ZLATKO JELISAVAC: Predizborna vodica

18 Oct 2015

Zrenjaninci bez pitke vode – duže od decenije!

Čista i zdrava voda trebalo je u utorak da poteče iz slavina u zrenjaninskim domaćinstvima. Ali obećana fabrika vode još je na papiru! Plac gde joj je namenjeno mesto u korovu je i izgledom nimalo ne nagoveštava da će ovde uskoro oživeti gradilište. Možda je najgore što trenutno niko ne zna koliko će još žitelji grada na Begeju morati da kupuju flaširanu vodu, pošto je zabrana upotrebe česmovače na snazi od 2004. godine! Zbog neispunjenog obećanja gradske vlasti, nekoliko civilnih organizacija i sindikata, okupljenih u građansku inicijativu “Život za Zrenjanin”, najavili su protest za 23. oktobar. Saopštili su da su pre nepunih šest meseci organizovali protestnu šetnju, kojom je više od hiljadu sugrađana zahtevalo potpune informacije o projektu fabrike vode. Ponovo će izaći na ulice. Jer, očigledno je, ističu, da najveći komunalni problem Zrenjanina još dugo neće biti rešen, a zabrinuti su za svoje zdravlje i zdravlje dece. (Zrenjanin: U utorak istekao rok, a fabrika vode samo na papiru!, V. novosti, 14. oktobar 2015.)


“Beograd na vodi” i nije neki nov fazon… Mi smo ovde u Zrenjaninu imali već jednom takav ili sličan projekat “na vodi” samo što se zvao Akva grad. Taj ingeniozni projekat trebalo je da “preporodi naš grad i pretvori ga u pravi turistički centar Banata”. Nakon velikih obećanja napravljen je samo veliki vodoskok-gejzir na gradskom jezeru i nova fontana u centru grada. Pored ove fontane napravljena je i česma koja je neodoljivo podsećala na mesta za napajanje stoke, i cinični Zrenjaninci su ovo arhitektonsko čudo, ubrzo po izgradnji, prozvali “Pojilo”. Nažalost, ili na sreću, česma nije uspela da se uklopi u urbano-gradski ambijent i nakon nekoliko godina je ova beskorisna skalamerija, bez vode i smisla, uklonjena iz centra. Ostala je samo fontana gde voda izbija iz mermerne podloge, tako da nam strogi centar grada odiše sakralno-metafizičkom-skoro-pa-mističnom atmosferom. Šta reći?

Zrenjaninke&Zrenjaninci su već navikli na tradicionalne političko-lokalne igre sa vodom koje se uvek aktuelizuju u vreme izbora, a potpuno padaju u zaborav nakon njih. No, ne bi nama ni po jada bilo da su ove vodene igre vezane samo za turističke potrebe grada – naše muke su mnogo veće, da ne kažem izvornije, jer mi vapimo za pitkom vodom. Još tamo davne 2004. godine zrenjaninska voda je zvanično proglašena nezdravom za piće, jer sadrži u sebi opasne materije i od tada građanke&građani čekaju neko rešenje gradskih vlasti, ali vlast kao vlast samo obećava, a ništa ne čini da reši problem pitke vode. Svaka nova politička garnitura je dolazila sa “gotovim” rešenjem, a to je u prevodu značilo konačnu izgradnju fabrike vode, ali mi građani i danas koristimo verovatno najgoru vodu u regionu, a bogami i šire. Naša voda je žućkaste boje i u čaši više podseća na vinski špricer, a često toliko bazdi da vam je muka i da se operete sa istom. Istovremeno nam tu vodu, bez blama, naplaćuju kao pitku mada veliki deo Zrenjaninaca odavno kupuje flaširanu vodu, što za naše bedne kućne budžete nije ni malo zanemarljiva stavka. Priča o fabrici vode već je toliko dozlogrdila lokalnom stanovništvu da više ni najnaivniji ili pak najlojalniji gradskoj vlasti ne veruju da će do izgradnje ove fabrike ikada i doći.

I šta treba da uradimo? Opet da protestujemo, šta drugo…

Samo što protest treba da podstakne strukture vlasti da nešto i urade, ali u Zrenjaninu to znači obraćati se političarima potpuno neosetljivim na naše očajničke zahteve. Uzalud se mi okupljamo u centru, zviždimo, lupamo plastičnim flašama, predajemo pisane zahteve gradskoj upravi… Ma ništa, kao da ne postojimo. Poneko nemušto saopštenje ili pak obećanje o hitnoj potrebi za izgradnjom fabrike vode u najskorije vreme i opet sve po starom. Plaše nas se kao preklanjskog snega, a od naših zahteva beže kao đavo od krsta. Mi smo tu samo da glasamo ili pak da se divimo najnovijoj rekonstrukciji centralnog gradskog trga ili pak da đipamo uz Cecu za vreme otužnih Dana piva.

Možda je najbolje da sledeće lokalne izbore u potpunosti bojkotujemo kao izraz protesta zbog akutne nezainteresovanosti svih gradskih vlasti do sada za naše probleme sa pitkom vodom, ali znam da je to ostvarivo koliko i izgradnja fabrike vode u Zrenjaninu. Opet će da nam mašu ispred očiju sa šarenim lažama i opet će svi spremno da glasaju za svoje favorite koji će redom da obećaju fabriku vode – koliko sutra, a onda ćemo ponovo da potonemo u svoju palanačku tišinu i da pljujemo na lažljivu vlast. Znam da nije popularno unositi defetizam u i onako bezvoljnom i razočaranom građanstvu, ali šta da radim, iskustvo mi je loše i bljutavo, kao i ova naša zrenjaninska voda.

Ali da ne mračim, idemo ponovo na protest 23. oktobra i pozivam sve građanke/građane Zrenjanina da dođu na gradski trg i da ne idu dok im vlast ne pruži čvrste garancije da će rešiti problem pitke vode. Moramo biti tu, stalno tu, dok ne vidimo da je naše protestvovanje dalo rezultate, druge nam nema kao ni njima, a svima na čast ili sramotu.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!