ZLATKO JELISAVAC: Šljokice autoritarizma

23 Jul 2014

Stanje opijene ushićenosti

“U Srbiji sve izgleda u najboljem redu. Zemlja je u januaru započela pregovore o pristupanju Evropskoj uniji. Zapad pozdravlja politiku Beograda prema Kosovu, premijera Aleksandra Vučića primaju u Beču, Parizu, Berlinu. U četiri oka razgovarao je krajem juna i sa kancelarkom Merkel. Ekonomska situacija u Srbiji je teška, ali Vučić je posvećen reformama i istovremeno od EU računa na pomoć. Zanemaruje se činjenica da je devedesetih napravio ime kao ratni huškač – sve dok u regionu zagovara politiku mira. Dozvoljene su, po svemu sudeći, sitne manjkavosti na unutrašnjem planu. Između ostalog i to da opozicije u Srbiji gotovo i nema, da bulevarska štampa deluje kao čekić za protivnike režima. Kritički mediji jedva i da postoje”, primećuje berlinski Tagescajtung.

Bez obzira na bogatu povest cenzure medija u Srbiji još uvek me uspevaju iznenaditi trikovi koje primenjuje vlast kako bi smirila ili pak upokojila neposlušnike. Ovi današnji na vlasti stvarno su razvili “dobar” sistem za gušenje i ono malo nezavisnih i kritički raspoloženih medija. Naprosto, ovde je duh kritike sveden na minimum, na ikebanu i do neprepoznavanja… Više kritike možete naći u žutoj štampi – a takva je danas većina pisanih medija – gde Vendi napada Daru Bubamaru, a Ceca Karleušu, a ova opet sve redom, itd. Prosečni čitalac bulevarske štampe uživa u skandalima estradnih zvezda više nego u ujdurmama naših političara, a i ovi drugi su mu interesantni samo ukoliko ostvare “sjaj” turbo-folk pajaca; pa kada tako Palma oplete po gejevima, onda se uzbudi i razonodi vaskolika bulevarska javnost ili pak kada Velja, po ko zna koji put, napadne novinare ili pak Dačić ponovo zapeva na nekom skupu, i tome slično. Jedino zbog čega bulevarska svest ostaje budno-ozbiljna jesu obavesti, naređenja-izvršenja i izveštaji našeg premijera Ace Vučića, gde se on pojavljuje u kompleksnoj ulozi policajca, tužioca, sudije i glasa javnosti. Voli čovek te komplikovane i višeslojne uloge još od vremena kada je obnašao više funkcija u vlasti i sopstvenoj partiji, a danas je to sve sintetizovao u jedinstvenoj funkciji premijera. Autoritarna vlast voli da se prikriva iza sjajnih šljokica i bleštavog svetla estrade, jer zna da će tako biti simpatična narodu bez obzira što mu stalno uzima iz džepa i uverava ga da je to u redu. Spektakularna hapšenja, prozivanje lopova i narodnih štetočina, osuđivanje napada na vlast jer vlast je država,a država to sam ja (Aca) – sve su to već uhodane šeme kako bi se puk konstantno omamljivao i držao u stanju opijene ushićenosti.

Ali dobro, bez obzira na kompleksnu strukturu stalne medijske kampanje premijera (jeste primetili da svi funkcioneri SNS-a, bez obzira na temu o kojoj govore za medije, su “dužni” da spomenu premijera Vučića kao garanta ekonomskih promena, efikasne izvršne, zakonodavne i sudske vlasti, zaštitnika svekolikih prava , čoveka mekog srca itd.), ipak mi nije do kraja jasna poltronsko-jadna-kukavička uloga velikog dela medija bilo pisanih, bilo elektronskih…. Šta vam se desilo? Zar ste se tako dobro ušemili sa vlašću ili ste toliko uplašeni da ne smete da kritikujete onoga-koga-svi-obožavaju? Zar se ne sećate doba Slobodana Miloševića – nije tako davno bilo – kada su slobodni mediji kritikovali vlast i po cenu gašenja, šikaniranja pa i fizičke likvidacije? Pa zar se ne sećate kako vas je ondašnji radikalski ministar za informisanje, a današnji “napredni” premijer, zvao kod sebe na kanabe da vas upozori da se ne igrate glavom? Da li se sećate kako ste u jednom danu bili optuženi, osuđeni i naterani da platite milionske sume jer ste se “ogrešili” o vanredno stanje u državi? Kako ono kaže jedan od likova iz filma Balkanski špijun: “Nije Slobodan Milošević kriv. Mi smo g….!”

Sećam se, ne tako davno, neki od “genijalnih” urednika filmskog programa jedne naše renomirane televizije, koja u imenu kombinuje brojke i slova, kaže kako izbor filmova zavisi isključivo od onoga što gledateljke/gledaoci žele da vide. E, to vam je tipična medijska žvaka koja treba da vas ubedi kako vi, u stvari, odlučujete šta gledate i kakav program volite. Tako vam je i sa vlašću i sa demokratskim “legitimitetom” iste… Vi ste birali vlast na izborima tako da ono što vlast čini nije ništa drugo do sama narodna volja; sve što vlast čini jeste u korist građanki/građana, pa čak i kada to nije. Tipičan primer ovakvog ponašanja vlasti jeste skorašnje donošenje novog zakona o radu; pre nego što je zakon izglasan od strane parlamenta, bez javne rasprave i mogućnosti da se čuju kritike na račun zakona, potpredsednica vlade i ministarka Kori Udovički izjavila je da su građani glasali za zakon još onda kada su glasali na izborima. Ovakva tipična zamena teza i bacanje prašine u oči javnosti govori nam o autoritarnom karakteru same današnje vlasti. Mi možemo da radimo šta hoćemo jer ste nam vi (građanke/građani) dali apsolutnu vlast u ruke. Nažalost, čast retkim, baš retkim izuzecima, mediji mnogo doprinose naprednjačkoj viziji “slobodne” Srbije i kao da se utrkuju ko će biti odaniji premijeru i njegovoj sviti. Sad but true…

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!