bolje ili o revizionizmu fašizma

13 Dec 2014

“Koliko pokvarenosti treba da se izlije pred naše noge...”

U historijskom revizionizmu našeg vremena, koji se idejno u zna?ajnoj mjeri temelji na spomenutoj tradiciji ranoga 20. stolje?a, nazna?eno se žaljenje transformira u nadu da ishod Drugoga svjetskog rata ne predstavlja definitivan poraz ideje totalitarne nacionalne (i/ili rasne) države i njome obuhva?ene organske zajednice. Sve to važi i za današnji historijski revizionizam u Hrvatskoj i Srbiji (pa i u drugim postjugoslavenskim zemljama, ali i u drugim postsocijalisti?kim državama, primjerice u Ruskoj federaciji, gdje se u krugovima radikalne desnice iskazuje žaljenje što su Staljinovi sljedbenici ratovali protiv njema?kih nacista, te se taj sukob srodnih ideologija i poredaka doživljava kao tragi?an nesporazum).

(LINO VELJAK: Dvije strategije historijskog revizionizma – hrvatska i srpska primjena, Iz zbornika sa konferencije “Preispitivanje prošlosti i istorijski revizionizam”, Izdava?: Udruženje Španski borci 1936-1939 u saradnji sa FPN Univerziteta u Beogradu, 2014.)

Nedavno sam gledao pozorišnu predstavu Sutra ?e biti bolje (pisac Evald Flisar; režija Marko ?uri?) u pozorištu Toša Jovanovi? u Zrenjaninu – ina?e najstarijem (meni najlepšem) pozorištu u Srbiji – ?ija radnja neodoljivo podse?a na današnjost ove vaše nesre?ne zemlje. Radnja se doga?a u Rusiji, u nekoj sibirskoj zabiti, gde trojica sudija usled neljudskih uslova života, deficita samih sudskih slu?ajeva, življenja u/na provinciji/periferiji, samo?e i ?amotinje – po?inju da svoju li?nost zamenjuju drugom, izmišljenom… Doduše, ove izmišljene li?nosti i nisu fiktivne (Jesenjin, Nižinski i Rembrant), ali su prilago?ene “potrebama” stvarnih likova. Umesto da se bave svojim poslom-su?enjem, trojica sudija žive nekim drugim, paralelnim životom u kome su oni ono što su u stvari želeli da budu: ?uveni baletan Nižinski – ?iju igru komi?no pokušava da izvede jedan od sudija koji je umislio sebi da je veliki baletni igra?; pesnik Jesenjin – sudija koji umišlja da piše “veliku” poeziju, a usput se bavi i filozofijom; slikar Rembrant – sudija koji slika uvek istu sliku (diletantska mazarija potpuno lišena umetni?ke vrednosti) i prire?uje izložbe za svoje kolege. Predstava je urnebesno smešna, ali i duboko tragi?na kada se uzmu uslovi i okolnosti u kojima žive glavni protagonisti ove predstave, tako da sve vreme, dok gledate predstavu, ne znate da li da se smejete ili da pla?ete, a i sami glumci su o?igledno išli na to da postignu upravo ovaj ambivalentan efekat i, po mome skromnom mišljenju, odli?no su uradili svoj posao.

Sutra ?e biti bolje – naslov koliko ironi?an toliko i “stvaran” u nadrealnom prikazu naše svakodnevnice u ovoj zemlji “na brdovitom Balkanu”. Ina?e, trenutno u Zrenjaninu su u toku radovi na rekonstrukciji glavnog trga i za prilaz pozorištu potrebne su vam gumene ?izme jer sve je raskopano i blatnjavo usled nepogodnih vremenskih prilika, tako da je ve? dolazak do pozorišta “sjajan” uvod za samu predstavu. E sad, ako me pitate kakve veze ima ova predstava sa Srbijom i njenom mukom, onda vam moram preporu?iti (ako niste) da obavezno pogledate “Sutra ?e biti bolje” i pokušate da na?ete paralele sa našom surovom realnoš?u ili još bolje potražite veze sa sobom, to jeste sa na?inom na koji vi “podnosite” svoju svakodnevnicu. Znam, pomalo je jezivo, ali šta da se radi, tako mi živimo.

Ina?e, hteo sam da napišem re?-dve o sjajnom tekstu profesora Lina Veljaka u kome se na jedan promišljeno-povesni na?in ukazuje na problem revizionizma-fašizma, kako u svetu tako i na prostoru ex Jugoslavije – osobito Srbije i Hrvatske. Profesor Veljak, na primeru Hrvatske i Srbije, pokazuje kako se putem revizionizma razvodnjava zla suština fašizma i pokušava se od ideologa mržnje i totalitarizma stvoriti slika ljudi koji su želeli “dobro” svojoj državi, ali su se, avaj, našli na pogrešnoj/gubitni?koj strani. Današnji revizionisti pokušavaju da dokažu kako su se kolaboracionisti, ili bolje re?eno saradnici sa fašistima/nacistima, ustvari borili protiv komunista/partizana i da su se zbog toga “p(r)odali-žrtvovali” okupatorima. Kakvih smo se ve? neverovatnih istorijskih “teza” naslušali u poslednjih dvadesetak godina, i sa srpske i sa hrvatske strane – i još uvek pokušavaju da dokažu da su u pravu – a sve sa jednom manje-više jasnom namerom: opravdati grehove svojih predaka (stvarnih ili duhovno-intelektualnih) i dokazati kako su imali “?asne” namere. Dios mio – što bi Španci i Latino-Amerikanci rekli… “I koliko pokvarenosti treba da se izlije pred naše noge / I kako je do neprepoznavanja dovedena suština prevare” – što bi rekao Branimir Džoni Štuli. No passaran – kako bi rekao svaki pošten ?ovek i antifašista

Pro?itajte, ako niste, ovaj sjajan tekst profesora Veljaka, ne?ete se nimalo pokajati… Lino Veljak svojom analizom pokazuje kako nam se lako dese revizionisti?ke podvale ukoliko sami ne promišljamo istoriju. A u tome i jeste osnovna razlika izme?u povesti – promišljenje istorije i istorije “?injenica” koja se lako prometne u, na primer, revizionisti?ku propagandu. A ako ponovo “padate” na neofašisti?ke “žvake” onda samo potvr?ujete jednu poznatu istorijsku tezu: Istorija nas ne u?i ništa… Ali nas povest u?i da ne pravimo opet iste greške i ne verujemo lažima neofašisti?kog revizionizma.

E sad, ako me pitate kakve veze imaju predstava Sutra ?e biti bolje i tekst Lina Veljaka onda moram priznati da sam zate?en… Ili da vam odgovorim re?ima novosadskog pisca i boema ?or?a Reda Sudarskog: “Sve veze sa stvarnim doga?ajima su za?u?uju?e.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!