ZLATKO JELISAVAC: Premijerov uzdah

26 Jul 2016

Zla sudbina Ljiljane S. ili I dalje sam tu, možda se ipak predomisli

“Moj otkaz su potpisale direktorke, ali mislim da sam otkaz dobila od Aleksandra Vučića. Nije fer da svaljujem odgovornost za nezakonit otkaz na direktorke. Ovo je potez vlasnika, i to onog koji ima zlatnu akciju. Zato bih rekla da iza mog otkaza stoji državni vlasnik, odnosno Aleksandar Vučić”, ocenila je Ljiljana Smajlović i konstatovala da bi volela da čuje od Vučića zašto ju je smenio, ali da ga to niko ne pita.
(Intervju – Ljiljana Smajlović: Ja sam podnela ostavku, Vučić mi je dao otkaz, Nedeljnik, 21. juli 2016.)

Šokantno! Skandalozno! Da se naježiš! Tako bi, u tabloidnom maniru, mogle da se prokomentarišu ove reči gospođe Smajlović koje odišu intrigantnošću i zavereništvom. U intervjuu Nedeljniku Ljiljana S. pokazuje i dozu razumevanja za premijera AV-a i njegove teško dokučive razloge za njenu smenu. Premijer je izgleda baš teško uzdahnuo i još teža srca naredio da se za gđu Smajlović pripremi katul ferman, a kojeg su samo potpisale neke direktorke. Tako je naša Ljiljana S, poput nesrećnog Ahmeta Nurudina iz romana Derviš i smrt Meše Selimovića, shvatila da joj nema spasa i da je uzaludno se boriti protiv volje strašnog AV sultana i njegovog neljudskog besa.

A žao je ex glodurki Politike što je imala tako zlu sudbinu, što je sve ispalo tako loše po nju… Ipak je AV uvek imao razumevanja za Ljiljanu S. i davao joj je podršku bez obzira što ga je Politika, dok ju je dotična uređivala, povremeno čak i kritikovala, ali eto zli savetnici, okrutni menadžeri, a bogami i pojedini “lovci na ljude”, poput predsednik NDNV-a, nisu ostali mirni dok joj nisu videli leđa. Šta se to tačno desilo između Ljiljane S. i premijera AV-a, verovatno nećemo nikada saznati, kako su proticali njihovi sastanci koje ona spominje – možemo samo da pretpostavljamo i spekulišemo do unedogled, međutim jedno je sigurno: Politika je ostala bez svoje prave, takoreći prirodne glodurke.

Ljiljana S. deluje kao da se unapred pomirila sa svojom sudbinom i da je stoički podnela njen poslednji udarac jer ona zna kakav je bio AV, koji joj se, dva do tri puta godišnje, lično obraćao i govorio: Samo ti radi kao i do sada i ništa se ne brini… I prihvatala je, skrušeno, direktorica Politike, ove AV-ove reči i čuvala ih u srcu, i bile su joj te reči garancija da će, bez obzira na to šta radila i kako strahovito kritikovala politiku premijera, On uvek biti uz nju i da će razumeti – možda neće podneti, ali razumeti svakako hoće. Jer njegovo srce je veliko

Ali srce našeg premijera izgleda više nije moglo da podnese silnu kritiku i počelo je da mu muti razum, a udvorice i zli jezici su samo još dodali ulja na vatru, te je naprasito, kako to obično čini, doneo tešku odluku i smenio Ljiljanu. O zašto? Odbaci ime to – il ako nećeš, prisegni da me ljubiš, pa ću ja poreći da se zovem… – čuje se kako, u noći, tiho šapuće Ljiljana S. (sve prave ljubavi su tužne). No, tu je srce premijera otvrdlo i nije petao ni tri puta zoru najavio kada stiže haber Ljiljani o strašnom fermanu. Kažu da je na vest o smeni, onako više za sebe, rekla: Teško tebi! Teško tebi! I opet, teško tebi!

Javni interes je javni interes, a biznis je biznis! I tu ne sme biti nikakve dileme. A ko je čuvao poslednju iskru plamena javnog interesa koji je mogao da zapali celo društvo ako to nije činila upravo Ljiljana S? Da, dragi moji, tek ćemo da osetimo šta znači to kada se izgubi poslednja linija odbrane onoga što se javni interes zove i kada nam o sudbini počnu da odlučuju tamo neke direktorke – kao one veštice iz Magbeta, bože zakloni. Predali smo se bez borbe i žrtvovali najbolju među nama jer smo bili malodušni i nismo shvatali šta gubimo… A izgubili smo sve! Ko će sada štititi javni interes da se napadaju svi oni koji imaju nešto protiv premijera… Da, da, biće svega, ali više neće biti nas…

I na kraju, red je da pozovemo premijera AV-a da na onoj svojoj izložbi na temu “Cenzura no more” obavezno jedan kutak izdvoji samo za Ljiljanu S. i njene kritičke tekstove o njemu. Možda se od toga može napraviti i višetomna knjiga. Ako je neko, onda je dotična zaslužila da bude ikona borbe za slobodnu javnu reč. To je najmanje što možete učiniti za našu veliku borkinju koja se žrtvovala za javni interes i kritiku i koja je bila ubeđena da je kritičko novinarstvo ono koje će obeležiti 21. vek: “Moram da odam priznanje Aleksandru Vučiću za nešto važno. On na mene nikada nije vršio pritisak. Javno je govorio da nije zadovoljan uređivačkom politikom, ali to smatram fer odnosom. Ja sam pristalica kritike novina. Pristalica sam toga da mediji jedni druge kritikuju. To je 21. vek u novinarstvu… “

(Autonomija, Fotomontaža: https://zokstersomething.com)