ZLATKO JELISAVAC: Šljam Balkana

12 Jan 2016

Da li pristajete na budućnost koju nam oni kreiraju?

…sve dok se ne pojavi jedna potpuno nova politika – tj. politika koja se ne zasniva na isključenju golog života – sve teorije i sve prakse ostaće zarobljene u slepoj ulici, dok će “lep dan” života svoje državljanstvo u politici dobiti jedino kroz krv i smrt ili savršeni besmisao na koji ga osuđuje društvo spektakla.
(Đorđo Agamben, Homo sacer)

U svojim filmovima ja skidam kapu pred seljakom, pred radnikom, pred nezaposlenima, i pred majkama i očevima sa decom koju školuju… Saginjem glavu pred njihovim umećem i izdržljivošću da prežive sve nedaće koje nam priređuje vladajuća klasa. U svojim filmovima pokazujem da šljam nisu oni koji danas idu zakrpljeni i pocepanih đonova. Šljam Balkana je u lister odelima.
(Želimir Žilnik)


Čitam danas u novinama, onim elektronskim, kako ministar unutrašnjih poslova najavljuje da će neki novinari da se žale kako su praćeni ili prisluškivani. Ministar sa gnušanjem odbacuje takvu mogućnost jer, po njegovim saznanjima, niko nije praćen niti može biti, jer to je nemoguće u jednom otvorenom i slobodnom društvu kakvo je naše… Bla, bla, bla… Čitam i ne verujem svojim očima. Ovo stvarno prevazilazi ne samo moje racionalne sposobnosti već i mogućnost imaginacije ili pak intuicijsko- misaonog prodiranja u budućnost. Naprosto ne raspolažem takvim moćima i teško mi je da zamislim da će se desiti nešto što se još nije desilo, a i kada se desi, već će biti rešeno od strane sudskih organa (slučaj ad acta), jer naprosto nema osnove da se nešto takvo desi, tako da, ustvari, neće ni da se desi. Izvinjavam se zbog ovih mojih nemuštih interpretacija, ali naprosto mi teško ide da razumem ministra i shvatim o čemu se radi, ali valjda ova ministraska glava zna o čemu priča i, što je najvažnije, svesna je kome upućuje ovakve poruke. Ja sam, uz mnogo muke i mentalnog napora, došao do zaključka da se ovde radi o “blagom” upozorenju dotičnim novinarima da paze šta rade i da još jednom promisle o tome sa kime se kače, a javnosti se istovremeno nagoveštava šta će da bude, ako se uopšte desi… Opet, uz ogradu, ako sam uopšte razumeo šta je ministar hteo da kaže.

Grčki ekonomista Janis Varufakis, poznatiji po svom političkom angažmanu, u svojoj knjizi Ovaj svet može da bude bolji objašnjava kako je uzimanje kredita ustvari proces zaduživanja same budućnosti i da preterivanje u dugu, otuđivanju budućnosti, može dovesti do žestokog clasha u sadašnjosti. Na ovaj način Varufakis pokušava i da objasni šta je pravi uzrok velike svetske ekonomske krize od koje se svet još uvek oporavlja, a po njegovom mišljenju nećemo se nikada ni oporaviti dok proces otuđenja traje, to jest dok ne prestanemo da “krademo” sopstvenu budućnost. Možete se slagati ili ne sa ovakvim stavom, ako govorimo o savremenim tokovima kapitala ili pak, konkretnije, o neoliberalnoj varijanti kapitalizma, ali je meni ipak zanimljiva, bez obzira na kritičko-ideološke tenzije, ta ideja prodiranja ili dosezanja do same budućnosti. Kako je to uopšte moguće?

Kaže Varufakis da su to “đavolska” posla i da je ovde u pitanju jedan metafizički, da ne kažemo magijski, domen koji nam omogućava da od ničeg (onog što još nije) napravimo nešto – realno-upotrebnu vrednost. Ako vas ovaj problem više interesuje onda pročitajte, ako niste, Varufakisovu knjigu i videćete kakve se tu sve dileme kriju, ali i nagoveštaji mogućih odgovora i rešenja, ako je tako nešto uopšte moguće.

Međutim, ja bih da se opet vratim na ministra i njegove budućnosne aluzije, da ne kažem proročanske sposobnosti. Ovde se radi, bez obzira na konkretne okolnosti, o tipičnom primeru dokazivanja/ukazivanja šta sve može vlast/moć. Ministar nam kaže, otprilike, sledeće: Mi smo vaša budućnost jer je mi kreiramo i određujemo, a vi ste tu da nas podržavate i pružite nam svoje poverenje bez mogućnosti da na bilo šta utičete. Zato se opustite i uživajte “u vožnji”! Možda vas nećemo odvesti u bolje sutra, ali vi o tome ionako ništa ne znate niti možete šta saznati… Mi smo tu da odlučujemo o vašoj budućnosti. Ako se setite Orvelove knjige 1984, onda vam je verovatno poznata i epizoda sa Ministarstvom istine, gde je glavni protagonista romana zaposlen na brisanju i prepravljanju prošlosti. Dobro, to vam je poznato i iz naše sadašnjosti ili bliske prošlosti, gde su razni vlastodršci pokušavali da menjaju ili retuširaju prošlost kako bi opravdali svoja (ne)dela, tako da to i nije samo deo literarne “fikcije” orvelovskog modela. Ali ovo uplitanje u budućnost i predviđanje događaja koji će se desiti, kao i reakcije koja će slediti nakon tih događaja, to je već, barem za mene, nešto nedoživljeno i, rekao bih, retko i viđeno. Ova vlast polaže pravo na našu budućnost i to više i ne krije. I verujte mi na reč da će biti sve agresivniji ukoliko se budemo povlačili i dopuštali da oni, vlastodršci, kreiraju budućnost umesto nas. Da li to stvarno želite? Da li ćete postati ono što vlast traži od vas? Nadam se da nećete, ako ne zbog sebe onda zbog svoje dece. A ako vam je svejedno, onda ste već deo budućnosti kakvu nam pripremaju.

Ako se ova praksa zloupotrebljavanja policije u partijske svrhe nastavi, uskoro ćemo svi da se probudimo u nekoj novoj 1984. A u toj 1984. neće biti novinara, zaštitnika građana, institucija društva koja brane našu slobodu i građansko dostojanstvo; neće biti javnosti, ni slobode mišljenja već samo ono što “partija” odlučuje i propisuje. Sutra ćete i vi biti deo nekog iskonstruisanog slučaja gde će se a priori znati za vaše “nedelo” i gde ćete unapred biti osuđeni i pre nego što nešto “skrivite”. Mislite da je to nemoguće? Pa, poslušajte našeg ministra…

Možda se rešenje krije u potpunom odustajanju od poznatih političkih koncepcija i traženju jednog sasvim novog modela, o čemu nam govori Đorđo Agamben, a čije sam reči gore i naveo. Dobro, možda je ovo i suviše nejasno ili predaleko za nas, ali hajde onda da rešavamo ono što možemo u sadašnjosti… Da pokušamo stvoriti društvo u kome će veća prava imati “glavni protagonisti” filmova Želimira Žilnika (takođe gore navedeno), a da ćemo “šljam Balkana” u “lister odelima” svesti na razumnu meru. Mislim da nas to čeka u bliskoj budućnosti… A šta vi mislite?

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!