ZLATKO JELISAVAC: Pranje prošlosti ili to je nama naša revizija dala

25 May 2016

Kad revizionisti i kovači mitova kroje budućnost

Istorija jeste u?iteljica života, ali samo ukoliko se razume kako treba i prihvata otvorenog uma, a bogami i srca… Nekriti?ko bavljenje istorijom ili pak neobjektivno analiziranje istorijskih doga?aja u Srbiji ve? je donelo mnogo nesporazuma, nedoumica, ali i nesre?e i patnje. Ovde se ne zna da li su nam ve?e zlo naneli nadristori?ari i kova?i mitova ili pak profesionalni istori?ari koji, avaj, ?esto duvaju u diple ili sviraju u gusle sa nekom od vladaju?ih garnitura pa shodno tome i kroje nam tzv. prorežimsku istoriju. Nekada su vladari imali svoje proroke ili pak one koji su umeli da ?itaju znakove na nebu, vodi, zvezdama, i tako, za svoje vladare, proricali budu?nost. Jedan od naj?uvenijih takvih proroka je bio Josif, koji je tuma?e?i faraonove snove (san o debelim i mršavim kravama – Stari zavet), predvideo budu?nost Egipta, to jeste predvideo nadolaze?e gladne godine, pa se onda faraon, ponuknut ovim proro?anstvima, spremio za budu?u katastrofu. Istorija nije samo tu da nas pou?ava o onome šta se desilo ve? da nam i ukazuje na budu?nost, makar i kao upozorenje da ne ponavljamo greške naših prethodnika. Upravo zbog toga istori?ari imaju, pored nau?no-strukovne, i društveno-moralnu odgovornost, jer ?e se jednom njihova tuma?enja i analize na?i pred sudom same istorije, a tu im ne?e pomo?i vladarska mo? i državne sinekure.

Da budemo konkretniji: da li je istori?ar Bojan Dimitrijevi? svestan dalekosežnosti svojih apologija Milana Nedi?a i glorifikacija ?etni?kog pokreta na ?elu sa sveže rehabilitovanim generalom Dražom Mihajlovi?em? ?emu to dokazivanje i opravdavanje ljudi i doga?aja koji se nikako ne mogu opravdati, u koji god ih istorijski kontekst postavili. Pazite, ma koliko istorija polagala na analizi ?injenica ipak su tuma?enja istori?ara, tih istih ?injenica, od presudnog zna?aja za razumevanje odre?enih istorijskih okolnosti. Dimitrijevi? o?igledno ima svoje razloge zbog kojih uporno brani one koje je nemogu?e odbraniti pred sudom istorije, ali, nažalost, njegovi razlozi imaju težinu i mogu da se odraze na budu?a razumevanja ili ?ak prihvatanja nekih istorijskih doga?aja i njihovih aktera. Istori?ar Dimitrijevi? je jedan od svedoka u procesu zahteva za rehabilitacijom Milana Nedi?a i ono što on iznese kao svoj sud, o ulozi predsednika vlade Srbije za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu, može biti od presudnog zna?aja za samu odluku o eventulanoj rehabilitaciji Nedi?a. Dimitrijevi?evo „svedo?enje“ bi?e glas stru?ne javnosti o onome šta je u?inio Milan Nedi?, a to kao posledicu može da ima rehabilitaciju ?uvenog kolaboracioniste sa nacisti?ko-okupatorskim snagama, ali i legitimizaciju jednog istorijskog mišljenja kojim bi se kolaboracija protuma?ila kao pokušaj da se spasi Srbija i njeni gra?ani od uništenja.

