ZLATKO JELISAVAC: Srasli sa nasiljem

20 Nov 2016

Zašto tzv. tradicionalna kultura štiti nasilje i nasilnike?

U listu Politika pro?itao sam tekst koji ve? i naslovom „Nasilni?ki zakon“ ukazuje na loše posledice koje može proizvesti Predlog zakona o zaštiti od nasilja u porodici. Pisac ovog teksta više je zabrinut za naše etablirane društvene vrednosti nego za kvalitet samog zakona, što u suštini nije ništa loše da same ove vrednosti nisu sumnjivog kvaliteta.

Naime, ne može ovdašnja palana?ko-konzervativna svest da podnese bilo kakve promene koje bi se ticale mešanja države u svetinju porodi?ne institucije, što opet ne bi bilo loše da iza ove brige ne stoje loše namere i želja za o?uvanjem autoritarnog modela vladanja. U našem društvu preovladava stav da ovakve zakone gura EU koja želi da nam upropasti naš zdravo-porodi?ni model, a koji je pak kod nas o?uvan dugovekovnom tradicijom. Nije bitno toliko zaštiti žene i decu od muža/oca nasilnika koliko je važno sa?uvati našu porodi?nu tradiciju gde je pater familias još uvek neprikosnovena li?nost i vrednost koja se ne sme dovesti u pitanje. A još kada ?ujemo „strašna“ iskustva tih tzv. zapadnih demokratije gde muškarac više ne sme da pisne, a gde žene kolo vode i pitaju se o svemu – tu se onda presavija tabak i kaže se odlu?no NE tim i takvim lošim proevropskim novotarijama.

A ako nekako i uspete, koliko-toliko, ubediti jednu takvu domicilnu osobu, koja se drži „pravih vrednosti”, da je neophodno zaštiti slabije od nasilnika u porodici onda sleduje obavezan deo na temu: a kako ?e se onda zaštiti muškarci od nasilja žena ili pak nezahvalne dece? Šta ?e muž kada na njega žena izvrši „pravno maltretiranje“ i nepravedno ga optuži za nasilje koje nije ni u?inio ili je pak to samo delimi?no uradio kako bi videle komšije ko u ku?i ?izme, a ko suknju nosi (“Kada kokoš bude zoru najavljivala onda ?e i meni žena odlu?ivati” – ?est komentar pater familiasa). Ili šta ?e nesre?ni otac kada ga dete nepravedno optuži da ga otac maltretira, a u stvari mu ?ale nije hteo da kupi nove patike ili je nezahvalni sin tražio ve?i džeparac? Ili ga k?erka optuži za fizi?ko zlostavljanje, a tata joj samo preventivno zveknuo šamar jer je zabrinut za budu?nost svog deteta?

Teške dileme, ali samo u glavi ve? spomenutog palana?ko-konzervativnog malogra?anina koji se sablažnjava i šokira nad podatkom da je u Srbiji svaka tre?a žena bila žrtva neke vrste porodi?nog nasilja, a da su naj?eš?i nasilnici upravo muževi/o?evi koji iz raznoraznih razloga maltretiraju svoje supruge ili decu, jer znaju da država ne?e da poduzme ništa ili pak jako malo kako bi zaštitila žrtvu nasilja. Ne kažem da odre?ene pravne dileme mogu da postoje u vezi sa zakonom o zaštiti od nasilja u porodici i da ?e u praksi biti slu?ajeva zloupotrebe ovog zakona, ali ne može se a priori polaziti od verovatnih izuzetaka u praksi, a opet slu?ajeva koji ?e sigurno biti kap u moru u odnosu na ogromnu koli?inu nasilja koje u Srbiji trpe žene i deca u porodici.

