ZLATKO JELISAVAC: Pakao su Drugi

29 Oct 2013

Bezdomno podrivanje autoriteta

Ja je drugi (Je est un autre – Arthur Rimbaud)

Postoji istina progonstva, postoji sklonost progonstvu, i ako biti Jevrejin zna?i odati se raspršenosti (dispersion), to je zato što raspršenost – kao što poziva na boravak bez mjesta, kao što uništava svaki ?vrsti odnos mo?i s pojedincem, grupom ili državom – osloba?a, nasuprot zahtjevu cjeline, i jedan drugi zahtjev, te, napokon uskra?uje iskušenje jedinstva-identiteta“. (Maurice Blanchot)

Da li se može biti sklon progonstvu? Opasna misao, kao tempirana bomba… Ako sam sklon progonstvu, a tu pre svega mislim na sebe kao subjekta progonstva – ne na moju li?nu malenkost – onda sam svestan da sam progonjen po sebi, to jest svestan sam da sam prognanik po izboru ili po usudu. Naravno, da biste postali subjekt-prognanik mora postojati i neko ko progoni i za koga ste objekat – onaj koji treba (mora) biti prognan. Progonstvo je egzistencijalni modus, stanje duha, ve?ito ne-mesto u svetu. No, pitanje je da li ja kao prognanik jesam (treba da budem) meta progonitelja? Da li sam obeležen, kao biblijski Kain, i da li time sudbinski mamim progonitelje kako bi zadovoljio svoju “perverznu” potrebu za progonstvom? Ovo je još opasnija misao, jer u rukama neprijatelja-progonitelja postaje mo?no oružje kao ideologija uništenja ili pak “humanog” preseljenja. I sve to ne bi bilo tako strašno – a užas je – da ova “igra” progonstva ostaje samo na pojedina?nom nivou ili pak da je idealno-tipska u smislu egzistencijalno-psihoanaliti?kog prou?avanja (Frojd, Sartr, From) sado-mazohisti?kih tipova. Grozota je u poopštavanju, odnosno kada se ovaj idealno-tipski pojedinac pretvori u no?nu moru i postane biološki neprijatelj kao neka organizovana društvena grupacija: pleme, narod, nacija. Užas po?inje kada sopstvene frustracije, koje imamo spram Drugog/Drugih (Pakao su Drugi – Sartr), po?injemo da projektujemo na neku grupu ljudi i “ose?amo” potrebu da ih eliminišemo kako bi spasili sebe. Strahota je kada se u mržnji prema Drugom prona?e cilj i kada se tako gradi sopstveni identitet. Ne moramo posezati za istorijskim primerima, samo pogledajte malo oko sebe ili pak – to je malo teže – u sebe.

Teško je odupreti se iskušenju jedinstva-identiteta… To je dobro znao jevrejski filozof Emanuel Levinas, koji je svoja pro?avanja fenomena Drugog bazirao ili bolje re?eno usmerio ka decentralizaciji smisla identiteta. Razumeti Drugog zna?i dispozicionirati se sa sopstvenog identiteta i okrenuti se od sebe, ma koliko to apsurdno zvu?ilo jer se mi uvek identifikujemo sa nekim ili ne?im. No, Levinasovo odre?enje ne-identiteta se pre svega odnosi na razbijanje jedinstva ili celovitosti koja ?ini identitet prepoznatljivim. Decentralizacija sebe kao Ja-identiteta ne zna?i da treba izgubiti sebe ve? mu promeniti zna?enje, jer smisao našeg postojanja nismo mi kao egocentri?ni subjekti ve? Drugi koji nas odre?uju. Levinas u svojoj filozofiji primenjuje dosta teologije i njegove teme su ?esto vezane za Stari zavet ili Talmud koji su deo njegovog jevrejskog identiteta, ali to mu nije smetalo da razradi svoju anti-subjektivnu (ne-identi?nu) teoriju koja ?esto divergira od religijskih kanona. Ako se bavio teologijom, to ne zna?i da je Levinas zastupao teocentri?nu poziciju u smislu postavljanja Boga kao apsolutnog identiteta ve? je Levinas ono božansko video upravo u desubjektivizaciji i “žrtvi” za Drugog. To je za njega cilj i mišljenja i verovanja – ljubav za Drugog.

Interesantno je da je on svoj jevrejski identitet poistove?ivao sa svojom filozofijom govore?i o Jevrejima ?iji je identitet upravo u ne-pozicioniranosti, u onom nomadskom, nevezenom za tlo i mesto obitavanja. Progonstvo i stalno seljenje iz mesta u mesto postalo je sudbina ili deo identiteta jevrejskog naroda koji nigde nisu bili “na svom” ili kod ku?e. Upravo je progonstvo kao “karakterna” crta Jevreja, po Levinasu, bilo razlog za konstantne napade vlasti/mo?i pod ?ijim režimima su živeli jer su oni ti koji su bezdomni (besku?nici), a samim tim su i skloni podrivanju autoriteta. Jevreji kao narod jesu simbol progonstva jer oni i u obe?anu zemlju Izrael kre?u kao progonjeni od strane Egip?ana (po Starom zavetu), i ovo progonstvo je deo pakta koji Mojsije sklapa sa samim Bogom. Jevreji su stranci po sebi, ako tako može da se kaže, oni nisu bili nigde dobro došli i u najboljem slu?aju samo su tolerisani od strane domicilnog stanovništva, a gotovo da nema vlasti/mo?i koja ih nije progonila i okrivljivala za bogohuljenje, zelenaštvo, protivdržavne radnje itd: od biblijskih Egip?ana do carske Rusije i nacisti?ke Nema?ke. Ruska carska tajna policija OHRANA je i plasirala ?uveni zavereni?ki spis “Protokol sionskih mudraca”, koji je trebao da pokaže da jevrejska “zavera” ima globalne apetite i da komunizam nije ništa drugo do jevrejska ujdurma. Naravno da su nacisti sa oduševljenjem prihvatili ovu ideju i iskoristili je za svoju antisemitsko-genocidnu politiku istrebljenja.

E sad, što ja sve ovo vama napri?a. Nisam siguran… Možda zbog Crnjanskog i njegovih “Seoba”… Možda i zbog ovih naših novih balkanskih ratova… Možda i zbog sebe ili zbog drugih… Možda…

zbog osmeha u kamenu
drugova zaspalih izmedju dve bitke
kada nebo nije bilo više
veliki kavez za ptice nego aerodrom
moja ljubav puna drugih
je deo zore koju budim
budim je zbog zore, zbog ljubavi,
zbog sebe, zbog drugih (B. Miljkovi?)

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!