ZLATKO JELISAVAC: Pljuvaće na naše grobove

09 Jun 2017

O radioaktivnom turbo-folk nasleđu i naprednjacima kao njegovom političkom parnjaku

?itam tekst o klimatskim promenama na našoj planeti, u kojem stru?njaci upozoravaju da, ve? za nekoliko decenija, možemo o?ekivati žestoke klimatske promene: one se ve? doga?aju, ali ?e njihova radikalna demonstracija biti mnogo izraženija u bliskoj budu?nosti. Za poslednjih 150 godina uspeli smo toliko da upropastimo našu planetu da ?e trebati barem još toliko da se ona oporavi, to jest da se saniraju ozonske rupe i u atmosferi smanji koli?ina CO2 koja pravi efekat tzv. staklene bašte i uzro?nik je globalnog zagrevanja. I taman je došlo do konsenzusa izme?u velikih svetskih sila koje su i najve?i zaga?iva?i ili emiteri ugljen dioksida – i to u vidu Pariskog sporazuma koji predvi?a konkretne i ozbiljne mere zaštite naše atmosfere – ali ne lezi vraže, ameri?ki predsednik Tramp je odlu?io da istupi iz sporazuma, jer je to za njega gubljenje vremena, a i puno košta.

I u pravu je Tramp, nije da nije, puno ?e da košta i dugo ?e da traje, ali mnogo ?e biti skuplje ukoliko, za možda i nepun vek, naša planeta postane mesto koje ?e biti neprijateljski raspoloženo prema ljudskim bi?ima. Ovoliko nepromišljenosti i gluposti retko je zabeleženo u istoriji i SAD mora brzo da se reši ovog ludaka, ina?e našem svetu preti katastrofa u vidu klimatske kataklizme, ako pre toga ne do?e do neke, ne daj bože, nuklearne anhilacije sveta. Tako je to kada se budu?nost ne planira ili se misli samo na sadašnjost i veliku zaradu – o budu?nosti neka brinu oni kojima ?e to biti kastrofalna sadašnjost i koji ?e nam sa pravom pljuvati na grobove

E ovako nekako, ili barem vrlo sli?no, poput rapidnog atmosferskog zaga?enja, u Srbiji se dešavalo i još uvek se zbiva kulturna i, sledstveno tome, politi?ka kontaminacija. Ve? skoro tri decenije smo svedoci uništavanja naše kulture, i to u gotovo svim segmentima. Dok je osamdesetih godina pojavu primitivizma, ki?a i šunda, u vidu novokomponovane narodne muzike, i stru?na javnost smatrala marginalnom pojavom – ova treš-kultura je ubrzano osvajala „balkanska srca“ i upravo je novokomponovana narodna muzika, a kasnije tzv. turbo-folk, dramati?no uticala na našu globalnu kulturnu, ali i politi?ku katastrofu. Uz ovu novokomponovano-turbo kulturu lakše je bilo prihvatiti navalu primitivizma, nacionalizma, niskih strasti i pervertiranih nagona, što nas je i odvuklo na stranputicu sa koje se još nismo vratili, a veliko je pitanje da li ?emo iz lavirinta primitivizma ikada iza?i.

Politi?ari i ratno-strateški huška?i, sa prostora ex-Jugoslavije, rano su shvatili prednosti „nove kulture“ i odlu?ili su da je popularišu u najve?oj mogu?oj meri, a Srbija je prednja?ila u opštoj kulturnoj pauperizaciji. U Srbiji, konkretno, ne samo da su stasale ve? su i preuzele upravljanje državom i društvom – generacije koje su rasle i srasle sa standardima novih kulturnih vrednosti koje bi pre mogli nazvati ne-kulturnim ili ?ak i a-kulturnim. Da, to su deca turbo-folka koja su oberu?ke prihvatili razne rijaliti-šou programe, gde se oni identifikuju sa primitivnim standardima koji im se propagiraju: sumnjivi likovi sa napumpanim miši?ima, „kajlama“, tetovažama – koji ne umeju da sastave složenu re?enicu ili pak tzv. starletama sa naduvanim usnama i grudima – i svi oni se ponose svojim katastrofalnim neznanjem, ignorancijom. A sve se to prikazuje na svim kanalima, i to pod izgovorom da to ljudi vole i traže da gledaju… Pa šta da traže kada su im se ove rijaliti vrednosti i turbo-folk parametri postale kulturna matrica koju oni smatraju normalnom, mejnstrimom, a ?itav svemir najrazli?itije civilizaciijske kulture i umetnosti niti razumeju, niti joj vide svrhu; štaviše, ona ih užasava i dovode je u vezu sa nekim nastranim sklonostima i nedostatkom patriotizma.

Kultura koja nije po standardima medijsko-propagandne plitkosti i ?iste zabave – doživljava se kao opasnost po mentalno zdravlje i nacionalno bi?e. Nažalost, iza ove prividno tanke „lako?e postojanja“ današnje akulture nalaze se debele naslage užasa i horora ratnih godina, koje je bilo mogu?e podneti jedino ukoliko je vladaju?i establišement distrubuirao dovoljno opojno-lake kulture koja je konzumirana na ovim prostorima kako bi se zaboravila okrutna realnost. Danas su to naši kulturni stanadardi za ?ije ?e nam prevazilaženje trebati barem toliko vremena koliko je i trajala kontaminacija ili ?ak i mnogo više.

One generacije koje ?e se sa teškom mukom boriti sa ovdašnjim radioaktivnim turbo-folk nasle?em, a koji je i najbolji sinonim za sveopštu naprednja?ku politiku – ima?e puno pravo da pljuju na naše grobove.

(Autonomija, foto: pixabay/Rilsonav)

Podelite ovu stranicu!