ZLATKO JELISAVAC: Šta bi bilo kad bi bilo

04 Apr 2016

Budućnost koja je mogla biti potpuno drugačija

Prošle nedelje sam prisustvovao izložbi „Retro-futurizam – budućnost nije ono što je nekada bila“ u Zelenom Zvonu (Zrenjanin). Autor izložbe je Igor Nađalin, koji se bavi grafičkim dizajnom i ova izložba je retrospektiva njegovih idejnih rešenja za reklame firmi koje su propale. Nađalin nam govori, svojim radovima, o onome šta je moglo biti da se nije desila ekonomska destrukcija (i) Zrenjanina, koji je danas, poredeći sa davnim-slavnim vrenima – grad duhova. Zanimljiva ideja, odlično ostvarenje koje je spojilo primenjenost onoga što bi nazvali zanatskim delom Nađalinovih aspiracija i, što je mnogo zanimljivije, umetničku sadržinu koja kvalitetom može da parira legendarnim Bauhaus ostvarenjima.

Naravno, za Zrenjanince i sve one koji se tako osećaju, postoji još jedan bitan segment koji je izražen kroz ovu izložbu: podsećanje na ličnu katastrofu kao i žal za propuštenim mogućnostima i budućnošću koja je mogla biti potpuno drugačija. Zamislite vi kako bi danas izgledao grad da u njemu još uvek uspešno posluje industrijsko-poljoprivredni kombinat „Servo Mihalj“ u kome je radilo, u neka srećnija vremena, preko 20.000 radnica/radnika – ovaj kombinat je bio jedan od najvećih proizvođača hrane u Jugoslaviji; ili zamislite da danas radi ZIP (Zrenjaninska industrija piva), koji je bio jedan od najvećih proizvođača piva, a da ne pričamo o tome da se radi o jednoj od najstarijih pivara u ex-Jugi, a ove godine ZIP „slavi“ desetogodišnjicu kako je umro, a i godinama pre toga se osećao loše. Spisak propalih fabrika u Zrenjaninu je velik i zastrašujući, jer kada i aproksimativno proračunate koliko je to izgubljenih radnih mesta cifra je neverovatna – pa to je skoro jedan grad kao što je Zrenjanin…

Budućnost nije ono što je nekada bila – kako vam to zvuči? Ne, to nije tipičan oksimoron već to je ono što danas živimo… Naša egzistencija je postala oksimoronska, jer sve što nas okružuje, od ekonomije, politike, kulture, života – sve je obesmišljeno i obezvređeno. Budućnost kojoj smo se nadali, koju smo očekivali kao ozebli sunce posle užasnih devedesetih godina prošlog veka, dočekala nas je kao oživljena prošlost, doduše malo našminkana i prerađena, ali suštinski ništa se nije promenilo. Obrnuli smo krug i vratili se tamo gde smo i pre bili, samo što sada više nemamo nade da će se nešto i promeniti, barem neće za našeg života. Dočekali smo to da iste one polit-ekonomsko-mafijaške strukture – koja je ovo društvo i sve njegove segmente toliko uništila da se nikada oporavili nismo i protiv kojih smo se borili devedesetih godina – sada opet odlučuju o našim sudbinama.

retrofuturizam1

Autor: Igor Nađalin (izložba “Retro futurizam – budućnost nije ono što je nekad bila” u Zrenjaninu)

Pa vidite vi ove novo-stare (još jedan oksimoron) „elite“ na vlasti… Ljudi moji, da smo zamišljali najgrđi ili najgluplji scenario budućnosti, sigurno ga ne bismo ovako „uspešnog“ osmislili. Pa vidite vi samo te vučiće, dačiće, bajatoviće, šešelje – kakva je to bulumenta amoralnih i bahatih likova kojima ništa nije sveto. Ova zemlja, da se razumemo, nema budućnosti dok u njoj caruju ovi već pobrojani karakteri i, dok ih sebi ne izbacimo iz glave i duše, nema nama napretka. Napredni smo upravo onoliko koliko je to i vodeća nam politička partija, a ona nas vodi pravo u radikalnu nedođiju, odakle se možda više i nećemo vratiti. Sada kada je Vojislav Šešelj „slobodan čovek“ (opet oksimoron), sve je spremno da se otisnemo u još jednu samodestruktivnu avanturu, a sa obzirom na sva prethodna iskustva mogu samo reći: neka nam je bog u pomoći.

Šetam se centrom grada… Lep dan, topao, puno ljudi, svi nešto nasmejani i srećni. Iz daljine se čuje neka čudna muzika – nit’ je tehno, nit’ je narodna, a „junačka“… Vodeća nam partija ima miting u centru… Deca i žene sa zastavicama i balonima… Pored štandova SNS-ovaca zastupljeni su još i štandovi nečega što sebe zove Napred Banat. Ima tu još i SRS-ovaca i onih što se identifikuju kao Patriotski blok. U celoj toj gunguli, između partijskih trudbenika stoji jedan klovn. Da, pravi klovn sa crvenim cinoberom, narandžastom perikom, našminkanim licem, šarenom odećom i prevelikim cipelama. Dece nema. Imaju „pametnija“ posla jer ih roditelji vode na politički spektakl. Priđem klovnu i pitam ga u šali koju on političku opciju zastupa. A on mi pruži ruku i kaže: Ja sam Dimbo, zastupam samo sebe i jedino ja na ovom trgu nisam klovn. Bože, gde naleteh na ovog našminkanog „lakanovca“ u po bela dana… Odoh kući malo postiđen.

Pre izložbe u Zelenom Zvonu desio se „Zbor radnih ljudi“ (to u Zrenjaninu, a može se reći i u celoj Srbiji, zvuči pomalo oksimoronski). Simpatična ekipa antifašista i ljudi dobre volje organizovala je javnu debatu gde su svi koji su imali nešto da kažu – izlazili na scenu i iznosili svoje stavove. Teme koje su dominirale bile su vezane za fašizam, propale zrenjaninske firme, buduće stranačke izbore, slavnu prošlost Zrenjanina kao industrijskog centra i današnju ekonomsku propast, itd. Napolju, u bašti kluba, krčkao se pasulj u kotliću što je u duhu protestne tradicije radničke klase… Bilo je zanimljivo i poučno, što se ono kaže, i iskreno se nadam da će ovih zborova biti još, jer ovde sam slušao stavove ljudi koje ne možete videti i čuti na mainstream medijima. Jedan od organizatora je izneo zanimljivu ideju kako bi bilo dobro napraviti od Zrenjanina „turistički centar“, gde bi se zainteresovanim predstavile sve naše propale fabrike. Ludo zvuči, ali zašto ne… Pa toga barem u ovom gradu ima na pretek i zašto Zrenjaninci, od ovih propalih fabrika, ne bi videli nekog ćara? Osim što ih tužno podsećaju na bolje dane… A možda se ova ideja i prenese na veći nivo i širi dijapazon. Možda će strani turisti koji budu dolazili u našu zemlju, u ne tako dalekoj budućnosti, moći videti na državnim granicama velike bilborde sa natpisom: Dobrodošli u Srbiju, zemlju retro-futurizma.

(Autonomija)