Zna?i, oni koji su sura?ivali sa okupatorima i koji su pristajali na ulogu kvinsliških marioneta sada bi bili „unapre?eni“ u prave spasioce srpskog naroda, dok bi partizani, na primer, najedanput postali opasni avanturisti koji su se kockali sa sudbinom celog jednog naroda. No, da budemo iskreni, ovo nije ništa novo na polju tuma?enja „prave“ istorije, osobito one koje se ti?e Drugog svetskog rata… Naslušali smo se takvih pri?a još tamo od kraja osamdesetih godina prošlog veka kada su ?etnici, Draža, Nedi?, Ljoti? i ostalo društvo postali „in“ i nad ?ijom su se „tragi?nom“ sudbinom tugovalo i stvarali novi mitovi. Najedanput su partizani postali krvožedni srbožederi, dok su ovi ve? navedeni momci muku mu?ili da dokažu Nemcima i Italijanima kako su Srbi skroz ok i da ne žele frku sa nacisti?kom silom. U stvari, oni su samo kupovali dragoceno vreme kako bi se odlu?no suprostavili okupatorima nakon uništenja komunisti?kog pokreta i mrskih partizana. Istu istorijsku matricu imamo i u Hrvatskoj – valjda se zbog toga Dimitrijevi?eve knjige i objavljuju u susednoj nam državi – samo što su protagonisti nešto druga?iji… U Hrvatskoj su ustaše „good boys“ koji su se odlu?no borili protiv komunisti?ke pošasti, a pošto su „crveni“ uglavnom bili Srbi, a bogami i Jevreji, onda je došlo do korisne povijesno-nacionalne sinteze pa su ustaše odlu?ili da unište celu jednu naciju (pobiti, proterati, prekrstiti) i tako jednim udarcem ubiju dve muve. Sve u svemu, revizionisti?i zaklju?ak je slede?i: rat je velika svinjarija i najbolji ljudi, u takvim okolnostima, mogu da pogreše… A ko je bezgrešan? Milan Nedi? je, na primer, grešio, ali je imao dobre i plemenite namere, ali istorijske okolnosti su ga spre?ile da iskaže, u punom kapacitetu, svoj filantropski duh. Samo da nije bilo komunista i partizana… Druga?ija bi se istorija pisala… Istorija u kojoj bi Nedi? bio apsolutni pobednik nad okupatorom kojeg je lukavo „zaveo“ nude?i kolaboraciju, a onda mu zadao smrtni udarac kada je to neprijatelj najmanje o?ekivao. No, glupi i destruktivni komunisti su upropastili ovaj lukavi plan i tako ugrozili egzistenciju cele jedne nacije…

Po mom skromnom mišljenju, ove i ovakve gluposti ne bi pas sa maslom kusao. Ako imate i malo razuma ovakvim istorijskim „analiti?arima“ ?e te, u najmanju ruku, re?i da ne lupetaju… No, ne treba tu stati nego bi bilo dobro uvesti i neke pravne standarde koji ?e regulisati ovaj problem revizije istorije, barem kada je narodnooslobodila?ki rat u pitanju, tako da razni „istori?ari“ ne bi baš mogli olako da iznose svoje teorije i zbunjuju javnost. Zamislite vi da se u jednoj Francuskoj potegne pitanje rehabilitacije Višijevske vlade ili pak Kvislinga u Norveškoj… Nezamislivo… Zašto? Pa zato što za dokazane izdajnike ne može biti rehabilitacije. To su ove države rešile u svojoj istoriji i tu povratka nema, što mnogo zna?i i za njihovu budu?nost. A kakva ?e naša budu?nost biti uz razne nedi?e, ljoti?e, mihajlovi?e, kalabi?e – oceniti sami

Mada, kada malo pogledate oko sebe, posledice revizije istorije, koja je prakti?no (kao radni zadatak) zapo?eta ranih devedesetih godina, su itekako primetne. Osmotrite samo našu politi?ku scenu… O ?emu pri?aju? ?ime se bave? Ko nam je danas na vlasti? Pa upravo oni revizionisti koji bi da operu sopstvene biografije menjaju?i istorijske okolnosti… Oni koji su nekada stajali pod ?etni?kim zastavama danas nam pri?aju o društvenom napretku ili o EU… Oni koji su nekada bili za etnocide, danas bi da vode mirovnu politiku… Oni koji su bili glavni akteri jednog od najmra?nijih perioda naše istorije, danas nam se nude kao lu?onoše budu?nosti… E, to nam je naša revizija dala…

P.S.

Zato ne dajte RTV revizonistima… Smrt fašizmu, sloboda narodu!

Podelite ovu stranicu!