ZLATKO JELISAVAC: Potomci će pljuvati na naše grobove

12 Sep 2012

Da li će 12. septembar za Novi Sad biti isto što je 11. bio za Njujork

11. septembar 2001. godine… Dva putnička aviona se zabijaju u zgrade Svetskog trgovinskog centra u New York-u uz eksploziju, a nešto posle zgrade se urušavaju i čuje se jeziv ženski krik uz komentar: „fucking Jesus Christ“. Tada se već govorilo da je mit o srećnom i sigurnom životu, po neoliberalnim standardima „Zapada“, srušen u pepeo i da svet više neće biti isti. Strašni i fanatični teroristi su uništili san o spontano-progresivnom društvu koje , po teoretičarima „kraja istorije“, može samo da se razvija do u beskonačnost. Vera u demokratiju, stabilne državne režime, relativno-bogatu srednju klasu, ljudska prava itd. pokazala se kao krhka i varljiva, a nadasve ranjiva i bez zaštite od totalitarnih primitivaca. No, postavlja se pitanje: da li je vrli svet neoliberalizma uopšte postojao ili je to pak samo bila maska blagostanja i priprema za znoj i suze u budućnosti? Zapad, kao nosilac volje za moć i standarda za ceo svet, pokazao se nespreman i ranjiv, a u isto vreme razni „orlovi i jastrebovi“ tzv. velikih sila, krenuli su da “zveckaju oružjem” i da prete svima onima koji narušavaju sveti koncept demokratije i liberalizma. Rat protiv terorizma je promovisao politiku čiste sile, a svetska ekonomska kriza je razotkrila mehanizme prevara onih koji su se bogatili baveći se tzv. spekulativnim kapitalom.

Francuski filozof Mišel Fuko je govorio o dva nivoa analize društvenih sistema: pravno-filozofskom koji je baziran na pravnim normama i moralnim standardima i istorijsko-političkom koji u stvari pokazuje pravi tok „podzemne“ istorije svakog društva gde su, uglavnom, prisutni krv,znoj i suze… Pravno-filozofski aspekt je često samo tanki sloj glazure koja krije okrutni tok realnosti gde pravo, diplomatija, humanost, demokratija i sl. zamenjuje samovolja, bahatost, netrpeljivost, totalitarizam itd. Drugi fransuski filozof Žan Bodrijar govori nam o „a priornosti“ Događaja koji nam se događa, a da nismo svesni njegovog pravog značenja i Bodrijarov primer za to je upravo 11. septembar u SAD. Da li je Amerika svesna smisla napada na Svetski trgovinski centar i pada simbola moći Zapada jer STC nije bio samo američka dika i ponos? Ono što se nekada dešavalo samo na tv-ekranima bogatog i uspavanog Zapada sada se „objavilo“ kao okrutna stvarnost koja može da stigne bilo gde, pa i u centar New York-a; nekada je terorizam i nasilje okrutnog i mističnog Istoka bio samo deo simularane stvarnosti medija, a onda je to nasilje doletelo pravo na krilo uspavanog diva. Nisam od onih tako brojnih na ovim prostorima koji su trijumfovali nad ovom terorističkom šamarčinom uobraženom Zapadu, niti mislim da išta može opravdati preko tri hiljade ubijenih ljudi u napadu na STC. Činjenica je međutim da je ovaj napad delovao rastrežnjujuće na SAD i druge zemlje bogatog Zapada jer se pokazalo da zlo može da pokuca i na njihova vrata i da se to ne događa samo „tamo negde“. No, ruku na srce, pa bilo je terorizma i pre i to po receptima „domaćih kuhinja“, a pogotovo je to bilo aktuelno na evropskom tlu. Setimo se samo strašne IRA ili pak ETA koji su „žarili i palili“ Velikom Britanijom i Španijom; setimo se Crvenih brigada, Baden-Majnhof terorizma i svih tih grupacija koje su mislile da terorom mogu da promene nešto. Ipak, terorizam tipa Al-Kaide ima nešto specifično i bodrijarovski događajno jer napada, barem se tako prikazuje, na same temelje zapadne civilizacije i kulture. Ako ste gledali snimke na internetu gde se amerčkim vojnicima „ritualno“ seku glave od strane Al-Kaidinih fanatika kako bi se upozorila Amerika i Zapad i pokazala mržnja i odanost svom „cilju“, onda vam je jasno da je to „nešto“ drugačije. Ne mislim na primitivizam i užas samog čina, naravno da on to svakako jeste, već mislim na samo značenje tog događaja-rituala pre kojeg vojnik moli za život ili poziva „svoju“ Vladu – očigledno pod prisilom – da prestane sa napadima na „oslobodioce“ i borce za veru. Da li se tu može naslutiti budućnost Zapada ili se ona već događa, a da je nismo ni svesni? Možemo li reći da je napad na STC i javna-internet egzekucija jasan znak da se omeri moći menjaju i da je san o svetu slobode i demokratije, po aršinima Zapada, ipak za neke bio noćna mora koju oni sada vraćaju Zapadu punom merom i kamatama užasa? Ovaj problem je teško i predočiti, a kamoli rešiti, ali je svakako prisutan i biće deo realnosti još mnogim generacijama u budućnosti.

