ZLATKO JELISAVAC: Osmi mart ili otpor nepravdi

07 Mar 2015

Ružin trn Brankice Stanković

Značenje i smisao Osmog marta je danas toliko ispražnjeno i izmenjeno da se mnoge žene i ne identifikuju sa ovim datumom kao „svojim“ danom… Zašto je to tako? Naprosto, Osmi mart više ne znači poziv ženama da se bore za svoja prava već predstavlja dan kada muškarci izražavaju posebnu pažnju prema „slabijem“ polu: poklanjaju im cveće, kupuju poklone, izvode na večeru i sl. Mnogi pripadnici muškog pola su ubeđeni da je Osmi mart dan majki i da na taj dan se treba pružiti pažnja ženi koja nas je rodila, othranila, vaspitala itd. – kao neki paganski praznik boginji-majci plodnosti, zaštitnici porodice, nositeljki ženskog principa obilja i srećnog doma. Osmi mart ili tzv. Dan žena je postao, u svom značenju, vrlo sličan Prvom maju – prazniku rada koji tek predstavlja vrhunac licemerja i pogrešne interpretacije; dok se u normalnom svetu za Prvi maj kuva „radnički pasulj“ i radnici se okupljaju kako bi protestovali i tražili veća prava, kod nas se ide u prirodu na roštilj i pijanku.

Verovatno je za ovakav odnos, i prema Osmom martu i Prvom maju, delimično kriv onaj starojugoslovenski- komunistički režim u kome su prava žena i radnika smatrana ispunjenom i maltene završenom pričom, pa su ovi datumi imali više ceremonijalni karakter, mada ruku na srce ove „ceremonije“ su u ancien regime imale ipak dublji, revolucionarniji i humaniji karakter od današnjeg potpuno ispraznog značenja. Žene su u komunističkom „totalitarizmu“ imale kudikamo veća prava nego u bivšim režimima, tako da je, barem kada su prava žena u pitanju, tzv. Titova Jugoslavija predstavljala civilizacijski iskorak naspram tradicionalnog odnosa prema ženama u režimima pre komunizma.

Šta, u stvari, predstavlja Osmi mart i koje je značenje ovog datuma za žene celog sveta?

8. marta 1910. godine u Kopenhagenu je održana konferencija žena socijalista, na inicijativu nemačke revolucionarke Klare Cetkin (Clara Zetkin).
Na konferenciji je ustanovljen praznik Dan žena u znak sećanja na demonstracije američkih žena u Čikagu 8. marta 1909. godine. U Srbiji je prva proslava Dana žena bila održana 1914. godine.
Klara Cetkin, (devojačko prezime Ajzner), bila je uticajni nemački socijalistički političar i borac za ženska prava.
Glavne aktivnosti Klare Cetkin bile su usmerene na nekoliko interesanstnih tema. Navodimo samo neke od njih, a vi sami zaključite o kakvoj se osobi radi…
Klara Cetkin pozivala je sve žene sveta na :
1. “Slobodnu ljubav”– To znači da svaka devojka ili udata žena ima pravo na svoju slobodnu ljubav, to jest da ako u drugom muškarcu osim onom zakonskom vidi česticu neke vrste ljubavi ona mu se slobodno može posvetiti, osetiti njegovu ljubav, dati mu svoju, a da u isto vreme zadrži već postojeći brak. Ista stvar važi i za devojku, ona ne mora čuvati svoju nevinost za svog prvog muža i čoveka svog života, nevinost je lična imovina devojke i žene pa je može dati svakome za koga oseti potrebu, žena posvećuje ljubav svom supružniku, ali to ne znači da mu mora dati i nevinost.

2. “Pravo na razvod braka”– Brak kod Klare Cetkin ne predstavlja nikakvu svetost, brak je proba za pronalaženje sreće, pa ako ta proba ne uspe onda se bez ikakvog pokušaja ili truda za bolji život treba razvesti. Pa da praksom razvod braka postane svakidašnjica i sasvim normalna stvar. Niko nije dužan da bilo koga trpi.
3. “Abortus je prava stvar” – Pobačaj kod Klare predstavlja popravljanje načinjene greške tokom braka ili tokom vanbračnog odnosa. Bez obzira u kom periodu je taj abortus učunjen, bez obzira na pravo deteta na normalan razvoj i život u majčinoj utrubi, bez obzira na sve.
4.”Žene treba da slave 8. Mart” – Ženama Sveta, pripada jedna rumena, žarka ruža…

Ovo kaže Vikipedija tako da vam ne treba mnogo, ako već ne znate, da saznate osnovne informacije u vezi sa Osmim martom i šta predstavlja ovaj datum – mada, u poverenju, nemojte baš mnogo da se oslanjate na Vikipediju, jer tu se može naći svakojakih izmišljotina, ali ovi osnovni podaci o Klari Cetkin i Osmom martu su korektni. Uz Klaru Cetkin svakako se mora pomenuti i velika borkinja za ženska prava Roza Luksemburg, čiji je revolucionarni rad u mnogo čemu zaslužan za današnja prava i slobodu žena, kao što je pravo na glasanje, na primer… Osmi mart postoji kao dan kada se slave do danas ostvarena prava žena, ali se i izražava protest zbog onih prava koja još nisu ostvarena ili se pak solidariše sa ženama koje trpe represiju totalitarnih režima. Na Osmi mart se valja setiti i ove dve gore pomenute dame: Klare Cetkin i Roze Luksemburg, čiji život, delo, borba i hrabrost mogu biti uzor i budućim generacijama, i to ne samo ženama. Klara i Roza su simbol otpora prema nepravdi, a njihov život i stradanje nas trebaju stalno inspirisati i podsticati na borbu za sopstvenu slobodu i otpor prema svekolikim nepravdama.

brankica stankovic

Brankica Stanković

Simbol današnjeg otpora u Srbiji, naspram nepravde i zla, jeste recimo Brankica Stanković. Ovaj Osmi mart treba da posvetimo ovoj hrabroj i upornoj ženi koja se ne plaši mraka i zla od kojeg većina nas beži glavom bez obzira. Brankica Stanković je dodirnula, raskrinkala i ukazala na osovinu zla koja nas uništava barem dvadesetak godina i koja se uspešno opire svakoj promeni; Brankica je uspela da ih zaplaši i natera na panične reakcije, ali vrlo dobro znamo na šta su sve spremni ovi zlikovci kada se uspaniče. Opet razni Ćokiji pričaju o snajperima i obezbeđenju; opet se poziva na javni linč i ubistvo; opet se crtaju nišani na čelu osoba koje su se usudile da kažu istinu; opet se pojedini mediji prostituišu i direktno se nude da obave posao za krimi-vladajuće strukture u vidu zakucavanja pojedinaca na stub srama i otvaranje sezone na slobodan lov na nepodobne; opet, opet i opet… Dokle više? Koliko ubijenih je dosta? A osobito boli ove zlikovce što je Brankica Stanković žena koja se usudila da priča nešto na temu korupcije u sportu (fudbalu) – šta žene znaju o tome? Reakcionarne, zaostale, kriminalne, klerofašističke sile su se udružile kako bi uništili pravo na slobodu govora i istraživačkog novinarstva koje predstavlja upravo Brankica. Zato ovog Osmog marta podržimo Brankicu koja se bori za sve nas! Setite se da je Osmi mart simbol otpora prema represiji i da to nije “samo” dan žena. Setite se da je ruža simbol lepote, ali i otpora. Setite se da je Brankica danas “ružin trn” koji se ne plaši mnogo moćnijeg neprijatelja. Setite se da će za koji dan i 12. mart…

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!