Kako ja znam da ?e biti slu?ajeva nasilja? Pa osvrnite se malo oko sebe. Razmislite o tome da li ste i vi sami bili svedok ili pak i žrtva neke vrste nasilja u porodici. Ube?en sam da je u Srbiji, a i šire na brdovitom Balkanu, retko ko prošao bez nasilnog drila u porodici, a ovo je nasilje, budimo iskreni, u velikoj ve?ini slu?ajeva prouzrokovano od strane muževa/o?eva, to jeste od strane najve?eg autoriteta u krugu porodice. Slika oca-autoriteta onda se prenosi i na vi?enje politi?kog vladara koji, prema ovdašnjim aršinima, mora da bude i nasilan, jer je „batina iz raja izašla“ i jer su „i medveda batinom nau?ili da igra“. A kada bi razbili ovu utvr?enu autoritarnu matricu, u kojoj se ocu mora tolerisati „višak“ nasilja, jer on “zna šta je najbolje za porodicu”, onda bi nam se i pogled na politi?ke autoritete sigurno promenio. Ako sve polazi od porodice, onda se moramo upitati zašto ovom zemljom, u velikom broju slu?ajeva, vladaju autoritarni tipovi. Da li mi to nesvesno projektujemo sopstvenu sliku oca kao arhi-nasilnika i na politi?are koje biramo? Ako niste, obavezno se konsultujte sa psihoanaliti?kom literaturom Sigmunda Frojda – on je o ovom problemu raspravljao još pre stotinu godina.

Spomenuti pisac teksta „Nasilni?ki zakon“ piše kako „mediji nastavljaju da nas svakodnevno ciljano bombarduju dramati?nim pri?ama, a ‘eksperti’ objašnjavaju da navodno svaka tre?a žena u Srbiji trpi neku vrstu porodi?nog nasilja!?”. Ovde narator verovatno želi da ukaže odakle su isprovocirane ove tendencije ka promeni zakona i uvo?enje nepotrebnih, štaviše štetnih novotarija. A odmah u nastavku pisac rešava dilemu “izvora” i jasno piše: “Uveliko stiže moda iz ‘liberalnih’ zapadnih zakonodavstava po kojoj je muškarac uvek po definiciji nasilnik – u Švedskoj žena koja dobrovoljno provede no? s muškarcem ako se slede?eg dana pokaje zbog toga, može da ode u policiju i da ga prijavi za silovanje. Teret dokaza da silovanja nije bilo uvek je na njemu.” Eto ti ga sad. Zna?i liberalno-zapadno zakonodavstva i njihovi modni trendovi i hirovi su pravi razlog što i ove naše doma?e žabe žele da se potkuju. Kao ho?emo i mi da budemo zapad i Evropa, pa izmišljamo nove zakone umesto da se držimo tradiranih normi. Pa da li vi vidite šta žene tamo po zapadu rade? To je strašno.

No, nije ovo ništa naspram slede?eg slu?aja koji nam navodi narator kao istinit doga?aj i strašan primer kakve sve posledice može da prouzrokuje budu?i zakon: “Evo istinitog slu?aja: otac ?ija se ?erka vi?a sa narkomanom zabrani joj da iza?e i da ode da se vidi sa njim. Ona odbije poslušnost i krene napolje. On joj nakon dokazivanja, pri?anja i sva?e lupi šamar i zaustavi je da ne ode. Nakon toga, ona ga prijavi policiji, koja do?e i zajedno sa centrom za socijalni rad automatski je kao oblik hitne mere odvede iz porodice u alternativni smeštaj. ?ovek je o?ajan, a ?erka adolescent sre?na što mu tera inat i što može da se vi?a sa problemati?nim de?kom.” Da li vam je sada jasno šta se sve može izroditi iz ovog neprirodnog zakona?

I tako… Ima toga još, ali ako želite da se bavite ovim tekstom, vi ga sami ?itajte i analizirajte. Ja mogu samo da zaklju?im: ako ovako neki saradnik nekakvog Instituta misli i piše, i to u nekakvom kao uglednom dnevnom listu – onda teško nama, teško nama i opet teško nama.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!