Kada Žan Bodrijar govori o događajnosti Događaja, tada on i ukazuje na rastezljivost vremena koje je određeno nekim važnim dešavanjima… Smisao Događaja nam može doći iz budućnosti kao enigma, zatvorena šifra i kod koju tek treba pronaći i protumačiti, ali nas i prošlost može poterati kao stotinu đavola i svojim „prošlim“ događajima uticati na našu sudbinu. Teško da boljeg primera uticaja događaja prošlosti, koji nam pak određuju kako našu sadašnjost tako i budućnost, od Srbija ima… Znam da sam već dosadan sa prozivanjem istih ljudi, koji su bili odgovorni za neke ranije događaje, ali šta ću to je jače od mene, osobito kada vidim kako se sada prenemažu i izigravaju apologete demokratije i prava. Ivica Dačić nam drži lekcije iz međunarodnog prava; Aleksandar Vučić „primio“ Hamere od Amerikanaca, a već sutradan je u poseti Nemačkoj i tamo organizuje biznis od državnog značaja; Aleksandar Vulin na Kosovu, u svom crnom Armani odelu, obećava da Srbi neće biti zaboravljeni i da su oni njegovoj kancelariji na prvom mestu i uvek u srcu; Boris Tadić nam otkriva da je biznismen i tajkun Mišković „prisutan“ u politici i da bi sada mogao i otvoreno da se angažuje i na tom polju. Sve su to, drage moje građanke i dragi građani, restlovi našeg nerazumevanja vremena i događaja na koje smo mogli da utičemo, a nismo. Mi smo ih birali i izabrali da nam rade ovo što sada oni čine! Stižu nas i prestižu događaji kao aveti naše loše prošlosti iz koje nismo izvukli ama baš nikakav nauk, a to će nam odrediti i budućnost i život naših potomaka koji će nam, plašim se, pljuvati na grobove…

A 12. septembra građanke i građani Novog Sada moraju da pokažu da su iznad sopstvenih aveti i sablasti prošlosti; 12. septembra cela Vojvodina očekuje od Novog Sada da pokaže da ima nade za sve njene žitelje bilo koje god da su nacije, vere, imovinskog stanja, seksualnog opredeljenja itd.; 12. septembra se brani Vojvodina u Novom Sadu i zato očekujemo da se Novosađanke i Novosađani izbore za svoje glasove i ne dopuste da korumpirani poslanici odlučuju o njihovoj sudbini. Nije više bitno ko je dao ili će dati više para, ovde se radi o uskraćenim pravima na slobodne izbore i nepoštovanju izborne volje građana koja poslanicima mora biti svetinja, a ne moneta za potkusurivanje njihovih sebičnih interesa.

Vi znate šta treba da tražite 12. septembra!

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!