ZLATKO JELISAVAC: Peter Prevc

15 Feb 2015

Verujte jer je nemoguće!

Slovenski skijaš skakač Peter Prevc ispisao je novu stranicu u povijesti ovog predivnog sporta u kojem se nemoguće hrabri mladići prave da mogu letjeti. S distinkcijom da nekima od njih, kao Prevcu u subotu navečer u norveškom Vikersundu, to i uspije.
22-godišnjak iz Kranja, kojeg slovenski mediji od milja zovu Mišića (mišić), na skakaonici Vikersundbakken doskočio je na rekordnih 250 metara – daljinu za koju su mnogi poznavatelji norveške skakaonice tvrdili da je teško ili čak nemoguće dosegnuti. Ali kao i braća Wright davne 1903. godine, novi slovenski heroj u svojem riječniku ne poznaje riječi nemoguće ili neostvarivo.
(sportske.jutarnji.hr. 15.2.2015.)

Nekada, u onoj strašno-mračnoj komunističkoj Jugoslaviji, od koje smo jedva čekali da pobegnemo, glavne face u tzv. snežnim sportovima bili su naravno Slovenci i to, koliko se sećam, bez izuzetka i u muškoj i u ženskoj konkurenciji. Sećam se da sam kao klinac obožavao Bojana Križaja i da sam imao poster sa njegovim likom na zidu (Bojan K. u tipičnom slalomskom polučučnju sa Elanovom opremom)… Zima je bila vreme velikih uzbuđenja, jer su Slovenci imali odlične skijaše, a bogami i „letače“ koji su, kao i danas, bili rame uz rame sa raznim Fincma, Norvežanima, Austrijancima, Japancima, Nemcima… Ja ne umem da skijam, ali volim da gledam te neustrašive takmičarke/takmičare kada se „obruše“ niz padinu i bore se da pobede svoje konkurente za nekoliko stotinki razlike. Fascinantna mi je i pomisao da se oni spremaju cele godine da bi tokom zime pokazali svoje veštine, a i najmanja greška ih skupo košta, bilo zbog slabog rezultata ili pak zbog teških povreda i još gorih nesreća. No, ubedljivo najuzbudljiviji i najopasniji su ski-skokovi, jer tu svaka greška može da bude fatalna za letače (možda je zato i tako uzbudljivo, mada su nesreće doista retke). Letači na skijama nemaju mnogo vremena da „razrade“ svoje karijere, jer dosta mladi završavaju sa skakanjem i moraju brzo da postanu „legende“ u ovom sportu (sećate li se finskog skakača Nikenena koji je, kada je završio karijeru – sa dvadeset i par godina, bavio nekim sumnjivim i čudnim poslovima kako bi preživeo?). Oni nisu poznati i plaćeni kao fudbaleri, na primer, ali novac nije ovim letačima, očigledno, na prvom mestu jer ko bi „pametan“ stavljao glavu u torbu kako bi leteo na skijama 200 m, na primer, a da za to nije motivisan samo novcem već i lepotom i sportskim duhom, ma koliko to danas apsurdno zvučalo. Ovi su letači pravi heroji sporta, a ne one razmažene i preplaćene fudbalske zvezde; skakači dugo i naporno rade da bi se tokom zime takmičili i, ako imaju sreće i ako su vrhunski, tokom karijere će „zakačiti“ više od jednih zimskih olimpijskih igara. Nepravedno, zar ne, ali ja nisam nešto čuo da se letači žale zbog toga i verovatno svoj let ne bi menjali za fudbalska prvenstva…

Da li ste gledali let Slovenca Petera Prevca? Pa to je bilo nestvarno lepo… Imao sam osećaj da neće nikada dodirnuti tlo i da će direktno iz Norveške da odleti kući u Sloveniju – a nije, odleteo je pravo u legendu i, by the way, oborio svetski rekord sa skokom od 250 metara. To nije bio skok nego čista magija.

E sad se vi verovatno pitate zašto ja ovde pišem o ski-skokovima i dokazujem svoje „duboko“ poznavanje ovog zimskog sporta, a ne drvim, po običaju, o AV-u & Co? Verujte da nemam pojma… Ustvari, ja sam se jutros iznervirao kada sam prilikom „prelistavanja“ naših medija na netu primetio da se dosta stidljivo piše o velikom uspehu slovenačkog sportaša. Pa nije mala stvar srušiti svetski rekord, ali pošto je Peter Prevc Slovenac i bavi se jednim „marginalnim“ sportom – koga još to zanima. Mnogo je bitnije šta je trener KK Partizana Vujošević rekao posle pobede nad Cibonom ili što je Novak Đoković primetio da srpski tenis izumire; ili je pak mnogo interesantnije šta su imali da izjave Vučelić, Bjela i Nele Karajlić, koji sa sportom imaju veze koliko i ja sa ski-skokovima; ili je pak zanimljivije čitati na naslovnim stranama kako nam predsednik ponovo luduje i deli ordenje šakom i kapom, kao da živimo u Domanovićevoj Stradiji (a možda baš i živimo).

Idem ja još jednom da pogledam Prevcov skok… Da osetim onu tišinu pre nego što je odleteo u legendu… Da vidim umetnika kako preskače sve granice… Naime, rekli su da je na toj skakaonici u Norveškoj nemoguće leteti 250 metara… E vidite kako je moguće… Kako je sve moguće kada ste dovoljno uporni i ludi da to i uradite… Ne verujete mi… Onda verujte Peteru Prevcu… Verujte jer je nemoguće!

(Autonomija, Photo: Karmen Zmrzlak, Slovenske novice)

Podelite ovu stranicu!